Jedna od najpopularnijih pevačica Stoja, nastupiće u petak 24. januara 2025 od 23 sata u klubu Encøre (41, Rue de Bouillon, L-1248 Hollerich) u Luksemburgu.
Organizator koncerta Prestige Events Luxembourg poziva vas na nezaboravan koncert i vrhunski provod.
Kao i uvek njeni nastupi su među najposećenijim, zato rezervišite svoje mesto na vreme. Nemojte propustiti priliku da budete deo najluđeg provoda jer Stoja je “institucija”.
Ne čekajte više ni sekund. Obezbedite sebi i svojim prijateljima vrhunski provod. Kupite vaše karte na vreme online na ticket24.lu na linku ispod:
U Crnoj Gori proglašena je trodnevna žalost posle masovnog ubistva na Cetinju u kojem je ubijeno 12 ljudi, a ranjene su četiri osobe.
Napadač, koji je bio u rodbinskim i porodičnim vezama sa stradalima, pokušao je da izvrši samoubistvo kada ga je policija locirala, a podlegao je povredama na putu do bolnice. Ranjeni su zbrinuti u KC Crne Gore.
Nakon pucnjave na Cetinju, crnogorski premijer Milojko Spajić govorio je i o drastičnim merama. Najavio je pooštravanje kazni za nošenje i posjedovanje oružja nakon pucnjave na Cetinju. Takođe je istakao da nedostaje policajaca i da je Vojska Crne Gore u pripravnosti.
Prema odluci Vlade Velikog vojvodstva Zimske rasprodaje u Luksemburgu počeće u četvrtka 2. januara i trajaće četiri nedelje, zaključno sa subotom 25. januara.
Zimske rasprodaje otvoriće vrata prodavnica i tržnih centara i nedeljom (5., 12. i 19. januara).
Kada su u pitanju ostale zemlje šireg regiona Luksemburga, najavljeni su sledeći datumi zimskih rasprodaja:
Belgija: od petka 3. januara do srede 31. januara 2025. Francuska: od četvrtka 2. januara u Loreni i od 10. januara u ostatku zemlje, ukupno četiri nedelje. Nemačka: od kraja decembra 2024 do kraja januara 2025.
U leto 2025. rasprodaje će takođe trajati četiri nedelje, počevši od petka 27. juna i trajaće do subote 26. jula.
Prodaja nekretnina u Luksemburgu zabeležila je ogroman skok u trećem kvartalu, uz neznatne promene u cenama, prema najnovijem izveštaju vladine Opservatorije za stanovanje.
U trećem kvartalu ove godine širom Luksemburga prodato je ukupno 1.139 stambenih objekata, što je bio najveći kvartalni broj od 2022. godine.
Broj transakcija za postojeće kuće povećan je za 44% u odnosu na treći kvartal 2023. godine, a za 64% za postojeće stanove. Međutim, samo 144 prodate nekretnine bile su potpuno nove, što je samo delić broja viđenih 2022.
Cena stanova u izgradnji pala je za 2,6 odsto u odnosu na treći kvartal 2023. godine, pri čemu je broj transakcija – 144 – bio skoro četiri puta manji od proseka od 570 za period od 2017. do 2022. godine.
U međuvremenu, na tržištu iznajmljivanja cene su porasle za 3,6% između ove i prošle godine u trećem kvartalu, ali su zabeležile mali pad od 1,6% od drugog kvartala 2024. Iako su cene postojećih kuća porasle za 0,3 odsto u odnosu na treći kvartal prošle godine, cene ostalih tipova stanova su pale za 3,6 odsto, iako Opservatorija navodi da je taj pad „podstaknut isključivo četvrtim kvartalom 2023. ”.
U međuvremenu, na tržištu iznajmljivanja cene su porasle za 3,6% između ove i prošle godine u trećem kvartalu, ali su zabeležile mali pad od 1,6% od drugog kvartala 2024.
Zakupnine nastavljaju da rastu brže od inflacije, primetila je Opservatorija, iako je dodala da je „inflacija značajno usporila poslednjih meseci nakon što je ostala iznad tri odsto duže vreme tokom perioda od dvanaest meseci“.
Iznajmljivanje nameštenih soba je sve popularnije i činilo je 17% svih ugovora o zakupu u trećem kvartalu. Njihova cena je u proseku porasla za 4,5% u odnosu na isto vreme prošle godine.
Putovanja u Evropsku uniju i Šengensku zonu biće značajno izmenjena sledeće godine kada se očekuje da će stupiti na snagu dva nova sistema za ulazak putnika, a u pojedinim gradovima i regionima će biti uvedene ili povećane takse za posetioce.
Šengenski prostor biće proširen potpunim pridruživanjem Rumunije i Bugarske, što će omogućiti ukidanje kontrole kopnenih granica između ovih zemalja i ostalih članica Šengenskog prostora.
Dve najveće promene koje EU planira da sprovede naredne godine, a koje se tiču putovanja odnose se na planirano pokretanje digitalnog graničnog Sistema ulaska/izlaska (EES) i, šest meseci kasnije, Evropskog sistema putnih informacija i autorizacije (ETIAS).
Taksa za ulazak u EU 7 evra
Ovim sistemima, koji, između ostalog, imaju za cilj jačanje bezbednosti EU i putnika, uvešće se nove procedure za strane državljane koji žele da uđu u evropske zemlje, a putnici će morati da plaćaju i taksu od sedam evra.
Prvo se planira uvođenje EES sistema, automatizovanog IT sistema za registraciju državljana zemalja koje nisu članice EU, a putuju radi kraćeg boravka, odnosno do 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana, svaki put kada pređu spoljne granice bilo koje od 29 evropskih zemalja, koje će koristiti ovaj sistem.
Ovaj sistem, koji će zameniti trenutni sistem ručnog pečatiranja pasoša, odnosiće se i na građane zemalja bivše Jugoslavije (osim Slovenije i Hrvatske koje su vec u EU) kada prelaze granice EU.
Sistem će registrovati ime osobe, vrstu putne isprave, biometrijske podatke, kao što su otisci pristiju i snimljene fotografije lica, datum i mesto ulaska i izlaska iz EU uz, kako je ranije objavila Evropska komisija, puno poštovanje osnovnih prava i zaštite podataka.
Sistem će primenjivati Austrija, Belgija, Bugarska, Hrvatska, Češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Island, Italija, Letonija, Lihtenštajn, Litvanija, Luksemburg, Malta, Holandija, Norveška, Poljska, Portugal, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Španija, Švedska i Švajcarska, dok će se na Kipru i u Irskoj pasoši i dalje ručno pečatirati.
Za sada još nije poznat tačan datum početka primene ovog sistema, koji je trebalo da bude pokrenut u novembru 2024. godine, ali je to odloženo zbog pojedinih problema koji su se pojavili, a koji su se odnosili na to što pojedine države članice nisu još bile spremne za njegovo uvođenje.
Evropska komisija je, potom, početkom decembra predložila postepeno uvođenje EES sistema, dajući državama rok od šest meseci za njegovu primenu.
Putnici u sledeće evropske zemlje moraće da podnesu zahtev za ETIAS ovlašćenje:
Šta je ETIAS sistem
Šest meseci nakon početka rada EES sistema, trebalo bi da bude pokrenut i ETIAS sistem, u okviru kojeg će oko 1,4 milijardi ljudi iz 60 zemalja kojima nije potrebna viza za ulazak u EU morati da dobiju odobrenje za putovanje u 30 evropskih država radi kratkoročnog boravka, među kojima su i građani Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovie, Crne Gore i Kosova.
Putnici će se prijavljivati za odobrenje za putovanje tako što će popunjavati obrazac preko sajta ETIAS-a ili mobilne aplikacije, a podnošenje zahteva za ETIAS putnu dozvolu koštaće sedam evra.
ETIAS putne dozvole su povezane sa pasošem putnika i važiće do tri godine ili do isteka pasoša.
Odobrenje za putovanje preko ovog sistema tražiće sve zemlje koje će primenjivati i EES sistem, ali i Kipar.
Do promene u putovanjima doći će i nakon što od 1. januara 2025. godine Bugarska i Rumunija postanu punopravne članice Šengenskog prostora.
Ove dve države su do sada bile članice Šengenskog prostora vazdušnim i pomorskim putem, a od 1. januara biće ukinute i kontrole na njihovim kopnenim granicama sa susednim državama Šengena, što će omogućiti lakše kretanje njihovih građana i putnika.
Naredne godine će pojedini evropski gradovi i destinacije uvesti ili povećati svoje turističke takse, pa će tako od 1. januara 2025. godine svi turisti stariji od 12 godina morati da plate naknadu u iznosu od tri evra za šetnju bilo kojom od 30 staza portugalskog ostrva Madeira.
Ta mera trenuto važi za sedam popularnih mesta, a kako je ranije ovog meseca preneo portal Šengen njuz, oni koji prekrše zahtev za plaćanje naknade biće novčano kažnjeni u iznosu od 50 evra.
U Italiji su vlasti odlučile da nastave naredne godine sa naplaćivanjem takse u iznosu od pet evra za posetioce Venecije, a da duplo povećaju taksu za pojedine osobe.
Tako će, počevši od aprila 2025. godine, oni koji se u poslednjem trenutku odluče za odlazak u Veneciju morati da plate naknadu od 10 evra ukoliko dolaze u ovaj grad određenim danima u nedelji kako bi se smanjio prekomerni turizam i poboljšao kvalitet života građana Venecije.
Turisti koji posećuju Grčku će, takođe, od 2025. godine morati da plate dnevne takse od dva evra, umesto sadašnjih 0,5 evra, a takse će biti dodatno povećane na osam evra tokom sezone, koja obuhvata period od aprila do oktobra.
Grčka je, takođe, najavila da će proširiti svoj program “zlatnih viza”, koje omogućavaju stranim državljanima dobijanje boravišnih dozvola i putovanja u Šengenskom prostoru bez vize, dok Španija planira da ukine taj program za investitore u nekretnine iz trećih zemalja 2025. godine.
Grčke vlasti objasnile su da proširenje programa “zlatnih viza” znači da će sledeće godine oni koji ulažu u startapove imati pravo da dobiju ovu vizu, ukoliko ispune niz kriterijuma, koji uključuju minimalno ulaganje od 250.000 evra.
Francuska će uvesti stroga pravila za strance koji se prijavljuju za boravišnu dozvolu 2025. godine. Ova pravila će posebno biti pooštrena za one koji žele da dobiju višegodišnje boravišne dozvole pošto će kandidati morati da imaju dokaz o znanju jezika na nivou A2.
Što se tiče onih koji žele da dobiju boravišnu dozvolu koja važi deset godina, od njih će se zahtevati niži srednji nivo znanja francuskog jezika na nivou B1.
Franuske vlasti tek treba da saopšte tačan datum kada će novi uslov stupiti na snagu.
Sa druge strane, državljani EU, koji putuju u Veliku Britaniju bez vize, od aprila 2025. godine moraće da imaju elektronsko odobrenje za putovanje, za koje će morati da plate taksu od 11 evra.
Svi smo imali trenutke kada je bilo nemoguće da sklonimo pogled sa ekrana, bilo da prevlačimo po aplikacijama za upoznavanje, pregledavamo Instagram ili beskrajno skrolujemo kroz vesti. Obratite pažnju u gradskom prevozu, u radnjama i u toku šetnje – skoro svi ili drže telefon ili gledaju u njega.
Ova potreba može biti toliko intenzivna da ometa naš fokus i kognitivno zdravlje. Internet čak ima naziv za to: „truljenje mozga“. I truljenje mozga se dešava toliko često mnogima od nas da je upravo postalo reč godine za 2024. prema Oksfordu.
Oksford definiše „truljenje mozga“ kao „pretpostavljeno pogoršanje mentalnog ili intelektualnog stanja osobe, posebno kada se smatra da je rezultat prekomerne konzumacije materijala — sada posebno online sadržaja — koji se smatra trivijalnim ili nedovoljno izazovnim“, navodi Oksford University Press u izjavi prilikom objavljivanja reči godine.
Korišćenje termina „truljenje mozga“ poraslo je za 230 procenata između 2023. i 2024. godine, usled sve većih zabrinutosti zbog uticaja prekomernog konzumiranja društvenih mreža i online sadržaja na naše raspoloženje i kognitivno zdravlje, prema Oksfordu. Ovaj izraz opisuje sadržaj koji omamljuje um i negativan uticaj koji to može imati na naše zdravlje.
Postoji trka za razvijanje digitalnog sadržaja i platformi koje mogu da privuku pažnju ljudi i da se takmiče na digitalnom tržištu koje je zasićeno“, kaže Adam Levental, doktor nauka, profesor i izvršni direktor Instituta za nauku o zavisnostima na Univerzitetu Južne Kalifornije u Los Anđelesu.
„Digitalni sadržaji i platforme koje pobeđuju u toj trci postaju sve zavisniji“, dodaje dr Leventhal. „Oni uvlače ljude u ‘doom scrolling’ (beskrajno pregledanje vesti) i izlažu korisnike nezdravom sadržaju.“
Koji su simptomi truljenja mozga?
Truljenje mozga nije zvanična medicinska dijagnoza, ali nezdrav nivo vremena provedenog pred ekranom, koji ono opisuje, može sigurno dovesti do različitih kognitivnih i emocionalnih problema, kaže Lori En Manvel, doktor psihologije i instruktor na Univerzitetu Wilfrid Laurier i Univerzitetu Guelph u Kanadi, koji proučava zavisnosti i mentalno zdravlje.
„Prekomerno vreme provedeno pred ekranom može negativno uticati na pažnju, koncentraciju, učenje, pamćenje, emocionalnu regulaciju i socijalnu funkcionalnost“, kaže dr Manvel.
Upozoravajući znaci truljenja mozga kod ljudi svih uzrasta mogu biti slični onome što se dešava kod starijih osoba koje razvijaju kognitivni pad, kaže Manvel.
Ona navodi sledeće simptome truljenja mozga:
Kontinuirani problemi sa koncentracijom
Česta ili laka dezorijentacija
Teškoće u pamćenju i zadržavanju novih sećanja, posebno onih od nedavnih događaja
Problemi sa fizičkom brigom o sebi
Promene u ličnosti i društvenosti
Održavajuće promene u raspoloženju, razmišljanju i sposobnostima donošenja odluka
Kako dolazi do truljenja mozga?
Truljenje mozga može da se dogodi zato što je vreme koje ljudi provode pred ekranima vreme koje ne koriste za aktivnosti koje mogu da podstaknu zdravlje mozga, kao što su vežbanje, san, druženje u stvarnom životu i bavljenje mentalno izazovnim aktivnostima, kaže Manvel.
Truljenje mozga može takođe biti izazvano načinom na koji koristimo ekrane, dodaje Manvel. Prečesto skrolujemo i konzumiramo sadržaj velikom brzinom dok obavljamo više stvari istovremeno ili pokušavamo da radimo ili učimo.
„Korišćenje ekrana na ovaj način može dovesti do smanjenih i podeljenih pažljivih resursa, što može da rezultira lošijim učenjem i pamćenjem, a povećava stres i emocionalnu disregulaciju kada morate stalno da učite stvari iznova“, kaže Manvel.
„Takođe postoje i odgovarajući efekti na mozak, poput smanjenja sive i bele materije, što dovodi do smanjenja kapaciteta za procesuiranje i efikasnosti.“
Ko je najviše izložen truljenju mozga?
Jedan od razloga zašto truljenje mozga može biti tako veliki problem je to što može da utiče na ono što je poznato kao neuroplastičnost, odnosno koliko lako mozak može da se prilagodi i pravi nove veze na osnovu novih iskustava, kaže Manvel.
Kroz naš život, bavljenje novim aktivnostima i učenjem novih stvari može povećati neuroplastičnost, što nas štiti od kognitivnog opadanja kako starimo, kaže Manvel. Ponovno konzumiranje sadržaja bez smisla na ekranima ima suprotan efekat, smanjujući sposobnost mozga da efikasno upravlja kognitivnim i ponašajnim funkcijama.
Deca i tinejdžeri su najviše ugroženi, jer razvoj truljenja mozga zbog prekomernog vremena provedenog pred ekranima u ranoj dobi dok se mozak još razvija može dovesti do lošijeg kognitivnog i ponašajnog zdravlja tokom celog života, kaže Manvel.
„Deca, koja razvijaju moždane puteve i veštine koje podržavaju održavanje pažnje, kontrolu impulsa i regulaciju raspoloženja, mogu biti podložnija ovim efektima“, kaže Leventhal. „Moguće je da prekomerno korišćenje digitalnih medija ometa te procese.“
Šta uraditi u vezi sa truljenjem mozga?
Iako truljenje mozga nije stvarna medicinska dijagnoza, postoji nekoliko stvari koje možete uraditi da ga sprečite i pokušate da delimično poništite njegov uticaj, kaže Levental.
„Promena navika u korišćenju digitalnih medija može poboljšati dobrostanje“, kaže Levental. „Pauze od ekrana, vremenska ograničenja i restrikcije u korišćenju određenih nezdravih aplikacija mogu biti korisne.“
Postoji mnogo aplikacija koje vam mogu pomoći da pratite ukupno vreme provedeno pred ekranom i sprovedete periodične digitalne detokse kako biste se odmorili i bavili se aktivnostima u stvarnom životu, kaže Manvel.
Međutim, ovo je kratkoročno rešenje, a možda ćete morati da pažljivo sagledate svoje svakodnevne navike kako biste poboljšali svoje raspoloženje i kognitivnu funkciju kada truljenje mozga postane očigledno.
„Za stvarnu promenu, trebalo bi razmisliti o dugoročnim promenama načina života koje su održive, kao što je zamena vremena provedenog pred ekranom sa drugim aktivnostima, kao što su meditacija; vežbanje; čitanje; pridruživanje grupama za društvene aktivnosti uživo; učenje novih veština, kao što je novi jezik ili muzički instrument; igranje sa životinjama; angažovanje sa prirodom — i redovno obavljanje tih aktivnosti“, kaže Manwell.
Ako je vreme provedeno pred ekranom značajan deo vašeg posla, možda ćete morati da budete kreativni kako biste pronašli načine da se udaljite od računara i telefona, na primer, štampanjem materijala koje biste inače čitali online ili obavljanjem sastanaka uživo umesto virtuelnih, savetuje Manvel. Kada morate biti pred ekranom, najbolje je da to bude vaša jedina fokusirana aktivnost, kako biste efikasno obavili zadatak.
„Biti pažljiv i aktivno angažovan na ekranima takođe može pomoći da se ublaže negativni efekti koji nastaju prilikom multitaskinga“, zaključuje Manvel za „everydayhealth„.
Policija igra ključnu ulogu u očuvanju javnog reda i mira i bezbednosti građana, a evropske vlade svake godine izdvajaju značajna sredstva za ove namene.
U 2022. godini javna potrošnja na zakon i red u Evropskoj uniji iznosila je 1,7 odsto BDP-a, prenosi Euronevs.
Plate policajaca u EU: kreću se od 699 do 5761 evra
Plate policajaca širom Evropske unije značajno variraju. U 2023. godini, mesečna bruto zarada 35-godišnjeg policajca sa više od 10 godina iskustva, nižim tercijarnim obrazovanjem i 36-časovnom radnom nedeljom kretala se od samo 699 evra u Bugarskoj do 5.761 evra u Danskoj.
Osim Danske, zemlje sa najvišim policijskim platama su Nemačka, Luksemburg i Belgija, gde plate prelaze 4.000 evra mesečno. 8
Konkretno, Nemačka, Luksemburg i Belgija isplaćuju plate od oko 4.200 evra, dok u Holandiji policajci zarađuju 3.881 evro, a u Irskoj 3.576 evra. U Francuskoj plate iznose 3.395 evra, dok je u Italiji 2.537 evra. Među četiri najveće ekonomije EU, španski policajci zarađuju najmanje – 2.271 evro mesečno.
Hrvatska među najnižim platama
Hrvatski policajci zarađuju 1.128 evra mesečno, što ih svrstava u donji deo rang liste zemalja EU. Policajci u pet zemalja EU zarađuju manje od 1.250 evra, i to u Mađarskoj (1.206 evra), Poljskoj (1.054 evra), Rumuniji (1.090 evra), Hrvatskoj (1.128 evra) i Bugarskoj (699 evra).
Razlike među polovima
Razlike u platama između muškaraca i žena takođe su prisutne u policijskim snagama širom Evrope. U većini zemalja EU, policajci zarađuju više od svojih kolega žena, a razlike često prelaze 10 procenata. Jedini izuzetak je Luksemburg, gde žene policajke zarađuju više od svojih muških kolega.
Plate inspektora i detektiva
Plate inspektora i detektiva znatno su veće od plata običnih policajaca, ali su razlike među zemljama i dalje izražene. U ovoj kategoriji plate variraju od 1.316 evra u Bugarskoj do čak 6.351 evra u Danskoj. Zemlje poput Irske, Nemačke i Luksemburga plaćaju više od 5.000 evra mesečno.
U Hrvatskoj plate inspektora i detektiva iznose 1.840 evra, što je takođe među najnižima u EU. Ispred Hrvatske su Litvanija (1.736 evra), Rumunija (1.688 evra), Poljska (1.578 evra), Mađarska (1.576 evra) i Bugarska (1.316 evra).
Važno je napomenuti da su razlike u platama često povezane sa troškovima života i ekonomskim uslovima pojedinih zemalja. Ipak, podaci pokazuju da Hrvatska, i pored nižih troškova života u odnosu na bogatije članice EU, ostaje na dnu platne ljestvice u sektoru sigurnosti, što može značajno uticati na motivaciju i privlačenje kadrova u policijsku službu. .
Veliki vojvoda od Luksemburga Henri najavio je danas u božićnom obraćanju da će u oktobru naredne godine abdicirati u korist svog sina Guillaume.
Za većinu ljudi mojih godina vreme je da se povuku. To je prirodan proces koji postoji sa razlogom i koji se podjednako odnosi i na mene”, rekao je veliki vojvoda u obraćanju koje je prenosila televizija RTL.
On je podsetio da je u junu najavio da će predati vlast svom sinu princu Guillaume.
Velika vojvotkinja i ja danas vas sa zadovoljstvom obaveštavamo da će nas princ Guillaume njegova supruga princeza Stéphanie naslediti 3. oktobra 2025. godine, rekao je veliki vojvoda Henri, koji će 16. aprila naredne godine proslaviti 70. rođendan
Učestvuj u velikoj Novogodišnjoj nagradnoj igri mesare “Nerko”, Dudelange, jer te očekuju sjajni pokloni!
Pravo da učestvujete u “Novogodisnjoj nagradnoj igri” stičete kupovinom proizvoda u vrednosti od minimum 50 evra u periodu od 26. do 31. decembra 2024. godine.
Izvlačenje nagrada biće 01. januara 2025. na FB stanici mesare “Nerko”.
Očekuju Vas tri vredna poklon iznenađenja.
U mesari Nerko možete pronaći sve vrste mesa i mesnih prerađevina kao i omiljene balkanske proizvode.
Nerko Boucherie Charcuterie S.A.R.L. 8, rue Jean Jaurès L-3490 Dudelange.
Željenu robu je moguće je poručiti i putem telefona na brojeve: 26 77 80 19 ili 691 901 427.
Mesara "Nerko" iz Dudelange-a sa velikim ponosom poziva sve cenjene kupce i prijatelje da se pridruže proslavi prvog rođendana. Povodom proslave prve godine rada...
Svetski poznati pop izvođač Justin Timberlake nastavio je svoju evropsku turneju spektakularnim nastupom u Luksemburgu, gde je sinoć na trgu LUXEXPO nastupio pred više...
Najnoviji podaci Eurostata pokazuju rekordno povećanje obrazovanosti u Evropskoj uniji, pri čemu se Luksemburg izdvaja kao jedna od vodećih zemalja po broju mladih sa...
