Ako imate problema sa kilažom, a ne možete tako brzo da izgubite kilograme, ne brinite, mi imamo rešenje za vas.
Da li ste znali da uz pomoć vaše odeće možete da stvorite iluziju da izgledate mršavije. Pripadnice lepšeg pola ovo vrlo dobro znaju i vrlo dobro koriste ove trikove.
Mi smo odlučili da i muškarcima damo par saveta kako bi mogli da uz pomoć odeće skrate par centimetara u struku.
1. Crna odeća
Verovatno glavno pravilo za mršavi izgled jeste crna boja, tj. crna odeća. Crna odeća vas vizuelno čini mršavijim, pa se zato kaže da crna sužava. Zbog toga treba da se potrudite da imate crne stvari ako želite da izgledate mršavije. Crni sako ili crne pantalone će vam dosta pomoći.
2. Vertikalne linije
Ako ne želite da nosite crno, a ipak želite da izgledate mršavije, potrudite se da imate odeću na linije. Vertikalne linije izdužuju i automatski stvaraju iluziju da ste mršaviji. Majice i košulje na pruge, pa čak i pantalone vam mogu pomoći u ovoj misiji.
3. Brada i frizura
NIje sve do odeće. Ako na pravi način ošišate kosu i obrijete bradu, možete promeniti oblik glave i izdužiti vaše crte lica, pa ćete izgledati mnogo mršavije i lepše.
4. Majice za V izrazom
Ovo je još jedna sjajna metoda koja vam može pomoći. V izraz ima za cilj da učini da vaš vrat izgleda duže, pa samim tim i vi izgledate viši. Naravno, V izraz čini i da izgledate mršavije, pa se potrudite da imate ovakve majice u vašem garderoberu.
5. Nosite stvari po meri
Zaboravite na preuske ili preširoke stvari. Trudite se da uzimate stvari koje vama odgovaraju. Jedino ćete tako izgledati mršavo. Ako nosite odela, trudite se da ona budu strukirana kako bi naglasili vaše telesne obline i smanjili ih tamo gde možete.
Zavičajni klub “Bihor” iz Rumelange-a poziva vas na Veče sevdaha i starogradske pesme, petak 15. decembar od 19 časova u Centre culturel u Rumelange (90 N33 3730 Rumelange, Luxembourg).
Za dobar provod pobrinuće se estradni umetnik Nihad Kantić Šike, Elmir i Selmo Band a nastupiće i KUD Z.K. Bihor.
Posetioce čekuje bogata ponuda tradicionalnih jela i pića. Cena ulaznice 15 evra.
Putnici iz nemačkog grada Saarbrucken-a, kao i gradova iz okruženja, od 20. decembtra mogu putovati sa aerodroma Saarbrucken do Tuzle u Bosni i Hercegovini, dva puta nedeljno – sredom i subotom.
Grčka avio-kompanija Lumiwings ponudiće direktnu vezu od 20. decembra. Prevoz putnika će se vršiti dva puta sedmično baznim avionom Boeing 737-700 kapaciteta 149 sedišta.
Kako je saopšteno iz aerodroma, letovi iz Saarbruckena za Tuzlu biće sredom u 17.20 časova i subotom u 9.55 časova. Povratni letovi iz Tuzle obavljaće se sredom u 14.25 i subotom je oko 7.00 za Sarbriken. Vreme leta je oko dva sata.
Palestinsko ministarstvo zdravlja Hamasa saopštilo je danas da je u izraelskim bombaškim napadima u Pojasu Gaze poginulo 15.523 ljudi od početka rata 7. oktobra.
U izraelskim vojnim operacijama pokrenutim u Gazi posle krvavog napada komandosa Hamasa na izraelskom tlu povređeno je 41.316 ljudi, rekao je portparol Ministarstva zdravlja Hamasa Ašraf al Kidreh.
Oko 70 odsto Palestinaca ubijenih u Gazi u ratu između Izraela i islamističkog pokreta su žene i deca, dodao je portparol.
Primirje koje je stupilo na snagu 24. novembra omogućilo je razmenu desetina talaca od 240 kidnapovanih i odvedenih u Gazu 7. oktobra. Izraelci su oslobodili određeni broj palestinskih zatočenika.
Ali Hamas i Izrael nisu uspeli da se dogovore o produženju primirja koje je isteklo u petak ujutru. Odmah je nastavljeno granatiranje Pojasa Gaze i raketna vatra Hamasa prema Izraelu.
Portparol Ministarstva je rekao da je tokom proteklih sati, 316 mrtvih i 664 povređenih izvučeno iz ruševina i prevezeno u bolnice, ali mnogi drugi su i dalje pod ruševinama.
Austrijska vlada uvela je dodatnu jednodnevnu vinjetu za autoputeve i brze puteve. Može se kupiti online, košta 8,60 evra i tokom decembra dolazi samo u digitalnom obliku.
Od sledeće godine, jednodnevna vinjeta će se moći kupiti i kao nalepnica.
Najavljeno je i poskupljenje desetodnevne vinjete, koju uglavnom koriste turisti.
Njegova cena će od 1. januara skočiti sa 9,90 na 11,50 evra. Od sledeće godine cena dvomesečne vinjete će pasti sa 29 na 28,90 evra, dok će godišnja cena ostati ista.
Austrija: Vinjetu više nije potrebno fizički zalepiti na šoferšajbnu
Od 22. novembra vinjete su dostupne i digitalno.
To znači da vinjetu više nije potrebno fizički zalepiti na šoferšajbnu automobila, već će vaš registarski broj biti zabeležen u centralnom sistemu, a verifikacija se vrši automatski.
Ono što je odlično kod ovog sistema je činjenica da je vlasnik vinjete korisnik vozila.
Drugim rečima, ako promenite svoj automobil i registraciju tokom trajanja vinjete – što nije redak slučaj za osobe koje koriste službene automobile – možete preneti trenutnu vinjetu na novu registraciju u sistemu.
Prema najnovijim podacima koje je objavio statistički zavod EU, Eurostat, prošle godine Evropljani su odlučili da uštede prosečno osminu svojih prihoda.
U 2022. godini, domaćinstva u EU su štedela u prosjeku 12,7% svog raspoloživog dohotka, dok je stopa za eurozonu bila viša, 13,7%.
Raspoloživi prihod domaćinstava je ono što domaćinstva imaju na raspolaganju za potrošnju i štednju nakon poreza i transfera, kako je definisao Eurostat.
“Ako domaćinstva zarađuju 100 eura, na troškove im ode 78,3 eura i ostaje im 12,7 eura”, objasnio je glavni ekonomista u Asteresu, Sylvain Bersinger. “To je normalna brojka. Većina zemalja u EU ima stopu štednje domaćinstava između 10% i 15%”, dodao je on.
Mnogo veća cifra nego u Sjedinjenim Državama, gdje su stanovnici uštedeli samo 3,4% svojih prihoda u septembru 2023, navodi Statista.
Nemačka je prvak Evrope u štednji
U EU, Nemačka je dospela na prvo mesto sa najvećom bruto stopom štednje (19,91), Holandija je na drugom mestu (19,44), a Luksemburg je treći (18,14).
Dve zemlje su u minusu, s negativnim stopama štednje: troše više nego što zarađuju. Ono što zarađuju nije dovoljno za finansiranje njihove potrošnje pa se zadužuju ili koriste ušteđevinu koju su akumulirali u prošlosti. Ove dve zemlje su Poljska i Grčka.
Međutim, evropska domaćinstva se ne mogu sažeti u jedan profil. Velike razlike postoje u ponašanju u štednji u Evropi, “koliko i među porodicama”, objasnio je Luigi Guiso, istraživač u Centru za ekonomska i politička istraživanja (CEPR). “Ima nekih koji sve troše i onih koji štede veliki deo svojih prihoda, ali teško je razumeti zašto”, kazao je on, prenosi Euronews Business.
Stope štednje u različitim zemljama značajno se razlikuju, koliko i među porodicama. Bogatstvo je svakako jedan od faktora koji objašnjava sistematske disparitete u stopama štednje domaćinstava. „Vidimo da se zemlje sa nižim nivoom prihoda bore da zadovolje svoje potrebe i stoga mogu da uštede veoma malo“, primijetio je Desringer, glavni ekonomista u Asteresu. Tako je i u Grčkoj, koja je doživela velike ekonomske poteškoće i uvela niz mera štednje, smanjujući raspoloživi prihod domaćinstava.
“Negativna stopa štednje pokazuje da Grci još nisu izašli iz krize. S druge strane, zemlje s najviše štednje imaju tendenciju da budu bogatije”, napomenuo je Desringer.
Neki stručnjaci ističu kulturološke razlike u navikama štednje. Prema podacima OECD-a, Nemci su konstantno štedeli više od 8% svog raspoloživog dohotka u poslednje dve decenije.
Međutim, Luigi Guiso nalazi ograničenja za ovo objašnjenje. “Razlike između Nemačke i Grčke ne postoje jer Grci vole sve da troše, a Nemci ne. Stope štednje u Nemačkoj bile su niske pre 20 godina.“
Na stopu štednje u zemlji utiču mnoge ekonomske varijable, kao što je demografska struktura zemlje. „Mladi ljudi više štede od penzionera koji imaju niži prihod“, objasnio je Guiso.
Povratak na nivoe pre pandemije
Evropljani su u 2022. uštedeli manje nego u 2021. (16,4%), otkrio je Eurostat, omogućavajući da se potrošnja domaćinstava dodatno proširi sa stopama domaćinstava koja se vraćaju na nivoe pre pandemije.
“To odražava želju za povratkom u normalan život prije COVID-a”, komentarisala je Helene Baudchon, ekonomistkinja BNP Paribas.
“Tokom pandemije, potrošnja domaćinstava Evropljana je obustavljena, dok je njihov prihod uglavnom očuvan. To je izazvalo nenormalan skok u stopi štednje u celoj EU”, analizira Baudchon.
U međuvremenu, 2022. je obelžila fazu ekonomskog oporavka, što objašnjava nižu stopu štednje u odnosu na prethodnu godinu.
Međutim, uzastopni šokovi nakon pandemije, uključujući rat u Ukrajini i povezani rast troškova života, takođe su poremetili ponašanje domaćinstava kada je štednja u pitanju. “Ekonomska neizvesnost verovatno utiče na potrošnju domaćinstava i podržava štednju iz predostrožnosti”, primijetila je ona.
Još jedan faktor koji motiviše Evropljane da štede radije nego da troše su rastuće kamatne stope. „Danas su krediti skuplji, a štednja se isplati: postoji pravi finansijski podsticaj da svoj novac držite u banci.”
Hoće li se stopa štednje poboljšati?
Stručnjaci predviđaju malu promenu u stopama štednje domaćinstava sledeće godine.
“Predviđamo nešto pozitivniju priču sledeće godine. Kako inflacija opada i ako se efekti ekonomskih šokova rasprše, domaćinstva će verovatno biti manje zabrinuta za budućnost i manje će štedeti”, rekao je Baudchon.
Stopa štednje stanovništva ili će ostati ista ili će opasti.
Ako ste među onima koji često uzimaju mobilni kako bi bar malo skrolali u želji da saznate novosti ili ne možete da podnesete ideju da momentalno ne odgovorite na poruke, postoji mogućnost da patite od anksioznosti, tvrde stručnjaci.
“Kada smo u stanju anksioznosti, naše telo ulazi u stanje ‘bori se ili beži’, a jedna od čestih reakcija jeste uzimanje mobilnog telefona u ruke”, kaže Tasha Bailey, psihoterapeutkinja iz Londona, prenosi tportal.
Prekomerno čitanje vesti
Jedan od čestih znakova je tzv. doomscrolling, situacija u kojoj osoba unedogled skrola i klikće na negativne vesti, poput onih o ratu, ubistvima, nesrećama i sl.
Problem je u tome što ljudi na ovaj način traže beg od stvarnosti i ličnih problema, umesto da se suoče s njima.
Međutim, čak i ako potražimo odgovore na internetu, moguće je da upadnemo u zamku koja se zove doomsearching – otvaranje desetina novih strana na kojima pokušavamo otkriti odgovore na pitanja koja nemaju jednostavan odgovor.
Korištećnje mobilnog kao izgovor
Znak anksioznosti jest i korišćenje mobilnog kako bi odgodili zadatak koji je pred vama, poput provođenja vremena na društvenim mrežama koje se ubrzo pretvori u sate odlaganja posla.
Tome je bliska i nemogućnost ostavljanja mobilnog daleko od sebe pa ga nosite u krevet, na vežbanje ili poslovni sastanak – sve kako bi osigurali da vam je uviek pri ruci.
Momentalno odgovaranje na poruke ili izbegavanje poziva
Osobe koje svuda nose telefon sa sobom posebno su sklone tome da momentalno odgovaraju na svaku notifikaciju, iza čega se zapravo krije potreba da se zaštite od anksioznosti.
I dok je postalo potpuno prihvatljivo momentalno odgovarati na svaku notifikaciju, sve je češće izbegavanje telefonskih poziva. Ako se stalno oslanjate na poruke i činite sve da izbegnete stvarni razgovor, moguće je da se iza toga krije anksioznost.
Osećaj panike kada se mobilni ugasi
Dobar test zavisnosti od mobilnog jeste praćenje misli, osećaja i telesnih znakova kada ste bez interneta, signala ili baterije. Ako se jave nervoza ili panika, nemojte je olako shvatiti ili pokušati opravdati.
Za kraj, stručnjaci ističu da je vrlo važno prepoznati znakove zavisnosti od mobilnog telefona, odnosno da bi se moglo raditi o dubljem problemu koji nikako ne smemo olako shvatiti.
“Počnite od toga da pokušate napraviti malu distancu od telefona i dublje se povežite sa sobom, posebno ako vam skrolanje i odgovaranje na poruke otežava simptome anksioznosti. Pomaže i da se javite bitnim osobama da idućih sat vremena nećete biti na telefonu pa ga redovno gasite kako bi predahnuli od buke koju stvara u vašem životu”, poručuje Howard.
Državna pomoć za gas i struju ostaće na snazi do kraja 2024. Ali Enovos će povećati cene od 1. januara.
Za četvoročlano domaćinstvo koje u proseku troši 4.000 kilovata, poskupljenje će predstavljati skoro 80 evra godišnje, iznos koji bi trebalo da bude nadoknađen državnom pomoći, navodi Enovos. Snabdevač električnom energijom precizira da se premija koja se obračunava mesečno neće menjati.
Državna pomoć ide samo domaćinstvima koja godišnje troše manje od 25.000 kilovata struje.
U slučaju jedne kuće u kojoj porodica troši 5.000 kilovata, ovo predstavlja povećanje od 610 evra od države na računu za struju.
Što se tiče državnih subvencija za gas, iznos pomoći je još veći. Za godišnju potrošnju od 2.500 kubnih metara godišnje, pomoć države iznosi 2.500 evra.
Do 2030. godine vreme putovanja vozom između Luksemburga i Brisela trebalo bi da traje samo dva sata.
Ministri mobilnosti Vellikog vojvodstva i Belgije potpisali su ove godine pismo o namerama o tom projektu.
Trenutno putovanje vozom između dva grada traje tri sata, dok autom traje oko dva sata. Plan takođe ima za cilj da udvostruči putnički i teretni saobraćaj na ruti do 2040.
Za realizaciju ovih planova potrebno je značajno proširenje i modernizacija infrastrukture. Obe zemlje treba da podnesu zahtev za delimično finansiranje projekta Evropskoj uniji.
Ova vest je skandalozna obzirom da živimo u 2023 godini i u srcu Evrope.
Na radiju i portalu Radio Puls Luxembourg psiholog dr. Milana Zorić odgovaraće na pitanja slušalaca i posetioca našeg sajta, koja možete postaviti kroz dole navedenu formu.
U okviru ovog besplatnog online savetovališta u saradnji sa dr. Zorić pokušaćemo da pomognemo svim građanima u problemima sa kojima se suočavaju a možda do sada nisu uspeli ili smeli da potraže stručnu pomoć.
Svaki slušalac/čitalac može da postavi pitanje kroz dole navedenu formu, nakon čega će dobiti odgovor na ovoj stranici kao i u emisiji kratke forme “Pitaj“, koja će početi sa emitovanjem od novembra, ponedeljkom u više termina.
Najčešća pitanja i odgovori, bez pominjanja imena, biće objavljena u emisiji kao i ispod ovog teksta.
Milana Zorić je doktor psihologije, supruga i majka dvoje dece. Rođena je u Somboru, gde je završila osnovnu školu, gimnaziju i osmogodišnju muzičku školu, učinivši da kreativnost postane važan deo njene ličnosti, koji i danas na razne načine razvija, vrednuje i neguje i ohrabruje i druge ljude, a posebno žene i decu, da istu neguju i razvijaju.
Studije psihologije je pohađala na Novosadskom Univerzitetu na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta, gde je završila osnovne, master i doktorske studije. S obzirom da samje tokom doktorskih studija često boravila u Francuskoj, njena doktorska teza obuhvatila je uzorak ljudi iz raznih regiona Srbije i Francuske: istraživala je kulturološke razlike u blagostanju između ove dve nacije, kao i razne faktore koji tim razlikama doprinose.
Naučno istraživački rad je dotakla kroz nekoliko naučnih istraživanja i projekata u kojima je učestvovala, uvidevši još jedan od izvora i mogućnosti da se neguje i izražava sopstvena kreativnost.
Psiholog dr Milana Zorić radi na francuskom, engleskom i ex-yu jezicima, u kabinetu CABINET PARAMEDICAL koji se nalazi na adresi: 27, Rue Pierre Gansen, Niederkorn-u i aktivan je član Luksemburškog društva psihologa.
Od decembra 2023. godine počeće sa održavanjem i online predavanja i workshop-ova na teme samopouzdanja, asertivne komunikacije, stresa i prevencije burn out-a i unapređenja mentalnog zdravlja parova i porodica.
Izdaje se izuzetan poslovni prostor na dva nivoa u centru Schifflange (80 Avenue de la Libération).
Prvi nivo 75 a drugi 83 metra kvadratnih. Komforan...
Zavičajni klub “Bihor” iz Rumelange-a poziva vas na Veče sevdaha i starogradske pesme, petak 15. decembar od 19 časova u Centre culturel u Rumelange...
Putnici iz nemačkog grada Saarbrucken-a, kao i gradova iz okruženja, od 20. decembtra mogu putovati sa aerodroma Saarbrucken do Tuzle u Bosni i Hercegovini,...
