Balkanski Rambo Micky Juković uskoro i u Luksemburgu

Od Novog Pazara preko Frankfurta do Las Vegasa

Došao je tiho i ušao u legendu… Tako su nekada počinjali western romani o Doku Holideju, a eto ta fraza i nama izgleda najpogodnija za pocetak priče o Mirzetu Jukoviću, poznatijeg pod umetnickim imenom kao Micky Jukovic.

Ovaj njemački glumac rođen je u Novom Pazaru 1978. godine u SFRJ Jugoslaviji, koju će zajedno sa svojom porodicom napustiti 1994-te i nastaniti se u Frankfurtu. Upravo tu, u gradu na Majni, tokom srednje skole, Mirzet će doći u direktan kontakt sa filmom, rodiće se velika ljubav koja će u potpunosti uticati na dalji tok njegovog života.

Micky će završiti Ekonomski fakultet u Frankfurtu i počeće raditi u banci, i da, kao u onoj čuvenoj pesmi ‘’socijalno, zdravstveno i redovna plata ali nisam mogao bez… ‘’ Juković nije mogao bez filma i sedme umetnosti. Redovno je vikendom odlazio na časove glume i druženje sa umetnicima iz svjeta pozorišta i filma. Ubrzo će njegova opsesija prerasti u ozbiljnu namjeru i Micky će napusti posao u banci i okrenuće se daskama koje život znaće.

Počeće sa školom glume najpre u Frakfurtu, a zatim i u Berlinu, Kelnu i napokon Londonu. Bio je odlučan i želeo je ići do kraja i ostvariti svoje snove ma koliko oni izgledali za mnoge nedostižno i nerealno. Vjerovao je u sebe i znao je da će jednog dana stići do cilja odnosno do vrha. Stoga se nije libio ni rada na ‘’baušteli’’ da bi obezbedio novac za finansiranje časova glume.

Njegova upornost, trud i talenat, konačno dolaze do izražaja 2016. godine kada će dobiti zapaženu ulogu u dokumentarnoj seriji “Die Deutschen und die Polen” televizije ZDF, u kojoj će igrati poljskog vojvodu Boleslawa. Od tada, televizijski projekti će nastaviti da se nižu kao i uloge, uglavnom negativca, kako u serijama tako i u filmovima.

Kulminacija karijere ovog novopazarca, ili sandžaklije kako on voli da kaže za sebe, desiće se 2020 godine u Las Vegasu. Micky Juković je tada osvojio nagrade „Los Angeles Film Award“ i „New York Film Awards“ u kategoriji za najbolju sporednu mušku ulogu u filmu “As the Wave Broke”, rediteljke Aleksandre Bekiou.

Za razliku od mačo uloga koje je imao u većem dijelu karijere, u ovom filmu Micky glumi romantičnog muškarca zaljubljenog u prijateljicu. Napokon, mukotrpni rad se konacno isplatio a Mirzet Juković je pokazao da je sve moguće.

Holivud je otvorio svoja vrata i Micky je spreman za nove izazove. U razgovoru za Radio Puls Luxembourg, Juković je rekao sljedeće:

– Možeš li nam reći kada si shvatio da će gluma biti tvoja profesija ?

Moj prvi kontakt sa glumom bio je u srednjoj školi, imao sam 17 godina. Snimao se neki film, jedna ljubavna priča i tražili su nekoga za ulogu dilera droge. Kako su meni te uloge antagonista uvijek bile simpatične prijavio sam se i eto odabrali su me. Međutim tek posle godinu i po dana kada je film izašao u bioskope, i kada sam video sebe na platnu, osjetio sam pravo uzbuđenje i želju da se bavim glumom. Nakon završetka škole i početka rada u banci, počinjem sa ozbiljnijim angažovanjem. Najprije sam bio u operi zatim pozorištu i na kraju počinjem sa filmom. Bilo je jako teško u početku planirati nešto jer moja porodica tada još uvijek nije imala rešeno pitanje boravišnog statusa i plašio sam se da će svo moje maštanje o filmu ostati samo pusti snovi.

– Koliko je bilo teško napraviti ozbiljnu karijeru u Nemačkoj kinematografiji ?

Nije lako, to je veliki izazov, apsolutno nije lako i šta više, mogu slobodno reći da je čak i jako teško. Meni je bilo naročito teško jer sam u jednom momentu odlučio napustiti siguran posao u banci da bih se upustio u nešto riskantno. Bio je to skandal, šok prije svega za moje roditelje a onda i za širu familiju. Oni naravno nisu imali sluha za umetnost i mislili su da pravim veliku grešku. Kasnije kada su došle neke ozbiljnije uloge došla je i njihova podrška, koja mi iskreno mnogo znači i koja me čini jačim. Mislim da svi umetnici koji se odluče za ovaj poziv startuju čak ispod nule. Treba najprije naći nekog agenta koji će u tebi prepoznati potencijal, koji će verovati u tebe…

  • Da li je bilo nekih promena u tvojoj karijeri nakon dobijanja nagrada “Los Angeles Film Award” i “New York Film Award” 2020. godine u Las Vegasu ?

– Dobro, sada je sve mnogo lakše, konačno sam hvala Bogu, došao do ozbiljnijeg uspjeha. Napravio sam, mogu slobodno da kažem neki rejting u svijetu filma, eto sada i u Holivudu znaju da postojim… Pa šta da vam kažem, upoznao sam neke jako dobre momke iz Los Anđelesa, za mene to je grad bez kojeg ne bi bilo dobrih filmova. Oni imaju u pripremi jedan film za početak iduće godine i ponudili su mi ulogu, tako da videćemo, proveli smo zajedno puno vremena u Kanu i nadam se da će doći do saradnje. Naravno sve bi mnogo lakse bilo da sam tamo a ne u Frankfurtu, drugačije je kada te ljudi znaju lično a druga je priča kada te vide samo na slikama ili filmu. U svakom slučaju ostajem optimista po pitanju Holivuda.

– Nedavno si upoznao i legendu jugoslovenske kinematografije Radeta Šerbedžiju. Kakvi su tvoji utisci?

Rade je apsolutni kralj i sa obzirom na to da njega svi svojakaju, ja onda mogu samo da kažem šteta što nije sandžaklija…ha ha… Čovek je napravio veliku karijeru, definitivno je jedan od najvećih glumaca sa naših prostora. Bio sam na njegovom koncertu i imao sam čast da ga upoznam i malo proćaskam sa njim. Potpuno me je oduševio, zaista radi se o velikom Gospodinu i velikom umetniku i ponosan sam na to što imamo takvog čoveka na Balkanu.

Koga bi posebno izdvojio od poznatih glumaca koje si upoznao ili sa kojima si sarađivao tokom karijere?

– Pa uglavnom sam najviše poznatih ličnosti upoznao u Kanu, tamo idem već četiri godine i žao mi je što nisam išao i ranije. Bio sam na premijeri filma “Once Upon a Time… in Hollywood”, sedeo sam bukvalno iza ekipe filma, znači tu su bili Di Caprio, Brad Pit, Margot Robbie i naravno veliki maestro Tarantino. Njega sam imao priliku i lično da upoznam. Posle prvobitnog uzbuđenja shvatimo da su i oni samo obični ljudi kao i mi i onda sve postaje mnogo jednostavnije. Upoznao sam jos i Chrisa Tuckera, sa njim sam čak i razmenio e-mail. Zatim upoznao sam i Casey Affleck koji je po meni i mnogo bolji glumac od brata. Naročito bih izdvojio legendarnog Bonda, Pierce Brosnana, sa kojim sam malo i diskutovao i na kraju eto uspeo dobiti jedan mali kompliment na račun mog stajlinga i rekao mi je samo da nastavim pravcem kojim sam krenuo.

Bio si nedavno u Srbiji i tvom rodnom Sandžaku, kakve su reakcije ljudi u Novom Pazaru na tvoj uspjeh u svetu filma ?

– Javilo se nekoliko ljudi koji prate i cene moj rad i čak mo došli na ideju da na jesen počnemo i tamo jedan projekat, i nadam se da će biti nešto od toga, što bi kod nas rekli Inshallah…

Da li bi nam otkrio tajnu, sa kojom glumicom bi najviše voleo da igraš u nekom filmu ?

Danas ima jako mnogo dobrih i atraktivnih glumica a sada za moj ukus nekako mi je najdraža glumica iz Australije, Margot Robbie. Upoznao sam je u Kanu i uživo je malo sićušna ali zato je na ekranu veličanstvena. Dopada mi se prije svega njena harizma a takođe moram naglasiti i da jako cenim njen rad, veoma je talentovana i atraktivna. Tako da, eto definitivno ona bi bila moja idealna partnerka na filmskom platnu.

-Da li pratis filmska desavanja na Balkanu i da li je bilo nekih ponuda iz Srbije ili neke druge zemlje bivse Juge ?

– Da, naravno, pratim koliko mi vrijeme i obaveze dozvoljavaju. Upoznao sam i nekoliko ljudi i čak sam dobio ponudu za jedan film. Ipak meni je prioritet nemačko tržište i nisam mogao da uskladim obaveze, ali ukoliko se jednog dana sve kockice sklope i dobijem zeleno svetlo od moje agencije, naravno da bih rado igrao u nekom našem filmu. Znam da je naša kinematografija cenjena u svijetu i da je bilo filmova koji su osvajali velike nagrade.

– Jesi li bio nekada u Luksemburgu i šta misliš o njihovoj kinematografiji ? Da li si gledao seriju Capitani, koja je eto i prva luksemburška serija na Netflixu ?

Jesam, bio sam u Luksemburgu privatno i stvarno grad me je oduševio i baš mi se svideo. Naročito mi se dopalo to što je Luksemburg okružen velikim zemljama tako da mu nisu daleko ni Francuska, Belgija, Holandija i naravno Nemačka. Jezik im je jako sličan nemačkom tako da mogu puno da razumem i ako bude neke saradnje jednog dana to će mi biti olakšavajuća okolnost. Nisam gledao tu seriju, jednostavno nemam vremena za Netflix a ima jako dobrih serija koje bih želeo pogledati. Pored profesionalnih obaveza bavim se i sportom, fudbal i body building i tako da uvijek sam i manjku sa vremenom.

– Koji su tvoji ciljevi za naredni period ? Da li će fokus biti više na pozorište ili film ?

– Da, više sam posvećen filmu, naročito u poslednjih deset godina. Mada glumio sam u pozorištu, i volim pozorište, idem često da pogledam neku predstavu ili nekog kolegu koji igra. Moram priznati da se često probudi zelja da ponovo izađem na pozornicu i osetim tu energiju, taj kontakt i prisustvo publike. Nije isto glumeti na filmu i u pozorištu, mislim da je mnogo veći izazov igrati u pozorištu.

– Micky hvala ti puno na izdvojenom vremenu i žalimo ti puno sreće u nastavku karijere i na tvom putu do Holivuda.

– Hvala i vama, meni je bilo takođe zadovoljstvo i vidimo se mozda i u Luksemburgu jednog dana.

Pripremio: Sarkis Ajdinović