Festival migracija, kulture i građanstva koji organizuje CLAE (Comite de Liaison des Associations d’Etrangers) po 42. put biće održan u subotu i nedelju 15. i 16. marta ove godine u LuxExpu.
Festival pruža posetiocima priliku da otkriju preko 400 štandova koji prikazuju kulturu, gastronomiju i zanate različitih zemalja širom sveta čiji građani žive u Luksemu.
Tu je i čitav program predstava, narodnih igara i predstava koje naglašavaju tradiciju svake zemlje. Tu su i debate, konferencije i projekcije na kojima se ističu društvena i geopolitička pitanja.
Na štandovima se nalaze udruženja stranaca koji rado dele bogatstva svoje zemlje sa posetiocima, pazeći da atmosfera uvek bude praznična, topla i prijateljska.
U okviru Festivala, biće održan i Salon du livre et des cultures (Sajam knjige i kulture) koji prikazuje književno stvaralaštvo i nudi susrete sa piscima, pesnicima i izdavačima radi potpisivanja knjiga i razgovora o njihovom stvaralaštvu.
Festival je otvoren za posetioce u subotu, 15. marta od 11.30 do 12.30 i u nedelju, 16. marta od 11.30 do 20.00 sati. Ulaz je besplatan.
Ceo program festivala je dostupan na sajtu clae.lu .
Ako se uporno pitate kako je vaša dobra prijateljica/prijatelj završila/o s tipom/devojkom kojeg/koju vi ne biste ni štapom dirali, a najradije bi ste ih potpuno zaobišli, znajte da odgovor nije jednostavan i da se takva situacija vrlo lako može dogoditi i vama.
Primera radi, stav da više nema dobrih slobodnih muškaraca i da pravog zapravo nikad neće naći mnoge žene natera na spuštanje kriterijuma, a sve kako ne bi izgubile muškarca za kojeg misle da bi mogao da bude dobar.
Takođe porodice mnogima još uvek nalaze supružnike i neki jednostavno ni u 21 veku nemogu se suprotstaviti svojim roditeljima a neki brak koriste i za pokrivanje svoje naklonjenosti istom polu.
Oženjen muškarac i udata žena kod nas imaju veći ugled u društvu i na poslu, bez obzira da li je to brak iz ljubavi, obaveze ili interesa.
Neki nikad nisu ozbiljno razmišljali o tome kakav im muškarac ili žena zapravo treba, tako da ni uz najbolju volju ne mogu da pronađu nekoga ko će im odgovarati. Stoga, najozbiljnije razmislite o tome koje ste eventualne kompromise spremni da napravite i napravite sliku muškarca ili žene koji će zadovoljiti vaše potrebe.
Naravno, ima i onih naivnih duša koje u svakom pronalaze nešto dobro, pa će sve loše strane partnera zanemariti u veri da će ga tokom vremena promeniti.
Da li ste nekada osetili zadovoljstvo zbog toga što je drugu osobu snašla neka nesreća koju je prema vašoj oceni „zaslužila”? Ako jeste, onda ste osetili osećanje zluradosti.
Kao što kaže sama reč, zluradost označava radovanje, zadovoljstvo zbog toga što se nekom drugom desilo neko zlo.
Zluradost se ubraja u moralna osećanja zbog toga što je povezano sa idejama dobra i zla, procenom da je neko dobar ili loš. Zluradost jeste izraz neprijateljskog odnosa prema nekome ko je prethodno procenjen kao loš ili zao čovek.
Od malih nogu smo izloženi raznim pričama, bilo kroz literaturu, bilo kroz filmove, u kojima se na vrlo pojednostavljen način predstavlja borba dobra i zla. Arhetipski obrazac je sledeći: zla osoba ili sila nepravedno ugrožava dobru, ali nedovoljno moćnu osobu, što kod nas izaziva nezadovoljstvo, nakon čega se pojavljuje neka moćna dobra sila ili osoba, koja pomaže žrtvi i čini na kraju da pravda pobedi. Kada spasilac na kraju pobedi agresora, kod čitaoca, gledaoca ili publike nastaje osećanje katarze, razrešenje tenzije zbog dominacije zla i zadovoljstvo zbog pobede dobra. Deo doživljaja je zluradost prema poraženom agresoru.
Problem sa ovakvim idejama dobra i zla nastaje onda kada se one prenesu u međuljudske odnose. Ljudi veoma subjektivno procenjuju sebe i druge, doživljavajući sebe kao dobre, pripisujući pokvarenost i zle motive drugima. U tome im pomažu tračevi koji „dokazuju” da su iza socijalne maske dobrote koju nose, drugi zapravo loši i zli.
Zluradost je izraz neprijateljskih osećanja, kao što su zavist i mržnja, i u manjoj meri, prezir. Ova osećanja su rezultat procene da je drugi loš ili zao, zbog čega se prema njoj oseća antipatija, to jest protivosećanje. Polazeći od toga da svet mora da bude pravičan, osoba se loše oseća kada vidi da je drugome koga procenjuje kao zlog, dobro, a dobro se oseća kada vidi da mu je loše.
Na našim prostorima je osećanje zavisti glavna podloga za zluradost.
Zavist može da bude prepoznata kao takva kod onoga ko je oseća, ali veoma često je nisu svesni ljudi koji je osećaju. Ono čega su svesni jeste da ih neko „jako nervira” iako ne znaju da objasne zbog čega. A logika zavisti jeste: „Onaj ko je veoma dobar je mnogo bolji od mene, što znači da sam ja mnogo lošiji od njega – a to nije fer.”
Zato ljudi koji zavide tuđi uspeh pretvaraju u bolno i nepravedno doživljavanje vlastitog neuspeha. Zavist ih motiviše na smanjenje razlike između njih i uspešnog, uglavnom tako što se odlučuju da je lakše obezvrediti tuđi uspeh, nego se potruditi da se postigne svoj. Zato je posrnuće uspešne osobe razlog za zluradost.
Kako zluradovanje više govori o onome ko ga oseća, nego o onome prema kome se oseća, ono je dobar razlog za lično preispitivanje koje može da vodi ka ličnom napretku.
Ljubav je nešto za čim velika većina ljudi danas čezne. Žele da se osete voljeno. Žele da pripadaju.
Mnogobrojni su oni koji se ne osećaju voljeno. Previše je i onih koji se osećaju nevoljeno. Bez obzira na to da li su u partnerskoj ljubavnoj vezi ili sami.
Nikad više priče o ljubavi, nikad više knjiga i seminara…. i nikad manje zadovoljstva u ljubavnim vezama. Nikad više ljudi koji su sami. Nikad više ljudi koji biraju da budu sami i ne žele da se vežu.
Zašto je to tako?
Zašto bežimo od vezivanja?
Zato što vezivanje znači gubitak slobode. Zato što vezivanje znači odreći se jednog dela sebe.
Bora Čorba je u svojim stihovima “ostaću slobodan, neću se vezati, važno je samo dobro se zezati” odlično ilustrovao savremene stavove o ljubavnim vezama.
Ili ćemo se vezati pa izgubiti slobodu, ili ćemo biti slobodni, “dobro se zezati” ali… biti sami i odreći se bliskosti.
Oni koji izaberu vezanost za drugu osobu zadovoljavaju potrebu za ljubavlju i pripadanjem, ali tiho, u nekom udaljenom delu svog bića, čeznu za delovima sebe kojih su se odrekli.
Oni koji izaberu slobodu žive život skoro pa punim plućima. Ostvaruju se na raznim poljima, “svoji” su, nesputani…. I oni u nekom skrovitom delu sebe čeznu za toplinom ljubavi i bliskog odnosa.
Kao što vidimo, ni jedni ni drugi nisu zadovoljni u potpunosti. I to nezadovoljstvo prevazilazi nivo koji može da prođe bez posledica po celo biće, njegov razvoj i kvalitet života.
Stanje u kom prema nekom cilju ili želji istovremeno osećamo i privlačnost i odbijanje se zove ambivalencija. Ilustracija tog pojma je Buridanov magarac, koji je stajao između dva identična plasta sena, nije mogao da odluči prema kom da krene i na kraju je umro od gladi.
Kako u savremenom svetu izbeći zamku umiranja od emotivne gladi između dva podjednako važna plasta sena- pripadanja i slobode?
Stav da moramo da biramo između ljubavi i slobode je istinit samo ako ga u svojoj privatnoj filozofiji prihvatimo kao takvog.
To nije apsolutna istina, nije neki fizički zakon, poput zakona gravitacije.
Prirodne zakone ne možemo da menjamo, stavove možemo.
Kako sačuvati slobodu u ljubavnoj vezi?
Dobra vest je da postoji način.
Loša vest (za one koji žele promene preko noći i dobitak bez ulaganja) je da je potrebno uložiti energiju i vreme u proces promene stava.
Rešenje leži u tome da se vezanost za drugu osobu zameni povezanošću sa drugom osobom.
Kada smo povezani s nekim, mi ostajemo svoji. Štaviše, biti svoj, biti svestan sebe i svojih potreba je neophodan uslov da bismo se povezali s nekim. Na taj način dozvoljavamo i drugom da ostane svoj i slobodan u ljubavi s nama.
Kako se povezati s nekim?
Evo nekoliko ideja:
obraćajte pažnju na drugu osobu (kako izgleda danas? umorno, zabrinuto, srećno, tužno….),
razgovarajte (iznosite svoja mišljenja, saslušajte tuđa, dozvolite i sebi i drugom da mislite drugačije i da ta mišljenja izražavate slobodno…),
slušajte,
govorite o sebi,
delite svakodnevna događanja, utiske i razmišljanja sa drugim, svakodnevica je ono što čini život.
Erih From je rekao da je zrela ljubav kada kažemo “potreban si mi zato što te volim”, a ne “volim te zato što si mi potreban”.
I dodao je da je ljubav “aktivna briga za život i razvitak osobe koju volimo.”
Danas slavimo Međunarodni dan žena poznatiji kao Osmi mart, praznik posvećen ženama. Nastao je kao dan sećanja na borbu za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca.
Praznik žena ustanovljen je na Drugoj međunarodnoj konferencija žena socijalista 8. marta 1910. u Kopenhagenu, na inicijativu Klare Cetkin, vođe nemačkih socijalista i ženskog radničkog pokreta da se uvede dan večnog sećanja na demonstracije američkih radnica u Čikagu 1909. i njujorški marš više od 15.000 žena, koje su tražile kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa
Prvi put Dan žena obeležen je 28. februara 1909. godine u SAD deklaracijom koju je donela Socijalistička partija Amerike.
Ideja za obeležavanjem Međunarodnog dana žena pojavila se početkom 20. veka u doba brze industrijalizacije i ekonomske ekspanzije koja je često dovodila do protesta zbog loših uslova rada.
Žene zaposlene u industriji odeće i tekstila javno su protestovale prvi put 8. marta 1857. godine u Njujorku zbog loših uslova rada i niskih plata.
Demonstracije je rasterala policija, a žene su dva meseca kasnije osnovale sindikat.
Osmomartovski protesti postali su narednih godina tradicija, a najmasovniji su bili 1908. godine kada je 15.000 žena marširalo ulicama Njujorka tražeći kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa.
Prva međunarodna ženska konferencija bila je održana 1910. godine u Kopenhagenu u organizaciji Socijalističke internacionale, kada je ustanovljen Međunarodni dan žena, na predlog Klare Cetkin, koja je bila član Nemačke socijalističke partije.
Sledeće godine Međunarodni dan žena obeležen je u Austriji, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj.
Demonstracije povodom Međunarodnog dana žena u Rusiji bile su prvi stadijum ruske revolucije.
Nakon Oktobarske revolucije, boljševička feministkinja Aleksandra Kolontaj nagovorila je Vladimira Iliča Lenjina da 8. mart postane državni praznik i tokom sovjetskog razdoblja koristio se za obeležavanje “herojstva radnica”.
Međutim, u mnogim komunističkim državama taj je praznik izgubio svoju ideološku osnovu i postao je prilika muškarcima da iskažu ljubav i poštovanje prema ženama.
Na Zapadu se Međunarodni dan žena uglavnom prestao obeležavati 30-ih godina prošlog veka, ali su ga feministkinje 60. godina ponovno počele obeležavati.
Godine 1975, koja je bila proglašena Međunarodnom godinom žene, UN su zvanično počele da obeležavaju ovaj praznik.
Sutra će većina muškaraca povodom međunarodnog Dana žena, 8. marta, poklone kupiti svojim suprugama,devojkama, majkama, sestrama, koleginicama, drugaricama, …
Međutim danas, 7. marta, švalerke ili švaleri širom sveta dobiće poklone ranije nego već nabrojane pripadnice lepšeg pola.
To je već neko nepisano pravilo.
Tako da drage dame, ukoliko vam se suprug večeras negde duže zadrži, verovatno ima prekovremenog posla, uručuje poklon na nekom bezbednom, “njima” poznatom mestu.
Da ne bi samo muškarci bili na lošem glasu, proverite kakve će izgovore i vaše supruge večeras imati? Možda će i one negde prekovremeno raditi sa svojim ljubavnicima dok vi budete čuvali decu kod kuće i mislili kako mora i večers ostati kasno na poslu ili otići sa se vidi sa omiljenom “prijateljicom”.
Istraživači s Univerziteta Severna Karolina otkrili su da zagrljaji regulišu nivo oksitocina. Takođe, grljenje redukuje krvni pritisak i smanjuje rizik od srčanih bolesti.
Ovi rezultati su se pokazali naročito tačnim za žene, ali i muškarci imaju ove prednosti.
Dobre vesti se nastavljaju – zagrljaji oslobađaju i emocionalne pozitivne nervne ćelije. Vi zapravo širite sreću kada grlite nekoga.
Zagrljaj smanjuje broj otkucaja srca i ublažava strahove. I jednostavno je dobar osećaj kada vas neko grli.
Društvena podrška je izuzetno važna za zdrav i uravnotežen život.
U nedelju 2. marta tramvajska linija stigla je do aerodroma Findel. Novo proširenje završava 15 km rute od stadiona u Kloš d’Oru do aerodroma.
Tramvaj saobraća od 4 sata ujutru do pola jedan posle ponoći.
Buduća proširenja tramvajske linije uključuju drugu liniju na Kirchberg-u i veze sa Holerichom i Esch-sur-Alzett-om.
Od 2017. godine tramvaj je prevezao preko 110 miliona putnika, sa rekordnih 32 miliona u 2023. godini.
I ako su građani uglavnom zadovoljni što će sada direktno moći tramvajem stići do I od aerodroma, taksisti su nezadovoljni jer će ostati bez mušterija.
U ponedeljak, 3. marta, počinje Veliki ili Uskršnji post, najduži i najstroži post u pravoslavnoj tradiciji, koji vernici dočekuju kao pripremu za najveći hrišćanski praznik – Vaskrs.
Veliki Uskršnji post traje 48 dana, a svaka sedmica ima svoje ime i pravila.
Smatra se da je ovo najstroži post, jer se pretežno posti na vodi, ali važno je znati da post nije samo odricanje od hrane. Najvažnije pravilo posta jeste uzdržanje od loših misli i dela, kao i jačanje duhovnosti.
Uskršnji post obuhvata vreme Hristovog stradanja i njegovog razapinjanja na Časni krst. Prema verovatnju prva osoba koja je postila bio je sam Hrist koji je, uoči golgote i razapinjanja na krst, sebe podvrgao dugotrajnom uzdržavanju od hrane i pića. i svi kasniji mučenici i svetitelji živeli su po istim pravilima.
Uskršnj post po nedeljama
Uskršnji post deli se na sedam nedelja, od kojih svaka ima svoje ime i pravila:
Prva nedelja Uskršnjeg posta: Čista nedelja
Ova nedelja se naziva i Todorova ili Teodorova nedelja. Za vreme prvih dana ove nedelje ne pale se ognjišta i žene ne treba da kuvaju, nego se jede ranije pripremljena hrana.
Druga nedelja Uskršnjeg posta: Pačista nedelja
Drugu nedelju Velikog posta treba ispostiti na vodi od ponedeljka do petka, dok je u subotu i nedelju dozvoljeno jesti hranu spremljenu na ulju.
Treća nedelja posta: Krstopoklona nedelja
Tokom treće nedelje posta pravoslavni hrišćani poklanjaju se Časnom krstu. Tokom ove nedelje trebalo bi suzdržavati se od svih iskušenja duha.
Četvrta nedelja posta: Sredoposna nedelja
Ove nedelje ne treba izgovarati ružne reči, čak ni u šali i treba se posvetiti radu.
Peta nedelja posta: Gluva nedelja
Naziv je dobila po tome što je prošlo puno vemena u postu i dolazi vreme ćutanja, pokajanja, gluvo vreme. U Gluvu nedelju crkva zabranjuje sva veselja, svirke, pesmu i zabave.
Šesta nedelja posta: Cvetna nedelja
Najznačajniju ulogu u ovoj nedelji imaju biljke i cveće. Prema verovanju ništa što cveta ne treba sejati, jer će u tom slučaju neće biti ploda. Običaj je da se ovih dana pletu venčići od vrbovih grančica i cveća.
Sedma nedelja Vaskršnjeg posta: Stradalna nedelja
Poslednju nedelju pred Uskrs, vernici provode u strogom postu, molitvi i pokajanju.
U prisustvu velikog broja predstavnika bošnjačke zajednice, preživelih u masakru, članova porodica žrtava i zvaničnika, danas je u Luksemburgu otkriven spomenik posvećen žrtvama genocida...
