Više od 500 vozila ukradeno je u Luksemburgu prošle godine, što je porast od preko 40 odsto u odnosu na prethodnu godinu, pokazuju podaci ministarstva unutrašnjih poslova.
Broj krađa se više nego udvostručio sa 265 u 2018. i dostigao 370 u 2023., pri čemu je BMV bio brend sa najviše krađa automobila u zemlji u toj godini.
Ukupan broj pokušaja krađe skoro se udvostručio u 2024. u odnosu na prethodnu godinu, sa 60 neuspešnih krađa automobila u poređenju sa 32 u 2023.
Ukupan broj obuhvata sve vrste vozila, uključujući prikolice, bagere i e-skutera. Policijska baza podataka ne pravi razliku između ukradenih vozila (elektriéni ili drugi automobili) i zbog toga nije bilo moguće utvrditi trendove o tome koje vrste automobila su bile najviše meta.
Prema nezvaničnim informacijama električni automobili kradu se mnogo manje nego drugi automobili.
Prema novim podacima Evrostata očekivani životni vek u Luksemburgu popeo se na 83,8 godina, premašivši nivoe pre pandemije i rangirajući se među najvišima u EU.
Ovo označava značajno povećanje nakon opadanja uočenog tokom pandemije COVID-19, što odražava oporavak zemlje i usklađivanje sa širim trendovima širom Evropske unije.
Širom EU, očekivani životni vek pri rođenju porastao je na 81,4 godine prošle godine – za 0,8 godina više u poređenju sa 2022. Po prvi put premašuje nivoe pre pandemije, čak i premašivši brojke iz 2019. godine. Od 2002. godine, EU je zabeležila ukupan porast od 3,8 godina u očekivanom životnom veku.
U Luksemburgu žene sada mogu očekivati da će živeti u proseku 85,4 godine, dok muškarci dostižu 81,9 godina. Rodni jaz ovde ostaje jedan od najmanjih u EU sa samo 3,3 godine, stavljajući Veliko vojvodstvo uz Švedsku i odmah iza Holandije, gde je razlika tačno 3 godine.
Poređenja radi, neki regioni EU i dalje se suočavaju sa značajnim disparitetima. Na primer, španski region Comunidad de Madrid ima najveći očekivani životni vek od 86,1 godina, dok bugarski Severozapadni region izveštava o najnižim od 73,9 godina.
Međutim, muškarci u Luksemburgu postižu veći očekivani životni vek u dobi od 65 godina, sa 19,9 godina na prvom mestu u EU pored Francuske.
Kada je reč o mlečnim proizvodima, kozje mleko spada u najzdravije namirnice. Njegov sastav ima najveću sličnost sa majčinim mlekom.
Očigledno da su to znali i stari narodi, s obzirom na to da su ga preporučivali za jačanje imuniteta, lečenje i jačanje pluća, kao i protiv tuberkuloze.
Kozje mleko je savršeni saveznik u borbi protiv stresa, bronhitisa, alergija. Takođe, smanjuje rizik za nastanak karcinoma pluća, a mogu da ga piju i dijabetičari.
Sadrži vitamine B1, B2, B6, B12, važne za jačanje nervnog sistema, a i 47 odsto više vitamina A u odnosu na kravlje mleko. Kalijuma ima 134 posto više, dok je bakar u četvorostrukom većim koncentracijama. Obiluje i mineralima kalcijumom i fosforom koji su važni za čvrstinu kostiju, kao i cinkom i selenom, snažnim antioksidansima bitnim za održavanje imuniteta.
Na osnovu rezultata istraživanja do kojih su došli, španski naučnici ovo mleko preporučuju i osobama koje pate od anemije izazvane nedostatkom gvožđa u krvi. Oni tvrde da upravo kozje mleko podstiče bolje iskorišćavanje gvožđa u organizmu i obnovu hemoglobina, sastojka gvožđa koji i sadrži ovaj mineral. S druge strane, u mlečnim mastima nalazi se i specifična linolna kiselina, koje u kravljem mleku uopšte nema. Istraživanja potvrđuju da ta linolna kiselina poseduje antikancerogeno dejstvo, zbog čega bi kozje mleko trebalo preventivno da se konzumira u odbrani od kancerogenih oboljenja.
A s obzirom na to da koze jedu koru biljaka, njihovo mleko je bogato i silicujumom, mineralom koji povoljno utiče na kvalitet kože, kose, noktiju i nervnog sistema. Kozje mleko treba piti i zbog obilja oligosaharida koji deluju protivupalno, a istovremeno regulišu poremećenu funkciju creva, takođe zbog manjka laktoze, odnosno mlečnog šećera, koje kravlje mleko sadrži u daleko većim količinama.
Kod odraslih osoba kozje mleko može pomoći u sprečavanju pojave visokog krvnog pritiska i ateroskleroze. Zapravo, kalijum predstavlja esencijalni mineral za održavanje normalnog krvnog pritiska i funkcije srca.
Jedini problem vezan za kozje mleko je u tome što, zapravo, ima karakterističan miris i ukus zahvaljujući slobodnim masnim kiselinama koje poseduje. Međutim, pravilnom preradom karakteristične masne kiseline ostaju vezane u gliceridima, što u značajnoj meri smanjuje njegov neobičan ukus.
U svakom slučaju, kozje mleko ima nutritivne i zdravstvene prednosti u odnosu na kravlje mleko, poseduje antialergijska svojstva i bolje se vari , oko 40 minuta, a kravlje čak čitavih dva i po sata. Upravo zbog lakše svarljivosti naročito se preporučuje starijim osobama i rekonvalescentima. Inače, kod dece koja su hranjena kozjim mlekom, uočen je brži rast, veća telesna masa i bolja mineralizacija kostiju u poređenju sa mališanima hranjenim kravljim mlekom.
Da bi se zadovoljile dnevne potrebe organizma dovoljno je popiti čašu kozjeg mleka od 200 mililitara. Ta jedna šolja obezbeđuje mališanima čak 18 odsto dnevnih potreba u proteinima koji su bogati esencijalnim aminokiselinama, za razliku od kravljeg mleka koje obezbeđuje 13 procenata. Kozje mleko je naročito pogodno za ishranu beba neposredno nakon prestanka dojenja, jer ne sadrži određenu protein kazein koji često izaziva alergijsku reakciju kod dece.
Da bi duže trajalo, kozje mleko može i da se zamrzava, ali zbog ukusa ne duže od pola godine. Jednom odmrznuto treba da se iskoristi u roku od najmanje sedam dana.
SURUTKA, KOZJI SIR I JOGURT
Surutka, kozji sir i jogurt takođe predstavljaju moćna prirodna lekovita sredstva. Pospešuju rast i razvoj digestivnog trakta, a preporučuju se i u prevenciji i terapiji oboljenja jetre, kao što je masna jetra, ciroza, mononukleoza. Delotvorno je i kod osteoporoze, povišenog holesterola i krvnog pritiska, upalnih procesa, poboljšanje rada bubrega…
Proteini iz kozje surutke poznati su kao brzi proteini jer se brzo apsorbuju i direktno snabdevaju mišićne ćelije energijom i neophodnim aminokiselinama. Zbog efekta koji postiže, surutka se preporučuje atletičarima i rekreativcima jer obezbeđuje brz oporavak mišića posle treninga. Ona je i izvanredan izvor proteina i za trudnice, jer je kod njih za trećinu povećana potreba za belančevinama. Sadrži kompletne proteine i obezbeđuje sve aminokiseline neophodne za dobro zdravlje.
Kozja surutka je prirodno bogata esencijalnom aminokiselinom triptofan, koja predstavlja prirodni sedativ. Kao takav stimuliše lučenje serotonina, najpoznatijeg neurotransmitera za stvaranje osećaja relaksiranosti i pospanosti. Takođe, smanjuje apetit, snižava holesterol, čisti zubne naslage sprečavajući karijes. Potpomaže i regeneraciju jetre.
Sve što koristimo pre ili kasnije treba očistiti. Međutim, da li znate kada je određenim stvarima potrebno čišćenje? Evo šta savetuju mikrobiolozi:
Mobilni telefoni – svaki dan
Američki naučnici otkrili su na uzorku od 51 telefona čak 7.000 vrsta bakterija, od kojih su neke veoma opasne. Osim toga, zagrevanje telefona usled upotrebe samo podstiče njihovo razmnožavanje. Zato svakodnevno treba da brišete telefone antibakterijskim maramicama ili vaticom namočenom u alkohol.
Posteljina – jednom nedeljno
Vaš jastuk se ponaša kao sunđer koji upija znoj i postaje idealno mesto za razvoj bakterija i grinja. Lekari su otkrili da trećinu težine prosečnog jastuka čine grinje, njihov izmet i operutana koža, a prosečan neopran jastuk sadrži i neverovatnih 16 vrsta gljivica. Zato jastuke treba da perete jednom na svaka tri meseca. Većina može da se pere u mašini, a temperatura od 60 stepeni Celzijusa ubija većinu bakterija. Koristite tečni deterdžent, pošto prašak ostavlja tragove i dva puta uključite program za ispiranje.
Dušeci – svakih šest meseci
Izmet grinja u dušecima izaziva astmu, a gljivice i buđ dovode do alergijskih reakcija. Osim toga, u njima žive mnoge bakterije. Zato bi vaše dušeke trebalo da čistite vrelom parom na svakih šest meseci i redovno ih usisavate. Mrlje možete ukloniti običnim šamponom razmućenim u vodi, a potrebno ih je i više puta okretati tokom godine. Takođe, bilo bi dobro da nabavite specijalnu presvlaku za njih koja se može prati u mašini za veš.
Odeća od teksasa – posle pet nošenja
Odeću od teksasa treba prati posle svakih pet nošenja. Češće pranje će oštetiti tkaninu. Takođe, treba je prati na najnižoj mogućoj temperaturi.
Brushalteri – posle dva nošenja
Pošto brushalteri prijanjaju uz kožu i to u onom delu koji se najviše znoji, treba da ih perete posle svaka dva do tri nošenja. Izbegavajte pranje u mašini, jer aktivnost bubnja može da uništi njihovu elastičnost i skrati im rok upotrebe. Perite ih ručno i sušite na sobnoj temperaturi. Nipošto ih ne ostavljajte na radijatoru, jer toplota uništava likru koja je jedan od glavnih sastojaka tkanine od koje su izrađeni.
Pidžame – posle dva nošenja
Pidžame treba prati posle svaka dva nošenja, jer u njima provodite celu noć. Perite ih na temperaturi od barem 60 stepeni Celzijusa u veš mašini.
Kuhinjske krpe – posle svake upotrebe
Kuhinjske krpe trebalo bi da perete posle svake upotrebe, jer su jedan od najvećih izvora zaraza u vašoj kuhinji. Prepune su mikroorganizama koji se razmnožavaju munjevitom brzinom na sobnoj temperaturi. Takođe, trebalo bi i da ih peglate, jer će izloženost toploti pegle uništiti bakterije koje su eventualno preostale i posle pranja.
Sunđere i truleks krpe treba prokuvavati ili ih potopiti u izbeljivač na pola sata.
Tašnice – svake nedelje
Fekalne bakterije, ešerihija koli i razni drugi organizmi mogu se naći na vašoj tašnici, jer je nosite svuda sa sobom.
Obrišite torbicu antibakterijskim maramicama svake nedelje, a one čiji materijal to dozvoljava, perite u veš mašini.
Upotreba kokaina u Luksemburgu dostiže vrhunac tokom vikenda i utorkom, a kanabis se manje puši vikendom nego tokom nedelje, pokazalo je istraživanje otpadnih voda EU.
Agencija Evropske unije za lekove uzorkovala je otpadne vode iz 128 evropskih gradova za poslednje izdanje svoje analize. Dok su u prošlom izdanju za proučavanje izdvojena sela Mamer, Merš i Boevange, za ovogodišnje izdanje kao izvor uzorka poslužilo je postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Begenu.
U iskorišćenoj vodi pronađeno je skoro 500 mg (ili 0,5 g) kokaina na 1.000 stanovnika dnevno, pri čemu je subotom, nedeljom i utorkom potrošnja veća nego drugim danima u nedelji. Taj iznos stavlja Luksemburg daleko iza gradova poput Antverpena (skoro 2 g), Amsterdama (1,2 g) ili Brisela (1,1 g) – lidera EU – ali ispred Minhena (0,4 g), Barselone (0,3 g) i mnoštva drugih evropskih gradova.
Sa 0,14 g na 1.000 stanovnika, kanabis je bio druga najčešća droga pronađena u otpadnim vodama Luksemburga. To je bilo skoro tri puta više nego u Parizu (0,05 g), ali vrat i vrat sa Roterdamom i Ajndhovenom. U Amsterdamu je koncentracija bila bliža 0,3 g.
Druge psihoaktivne supstance – amfetamini (0,008g), MDMA (0,222g), ketamin (0,0124g) i metamfetamin (0,0023g) – takođe su bile prisutne u vodama Luksemburga, ali u znatno manjim količinama. U Amsterdamu je, na primer, u otpadnim vodama pronađeno 13 puta više MDMA nego u Luksemburgu, a 11 puta više ketamina.
U svih 128 evropskih gradova u 26 zemalja (24 zemlje EU plus Turska i Norveška), primećeno je povećanje detekcije tri stimulansa (MDMA, kokain i amfetamin), sa različitim trendovima uočenim za metamfetamin i ketamin.
„Iako se rezultati značajno razlikuju od jedne lokacije do druge, treba napomenuti da je šest proučavanih ilegalnih droga pronađeno u skoro svim gradovima koji su učestvovali“, navodi se u studiji.
„Ovogodišnja studija, koja pokriva rekordnih 128 evropskih gradova, daje jasnu sliku o problemu droge koji je i široko rasprostranjen i složen“, rekao je Aleksis Guzdil, izvršni direktor Evropske agencije za droge.
Finska je već šestu godinu zaredom, proglašena za najsrećniju zemlju na svetu u okviru Svetskog izveštaja o sreći. Luksemburg se nalazi na devetom mestu.
Kako se navodi, u pitanju je istraživanje koje se sprovodi u više od 150 zemalja sveta, a čiji rezultati se objavljuju svake godine u čast Međunarodnog dana sreće 20. marta.
Ova lista pravi se na osnovu šest faktora koje ispituje, a to su: društvena podrška, prihodi, zdravlje, sloboda, darežljivost i odsustvo korupcije.
Rezultati su slični kao oni u prethodne četiri godine, jer se u vrhu liste nalaze skandinavske zemlje, tako da je na drugom mestu Norveška, a na trećem Island.
Finska je očigledni pobednik, a kao ključni faktori ističu se sistem brige o nezaposlenima, besplatno zdravstveno osiguranje, kao i dobro urbano planiranje.
U top 10 zemalja redom se nalaze još i Izrael, Holandija, Švedska, Norveška, Švajcarska, Luksemburg i Novi Zeland.
Srbija se nalazi na 45. mestu ove liste, Rumunija je 24, Hrvatska 48, Mađarska 51, Crna Gora 67, Bosna i Hercegovina 71, Bugarska 77, Albanija 83, a Severna Makedonija 87.
Proleče na severnoj Zemljinoj polulopti počinje u sredu, 20. marta u 10 časova i jedan minut. U isto vreme za stanovnike na južnoj Zemljinoj polulopti počinje jesen.
Proleće će trajati 92 dana, 17 sati i 40 minuta, tj. do 21. juna 2025. u 04:42, kada počinje leto.
Na dan početka proleća Sunce u Luksemburgu izlazi u 06.38, a zalazi u 18.48, što znači da će obdanica trajeti 12 časova i 11 minuta, a noć 11 sati i 51 minuta.
Po najavama meteorologa prvi prolećni dan u Luksemburgu biće sunčan sa temperaturom do 17 stepeni. Prva nedelja ovog proleća biće promenljivo oblačna sa maksimalnim dnevnim temperaturama do 17 stepeni.
Proleće obično počinje u danima od 19. do 21. marta. Generacije ljudi učile su da je prvi dan proleća 21. mart, što je zaista i bilo gotovo uvek pravilo do 1916. godine.
Od 1983. godine 21. mart je samo još svake četvrte godine bio prvi dan proleća, a od 2012. je otišao u prošlost. Od 2048. godine proleće će sve češće počinjati 19. marta.
Međutim, ta promena datuma astronomskog početka proleća nema veze sa klimatskim promenama, nego je povezana sa pološajem Sunca i s prestupnim godinama koje čine da se sa jednim dodatnim danom vreme dolaska proleća svake četiri godine u proseku skraćuje za približno 45 minuta.
Zato se povremeno, tačnije 1700, 1800 i 1900, a biće tako i 2100. godne, izbacuju prestupne godine, jer bi u suprotnom proleće za nekoliko stotina godina stizalo oko Nove godine.
Sumnja se da je više od 50 osoba nastradalo u požaru koji je izbio u diskoteci “Puls” jutros oko tri sata u gradu Kočani u Severnoj Makedoniji, prenose makedonski mediji.
U noćnom klubu u Kočanima oko 1.500 ljudi je prisustvovalo koncertu kada je izbio požar u kojem je oko 100 ljudi povređeno, preneli su makedonski mediji, pozivajući se na medicinske i policijske izvore.
Direktorka bolnice u Kočanima, Kristina Serafimova, potvrdila je za makedonski “Sloboden pečat” da ima poginulih, ali da joj je javni tužilac zabranio da saopšti tačan broj žrtava.
Skoro svaki peti stanovnik Luksemburga je u opasnosti od siromaštva, pokazuju najnoviji podaci koje je objavio STATEC.
Uprkos tome što je najbogatija zemlja u Evropi, Luksemburg se i dalje bori sa visokom stopom rizika od siromaštva, koja je iznosila 18,1 odsto u 2024, prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku i ekonomske studije (STATEC) objavljenim u sredu.
Iako ovo označava blagi pad sa 18,8% u 2023. godini, to znači da je skoro svaki peti stanovnik i dalje u opasnosti od siromaštva.
Prosečni mesečni troškovi života u Luksemburgu 2024. godine iznosili su 4.867 evra po osobi. Međutim, ova brojka prikriva značajne disparitete, posebno kada je u pitanju siromaštvo dece. STATEC procenjuje da svako četvrto dete (24%) u Velikom vojvodstvu živi u domaćinstvima sa mesečnim životnim standardom ispod 2.540 evra po osobi, što ih stavlja u povećan rizik od siromaštva.
Nejednakost prihoda takođe ostaje goruće pitanje. Prosečan životni standard najbogatijih 20% stanovništva je skoro pet puta viši od standarda najbogatijih 20%.
U prisustvu velikog broja predstavnika bošnjačke zajednice, preživelih u masakru, članova porodica žrtava i zvaničnika, danas je u Luksemburgu otkriven spomenik posvećen žrtvama genocida...
