Šest godina nakon tragičnog incidenta na božićnom marketu u centru Luksemburga, porodica Hamza i dalje čeka odgovore na pitanja koja ih prate od dana kada je njihov dvogodišnji sin Emran izgubio život.
Šta se dogodilo 24. novembra 2019. godine
U nedelju 24. novembra 2019, oko 20 časova, na trgu Place Guillaume II u neposrednoj blizini klizališta urušila se skulptura napravljena od leda. Krhotine koje su se rasule nakon njenog pada pogodile su Emrana Hamzu i njegovog oca Ragbeta. Dvogodišnji dečak je preminuo na licu mesta, dok je Ragbet zadobio lakše telesne povrede.
Ubrzo nakon nesreće otvorena je istraga, ali uprkos proteku vremena, odgovornost za tragediju i dalje nije jasno utvrđena.
Istraga bez odgovora
Prema informacijama iz 2023. godine, u predmetu je bilo obuhvaćeno 11 osoba, uključujući i Luksemburški turistički ured (LCTO). Tužilaštvo je predložilo pokretanje sudskog postupka protiv svih osumnjičenih, ali konačnu odluku o tome da li će se slučaj naći pred sudom trenutno razmatra Apelaciona komora.
Za porodicu Hamza, svaki novi odlaganje donosi dodatnu bol. Ragbet, koji i danas nosi posledice povreda zadobijenih te večeri, ističe da ono što najviše boli nije fizički oporavak, već izostanak pravde.
„Svi su zaboravili. A mi još uvek ne znamo ko je naručio skulpturu, ko je bio odgovorno lice i kako je sve bilo kontrolisano“, kaže on.
Porodica strahuje da bi eventualno odbacivanje slučaja predstavljalo, kako navode, „katastrofu za pravosuđe u Luksemburgu“. Ragbet poručuje da će, ukoliko bude potrebno, potražiti pravdu i pred institucijama Evropske unije.
Sećanje koje ne bledi
Emranovo ime i uspomena na njega ostaju živi u rodnom selu Gornji Krstec na Kosovu, gde se porodica svakog leta okuplja. Ragbet i supruga Alisa, i dalje duboko potreseni gubitkom, nastavljaju svoju borbu da saznaju istinu o tome šta se zaista dogodilo te hladne novembarske večeri.
Slučaj koji čeka epilog
Tragična nesreća na božićnom marketu, koja je tada potresla Luksemburg, ostala je bez sudskog epiloga punih šest godina. Dok se institucije međusobno pozivaju na proceduralne nadležnosti, porodica i dalje traži ono najosnovnije — jasno utvrđivanje odgovornosti.
Za porodicu Hamza, borba se nastavlja. A pitanja bez odgovora i dalje stoje kao podsetnik na to da pravda ponekad kasni — ali ne bi smela da izostane.
