Rodni jaz u platama u EU smanjen na 13 odsto

Nejednakost između žena i muškaraca prisutna je u mnogim oblastima, a jedna od oblasti gde se o tome najviše raspravlja su zarade.

Jedan od načina merenja ove neravnoteže je neprilagođeni rodni jaz u platama, koji pokazuje razliku između prosečne bruto satnice muškaraca i žena izraženu kao procenat prosečne bruto satnice muškaraca. Ovaj indikator Eurostat računa za preduzeća sa 10 ili više zaposlenih.

Podaci pokazuju da je u 2020. godini, bruto zarada žena po satu u proseku bila 13 odsto ispod one koju imaju muškarci u EU. U periodu od osam godina, između 2012. i 2020. godine, rodna razlika u platama u EU smanjena je sa 16,4 na 13 procenata.

Neprilagođeni rodni jaz u platama varirao je među državama članicama EU, pri čemu su najveće razlike primećene u Letoniji (22,3 odsto), Estoniji (21,1 procenat), Austriji (18,9 odsto) i Nemačkoj (18,3 procenata). Na drugom kraju skale, razlike su bile najmanje u Luksemburgu (0,7 odsto), Rumuniji (2,4 procenta), Sloveniji (3,1 odsto) i Italiji (4,2 procenta).