Amerikanci su odlučili Donald Tramp je novi, 45. po redu, predsednik Sjedinjenih američkih država!

Donald Tramp je ubedljivo pobedio protivnicu Hilari Klinton koja čak nije ni htela da se obrati ni medijima ni svojim glasačima.

Biću predsenik svih Amerikanaca i to je za mene izuzetno važno, rekao je Tramp obraćajući se svojim pristalicama u svom štabu u Njujorku.

„SAD mora da zaleči sve svoje rane koje su je cepale“, rekao je on i dodao da će započeti rad na obnovi „američkog sna“. Prethodno je vice predsednik SAD Majk Pens objavio pobedu Trampa.

Dok je jedan deo sveta šokiran pobedom Donalda Trampa ima mnogo i onih koji su zadovoljni da je došao kraj “Klintonovima” i pristižu čestitke širom sveta.

dt

KO JE DONALD TRAMP?

Milijarder Donald Tramp sasvim je sigurno nesvakidašnja pojava na američkom političkom nebu, a tokom ove predsedničke kampanje na neki se način etablirao kao zaštitnik srednje klase.

Pri tome je naišao na nedvosmisleno zgražavanje pripadnika nekih drugih slojeva američkog društva.

U nastupima koji su neretko bivali na granici skandala, Tramp je u prethodnih nekoliko meseci držao kurs kojim se mnogima zamerio, mnoge zaplašio, ali je mnogima ulio tračak nade da će se potruditi da baš prema njima modelira buduće odnose u američkom društvu, pa i preko granica.

Rođen je juna 1946. u Kvinsu, Njujork, kao četvrto od petoro dece uspešnog poslovnog čoveka Freda Trampa.

Završio je vojnu školu, Vojnu akademiju Njujork, po svemu sudeći po želji roditelja. Potom je studirao, takođe u Njujorku, na katoličkom Fordhajm univerzitetu, a zatim je diplomirao na poslovnoj školi Vorton, Univerziteta Pensilvanija, Filadelfija, 1968. godine.

 

 

TEŽAK VIŠE MILIJARDI…

Nastavio je očev biznis s nekretninama. U preduzeću “Elizabeta Tramp i sin” zaposlio se posle studija, da bi već 1971. postao direktor preoblikovane kompanije.

Postupno, tokom osamdesetih, što je inače bio period neverovatnog buma biznisa s nekretninama u SAD, stvorio je ogromnu poslovnu imperiju, i postao jedan od najbogatijih ne samo u toj branši.

Osim nekretnina, njegovu poslovnu imperija čine hoteli, transportna preduzeća, sportski klubovi, organizovanje igara na sreću, odnosno kockarnice, pa čak i franšize za zakmičenja za razne misice, uključujući izboze za mis SAD i mis univerzum.

U svom je poslu imao uspone i padove, pa je tako, nakon izbijanja globalne krize 2008.godine imao pretrpeo ogromne gubitke, kao i u više navrata devedesetih, ali se posle uspešno oporavljao.

Prema listi magazina Forbs za 2010. odnosno 2011. godinu, njegovo bogatstvo procenjivano je na oko dve milijarde dolara. Danas iznosi oko 3,7 milijardi, mada se ponegde navode i procene da je to gotovo pet milijardi dolara.

U trećem je braku, sa Melanijom Tramp, rođenom u Sloveniji, u bivšoj Jugoslaviji. Prethodno je bio oženjen Ivanom Zelničkovom, Čehinjom, a potom Marlom Mejplz.

Svetska javnost ga je upamtila kao zvezdu rijaliti TV serijala “Šegrt” (The Apprentice) 2004. godine, na TV mreži EnBiSi, gde je bio glavni producent i, još važnije, voditelj.

Doduše, i njegovi krupni poslovni poduhvati imali su neretko i reklamnu notu, što je vidno i na velikim građevinama koje je stvorio a koji nose nazive: Trump Tower, Trump Taj Mahal.”

BIO I DEMOKRATA I REPUBLIKANAC

U svetu politike prošao je različite faze, bio blizak i demokratama i republikancima, bivao čak i nezavisan, da bi 1999. javno obelodanio nameru da postane prvi čovek Reformske partije SAD.

Kandidaturu za predsednika SAD zvanično je objavio juna 2015. godine, kao predstavnik republikanaca, najavljujući da će kampanju sam finansirati.

Značajan segment njegove kampanje, i verovatno šire popularnosti, nalazi se u pozivu na čvrsto regulisanje problematike ilegalne imigracije. Prema procenama, u SAD se nalazi oko 11 miliona ilegalnih imigranta, što otvara pitanje nezaposlenosti, ali i socijallne nestabilnosti za građane SAD, a, dofaje Tramp, uveliko utiče na rast kriminalnih aktivnosti.

Na tu temu, ali i na temu istopolnih brakova ili predika trudnoće istupa s naglašeno konzervativnim stavovima, što njegova odrednica i u domenu ekonomskih mera, posebno fiskalne politike.

U odnosu na postojeće stavove koje SAD zastupaju u spoljnoj politici, Ono što je u kampanji govorio Tramp uglavnom se apsolutno suprotstavlja tome.

U korpus tih “oprečnih” stavova spada njegovo žestoko poritivljenje okupaciji Iraka, uz lične procene da u toj zemlji situacija sigurno može biti još gora nakon što se SAD jednom iz njega povuku.

Vojno-politički upliv SAD u Siriji za njega je potpuno nerazumljvi i nepotreban, čak bahat, pri čemu za Bašara al-Asada otvoreno i glasno govori da “izgleda mnogo bolje od nekih naših takozvanih prijatelja”.

U tom smislu smatra da je politika njegove zemlje u Siriji, ali i u tom regionu, suštinski jedan od uzroka nastanka i trajanja takozvane Islamske države.

U savremenoj američkoj politici Donald Tramp oličava prakticno potpunu suprotnost onome što tamošnji liberalni političko-intelektualni establišment zagovara poslednjih decenija.

Naime, sudeći po javnim istupima potpuni je protivnik globalizacije i sebe predstavlja kao konzervativca koji se oslanja za zdrav razum namesto fraza takozvane političke korektnosti.

I dok su se veliki američki mediji otvoreno postavili nasuprot Trampu, na društvnim mrežama on uživa značajnu podršku, pa je tako u trenutku kad je u martu 2016. u okviru Republikanske stranke preovladao stav protiv Trampa, putem interneta pokrenuta neobično masovna kampanja, marta 2016, sa sloganom “Nema Trampa – Nema glasa!” (No Trump – No vote).

Ukoliko na izborima koji se održavaju sutra, bude izabran za predsednika SAD, videće se da li njegov patriotski slogan “Načinimo Ameriku veličanstvenom ponovo” znači išta više od populističke, dosta uspešne i čini se dobrto osmišljene predizborne kampanje.

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here