U noći između subote 25. i nedelje 26. oktobra 2025. godine, Luksemburg će zvanično preći na zimsko računanje vremena. Kazaljke na satovima pomeriće se sat vremena unazad – sa 3:00 na 2:00 sata, čime će građani dobiti dodatni sat za spavanje i označiti povratak na standardno srednjeevropsko vreme (CET).
Najraniji prelazak u poslednjih jedanaest godina
Ova promena ove godine će se dogoditi najranije u poslednjih jedanaest godina. Poslednji put kada se sat pomerio na isti datum bila je 2014. godina. Letnje računanje vremena, koje je počelo u nedelju 30. marta u 2:00 sata, trajaće do predstojećeg prelaska na zimsko vreme.
Istorijski koreni prakse pomeranja sata
Običaj pomeranja sata ima duboke istorijske korene koji sežu do Prvog svetskog rata. Nemačka i Austrougarska su prve uvele ovu meru sa ciljem uštede energije tokom ratnih godina.
Standardizacija na nivou Evropske unije uspostavljena je 1996. godine, kada su doneseni jedinstveni propisi prema kojima sve države članice prelaze na letnje računanje vremena poslednje nedelje u martu, a vraćaju se na zimsko računanje vremena poslednje nedelje u oktobru. Primarna motivacija bila je usklađivanje saobraćaja, komunikacija i poslovanja u okviru rastućeg jedinstvenog tržišta.
Rastući otpor građana prema sezonskoj promeni vremena
Uprkos dugoj tradiciji, nezadovoljstvo promenom vremena dostiglo je vrhunac 2018. godine. Evropska komisija sprovela je anketu u kojoj je učestvovalo rekordnih 4,6 miliona građana EU, a rezultati su bili nedvosmisleni – čak 84 odsto ispitanika izjasnilo se za ukidanje ove prakse.
Kao odgovor na glas građana, Evropski parlament je 2019. godine glasao za ukidanje pomeranja sata, sa planiranom konačnom promenom za 2021. godinu. Međutim, do današnjeg dana ova odluka nije sprovedena.
Ćorsokak u pregovorima država članica
Glavni razlog za odlaganje odluke leži u nemogućnosti država članica da se dogovore oko ključnog pitanja – da li trajno zadržati letnje ili zimsko računanje vremena. Dok su neke zemlje poput Francuske i Poljske zagovarale trajno letnje računanje vremena, druge, uključujući Finsku i Holandiju, opredeljene su za zimsko računanje vremena. Zbog ovih neusaglašenih stavova, pitanje je stavljeno “na čekanje do daljnjeg”.
Prema važećim direktivama EU, pomeranje sata nastaviće se najmanje do 2026. godine. Postoji izvesna nada da bi se pitanje moglo ponovo aktivirati tokom predsedavanja Poljske Savetom EU 2025. godine, ali do tada građani EU mogu biti sigurni da će i dalje morati da podešavaju satove dva puta godišnje.
Globalni trend napuštanja sezonskih promena
Dok Evropska unija okleva sa donošenjem konačne odluke, mnoge zemlje širom sveta odavno su napustile ovu praksu. Rusija je trajno prešla na zimsko računanje vremena 2014. godine, dok je Turska dve godine kasnije odlučila da ostane na stalnom letnjem računanju vremena.
Van Evrope, zemlje poput Kine, Indije i Japana odavno su ukinule pomeranje sata. Slične odluke doneli su Brazil, Meksiko (sa izuzetkom pograničnih područja sa SAD), Argentina, Urugvaj i niz drugih zemalja, uključujući Iran, Jordan, Siriju i Azerbejdžan.
Čak i unutar Evrope postoje izuzeci. Island i Belorusija ne menjaju satove, dok u Australiji neke savezne države primenjuju letnje računanje vremena, a druge ne.
Ovaj globalni trend napuštanja sezonskih promena vremena vrši dodatni pritisak na EU da konačno donese odluku i okonča praksu koja sve više izaziva nezadovoljstvo građana.
Građani Luksemburga treba da imaju na umu da će većina digitalnih uređaja automatski izvršiti prelazak na zimsko vreme, dok će mehaničke satove biti potrebno ručno podesiti.
