Promena sata na letnje računanje vremena obavlja se svake godine poslednje nedelje u martu, prema ujednačenom kalendaru koji važi u svim državama članicama Evropske unije. Ove godine, prelazak pada u noć između subote 28. i nedelje 29. marta 2026. U tačno dva sata posle ponoći, sat se pomera unapred i postaje tri sata — što u praksi znači jedan sat kraćeg sna za sve koji su budni ili koji imaju ranu obavezu sledećeg jutra.
U noći 28/29. marta 2026, u 02:00 časa, kazaljke pomeramo unapred — biće 03:00. Gubimo jedan sat sna, ali dobijamo svetlije večeri sve do kraja oktobra.*
Pametni telefoni, računari i većina modernih elektronskih uređaja izvršiće korekciju automatski, zahvaljujući sinhronizaciji sa Internet Time servisima. Ipak, preporučuje se da proverite ručne satove, satove u automobilu, mikrotalasnim pećnicama i ostalim kućnim aparatima koji nemaju automatsko podešavanje.
Istorijat: Zbog čega je uveden dvokratni prelazak?
Ideja o sezonskom pomeranju sata pojavila se u Nemačkoj tokom Prvog svetskog rata (1916), a potom se proširila na Veliku Britaniju i Francusku (1917) kao mera uštede energije. Nakon Drugog svetskog rata praksa je bila napuštena, da bi je naftna kriza 1973–1974. ponovo oživela u velikom broju zemalja. Cilj je bio jednostavan: bolje uskladiti radne sate sa prirodnim dnevnim svetlom i smanjiti potrošnju električne energije za rasvetu. Od 1998. godine, Evropska unija je harmonizovala datume promene sata za sve svoje članice.
Ključne informacije — Promena sata 2026.
- Datum prelaska na letnje vreme: nedelja, 29. mart 2026.
- Tačno vreme: u 02:00h kazaljke se pomeraju na 03:00h
- Letnje računanje vremena traje do: nedelje, 25. oktobra 2026.
- Povratak na zimsko vreme: 25. oktobar 2026. u 03:00h → 02:00h
- Važi u svim državama EU, Srbiji, Švajcarskoj, Bosni, Crnoj Gori…
Debata o ukidanju: Gde stojimo?
Pitanje trajnog ukidanja smenjivanja letnjih i zimskih sati već godinama zaokuplja pažnju evropskih institucija. Evropski parlament je u martu 2019. godine glasao za ukidanje ove prakse počev od 2021. Međutim, direktiva nije usvojena u Savetu EU — delom zbog komplikacija koje je donela pandemija kovida 19, a delom zbog neslaganja između država članica o tome koji bi sat — letnji ili zimski — trebalo zadržati kao stalni. Danas, više od sedam godina nakon parlamentarnog glasanja, promene sata se i dalje primenjuju dva puta godišnje, a izgledi za konačnu reformu ostaju neizvesni.
Istraživanja javnog mnjenja konstantno pokazuju visok stepen nezadovoljstva postojećim sistemom. Prema anketi sprovedenog u Francuskoj krajem 2025. godine, samo 16 odsto ispitanika podržava zadržavanje sadašnje prakse, dok više od polovine navodi poremećaje sna u danima koji slede. Medicinski stručnjaci odavno upozoravaju na uticaj sezonskih promena na cirkadijalni ritam, posebno kod dece, starijih osoba i radnika koji rade u smenama.
Energetski efekti: Mit ili stvarnost?
Prvobitno opravdanje za promenu sata — ušteda električne energije — danas se dovodi u ozbiljnu sumnju. Rasveta čini svega deset do dvanaest odsto prosečne potrošnje domaćinstva, zahvaljujući masovnom prelasku na LED sijalice. Istovremeno, hladniji jutri u rano proleće dovode do povećane potrošnje grejanja, što može u potpunosti poništiti uštedu na rasveti. Prema nekim analizama, neto ušteda energije usled promene sata danas je zanemarljiva ili čak negativna.
