Masovna smanjenja budžeta za humanitarnu pomoć Sjedinjenih Država i evropskih zemalja mogla bi dovesti do smrti više od 22 miliona ljudi, upozorava nova međunarodna studija objavljena u ponedeljak.
Prema rezultatima istraživanja, više od 22 miliona ljudi – među kojima je veliki broj dece – moglo bi da umre od uzroka koji se mogu sprečiti do 2030. godine, kao posledica rezova u stranoj pomoći koje su najavili SAD i zemlje Evrope. Ova studija predstavlja ažuriranje ranijeg istraživanja koje je analiziralo isključivo posledice rezova tokom mandata Donalda Trampa, uključujući i gašenje Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), a koje je predviđalo dodatnih 14 miliona smrtnih slučajeva.
Nova analiza uzima u obzir i smanjenje ukupne razvojne pomoći, dok su Velika Britanija, Francuska i Nemačka takođe u proteklom periodu smanjile izdvajanja za zemlje u razvoju.
„Prvi put u 30 godina Francuska, Nemačka, Velika Britanija i Sjedinjene Države istovremeno smanjuju svoju pomoć“, objašnjava koautor studije Gonzalo Fanul iz Instituta za globalno zdravlje u Barseloni (ISGlobal). „Evropske zemlje nisu uporedive sa SAD pojedinačno, ali kada se njihov doprinos posmatra zajedno, udar na globalni sistem pomoći je ogroman. Ovo je apsolutno bez presedana“, dodaje on.
Istraživanje, koje potpisuju naučnici iz Španije, Brazila i Mozambika, predato je časopisu The Lancet Global Health i trenutno čeka stručnu recenziju. Studija se zasniva na podacima koji pokazuju kako je međunarodna pomoć prethodnih decenija umanjila broj smrtnih slučajeva, posebno kroz borbu protiv HIV-a, malarije i tuberkuloze.
U najgorem scenariju, uz masovne rezove u budžetima, istraživanje predviđa dodatnih 22,6 miliona smrtnih slučajeva do 2030. godine, uključujući 5,4 miliona dece mlađe od pet godina, u poređenju sa situacijom bez promena. Čak i uz umerene rezove, posledice bi bile teške – procenjuje se 9,4 miliona dodatnih smrti širom sveta.
