Luksemburg je u oktobru 2025. zabeležio primetan porast aktivnosti u oblasti azila, pokazuju najnoviji podaci Direkcije za imigraciju. U tom mesecu podneta su 184 zahtjeva za međunarodnu zaštitu, što je porast u odnosu na 154 iz septembara, ali i dalje značajno ispod 254 prijava iz oktobra prošle godine.
U prvih deset meseci 2025. godine Luksemburg je primio ukupno 1.516 zahteva za azil, što je nešto manje u poređenju sa 1.562 u istom periodu 2024. godine, ukazujući na blagi pad ukupnog broja.
Tokom oktobra, tražioci zaštite dolazili su iz širokog spektra zemalja. Eritrea je bila najzastupljenija sa 27 podnosilaca, zatim Sirija sa 18, dok su Somalija i Sudan imali po 12 prijava. Deset osoba iz Venezuele podnelo je zahteve, kao i po devet iz Avganistana i Alžira. Manje grupe stizale su iz Iraka, Turske i Ukrajine.
Posmatrajući kumulativne rezultate od januara do kraja oktobra, Eritrea ostaje vodeća zemlja porekla sa 286 tražilaca azila, a za njom sledi Sirija sa 176. Značajne grupe stižu i iz Alžira, Venecuele, Avganistana, Turske, Kolumbije, Somalije, Maroka i Ukrajine, što odražava kontinuirane geopolitičke tenzije i humanitarne izazove širom sveta.
Pored zahteva za azil, Luksemburg je u oktobru registrovao i 125 prijava za privremenu zaštitu, što je gotovo identično broju iz septembra (123). Od januara do oktobra podneto je ukupno 958 ovakvih zahteva.
Ukrajinci i dalje čine ubedljivu većinu — 114 prijava u oktobru i čak 881 od početka godine, što predstavlja 92% svih zahteva za privremenu zaštitu. Preostali broj pristigao je iz različitih zemalja, među kojima su Alžir, Maroko, Armenija i Indija.
Najnoviji podaci potvrđuju da Luksemburg ostaje važno odredište za osobe koje traže sigurnost usled ratova, političke nestabilnosti ili humanitarnih kriza. Dok broj zahteva za azil ostaje relativno stabilan, dominacija ukrajinskih državljana u privremenoj zaštiti ukazuje na dugotrajan uticaj rata i kontinuiranu posvećenost Velikog vojvodstva pružanju utočišta onima kojima je najpotrebnije.
