Šljivopita pripada onim najstarijim kolačima, kada se za pripremu koristilo jako malo sastojaka i to pre svega nekih osnovnih, a sama priprema je bila jednostavna.
Mnogo vremena se provodilo u polju i u radovima i nije se imalo puno vremena za pravljenje nekih dužih i komplikovanijih poslastica. Slobodno mogu reći da je ovo poslastica, jer je mekana, jede se kašičicom, tačnije, sipa se kašikom, a jede viljuškicom ili kašičicom. Sada je sezona šljiva nadamo se pravo vreme za ovaj recept.
Nemojte očekivati pravu pitu gde ćete odseći parče pite i poslagati na tanjir. Ne, ovo je vrsta pite koja ima jaki ukus šljiva koji je samo protkan grizom. Ovu starinsku poslasticu možete da je poslužite uz sladoled, šlag, pavlaku ili nešto slično, a davno se posluživala uz hleb, baš zbog jakog ukusa šljiva. Šljive trebaju da su zrele i mekane.
Šljive su stigle, kako u poljima tako i u prodavnicama pa isprobajte ovaj recept:
Sastojci:
1 kg šljiva 3 kasika šećera 1 kašika brašna 5 kašika griza 1 vanilin šećer Po zelji seckanih oraha I malo putera ca.10-20g
Pod pokroviteljstvom Ministarstva obrazovanja Luksemburg, u prvom semestru školske 2024/2025 godine, udruženje „Entente sans frontières“, organizuje kurseve/tečajeve francuskog jezika u dve grupe i dva termina.
FRANCUSKI ZA POČETNIKE A1.1 (60 sati) – u dva termina (ponedeljak i sreda od 18:30 do 20:15h – POČETAK 25.09.2024. ili utorak i četvrtak od 16:30 do 18:15h) – POČETAK: 26.09.2024.
FRANCUSKI ZA NAPREDNIJE POČETNIKE A1.2 (60 sati) (ponedeljak i sreda od 16:30 do 18:15h)
Početak kurseva 25. septembra 2024.
Prijavite se na kurs francuskog jezika bez obzira na vaše godine, status i poreklo.
Mesto održavanja kurseva: Lycée Athénée – sala br: 204 (drugi sprat) 24 Boulevard Pierre Dupong L-1430 Luxembourg
!!! Novo !!!
„Entente sans frontières“ nudi vam i on-line individualne sate ili nastavu u malim grupama.
Obrazac za upis i ostale informacije možete dobiti putem email-a: info@esf.lu ili emira.sakovic@esf.lu Za detaljnije informacije pozovite telefon: 621- 288 749
ESF organizuje i kurs bosanskog jezika. Više informacija potražite i na FB stranici ili sajtu www.esf.lu
Napitak od cvekle, šargarepe i jabuke eliminiše loše ćelije u organizmu i usporava njihov rast. Treba ga konzumirati tri meseca, a zdravlje se momentalno popravlja.
Za njegovu pripremu potrebno je: pola veće ili jedna manja cvekla, dve šargarepe i jedna jabuka.
Priprema napitka: Iseckati na kriške cveklu, šargarepe i jabuku. Uz pomoć sokovnika, iscediti sok iz cvekle. Ostaviti da odstoji sat vremena u staklenoj čaši u frižideru. Nakon toga, dodati isceđen sok od šargarepe i jabuke. Konzumirati 30-40 minuta pre doručka.
Važno: Ne mešati sve komponente odjednom. Prvo se priprema sok od cvekle, koji mora da odstoji neko vreme u frižideru u otvorenom staklenom sudu. Na taj način se eliminišu neke štetne supstance cvekle, koje mogu izazvati mučninu, povraćanje, vrtoglavicu. Kada ove supstance dođu u reakciju sa kiseonikom – gube svoja svojstva i ne izazivaju nuspojave.
Ovaj čudesan napitak je veoma efikasan kod sledećih oboljenja:
– Preventiva razvoja ćelija raka. – Sprečavanje oboljenja jetre, bubrega, pankreasa, kao i pomoć u izlečenju čira. – Ojačava imuni sistem, eliminiše toksine, poboljšava rad creva. – Eliminiše loš zadah iz usta. – Smanjuje menstrualne bolove. – Pojačava sadržaj eritrocita u krvi i smanjuje nivo holesterola. – Snižava pritisak i normalizuje stanje krvnih sudova. – Koristan je kod hipoterioze – tiroidne bolesti, uzrokovanom nedostatkom joda u organizmu. – Poboljšava ten i podmlađuje, koža postaje zdrava i blistava. – Veoma je efikasan za gubitak suvišnih kilograma.
Kontraindikacije mogu da budu urolitijaza, dijabetes, bolesti gastrointestinalnog trakta, dijareja pa stoga bi bilo poželjno pre nego što se počne sa konzumacijom napitka da se konsultujete sa lekarom.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala Radio Puls Luxembourg nije dozvoljeno bez navođenja izvora ili linkovanja. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
Već ste sigurno čuli za magična dejstva grejpfruta i đumbira, danas vam donosimo recept za lekoviti i osvežavajući sok od ove dve biljke.
Potrebna su vam 2 grejpfruta, beli ili crveni, sve jedno i jedno parče đumbira.
Ogulite grejp i đumbir i sve stavite u blender. Dodajte času vode I sve dobro izmiksajte. Dobijeni sok procedite, dobićete oko pola litra soka.
Trudite se da sa ovim osvezavajucim napitkom započnete dan. Pijte ga umesto doručka. Nećete osećati glad a za dva dana izgubićete pola kilograma masnoće i nakuplkene vode u telu.
Ukoliko uz ovaj sok pojacate i fizičku aktivnost i vežbanje rezultati će biti još vidljiviji.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala Radio Puls Luxembourg nije dozvoljeno bez navođenja izvora ili linkovanja. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
Odbrojavanje je već počelo, ovogodišnji “Schueberfouer 2024” otvoriće svoja vrata u petak 23. avgusta i ponovo će izazvati uzbuđenje kod mladih i starih.
Tokom tri nedelje, posetioci mogu i ove godine da očekuju raznovrsnu ponudu, od zanimljivosti prepunih akcije do tiših igara za mlađe posetioce do širokog spektra kulinarskih ponuda.
Prvi znak da neće proći mnogo vremena do otvaranja „Schueberfouer 2024” je veliki, šareni ulazni portal koji je nedavno podignut na ivici polja Glacis. U pozadini se već postavljaju prvi restorani, a postepeno će uslediti i preostale tezge i atrakcije.
Manifestaciju “Schueberfouer 2024” možete posetiti od petka 23. avgusta do srede 11. septembra 2024. godine na parkingu Glacis.
Osobe koje su morale da prođu kroz bolničko lečenje zbog kovida doživele su dugotrajna oštećenja mozga ekvivalentna smanjenju koeficijenta inteligencije za 10 bodova, otkrili su naučnici.
Istraživači s univerziteta Oksford i Lester proveli su kognitivne i psihijatrijske testove na 475 osoba primljenih u bolnicu tokom pandemije.
Otkrili su da su čak i dve ili tri godine nakon kovida učesnici studije postizali niže rezultate na testovima koji mere pažnju i pamćenje u poređenju s očekivanim nivoom za njihovu dobnu i sociodemografsku grupu, preneo je britanski Telegraf.
Prosečni deficit bio je ekvivalentan smanjenju Aj-Kjua a za 10 bodova.
Jedna od pet osoba takođe, prijavila je tešku depresiju, dok je četvrtina rekla da ima problema s umorom i pamćenjem, s simptomima koji su se pogoršavali vremenom.
Najteže bolesni od kovida imali su najgore dugoročne simptome, s 75 posto njih koji su patili od depresije.
Rezultati takođe pokazuju da je više od četvrtine učesnika studije bilo prisiljeno da promeni posao od kada su bili u bolnici zbog kovida, navodeći loše zdravlje kao razlog.
Titula najmoćnijeg pasoša na svetu za 2024. godinu dodeljena je, prema “Henley Passport Indexu”, pasošu koji pruža mogućnost putovanja, prema broju destinacija, kojima njihovi nosioci mogu pristupiti bez vize.
Građani Singapura mogu da putuju u 195 destinacija bez vize, dok SAD nisu ušle ni u prvih pet, zauzele su 8. mesto na listi sa pristupom od “samo” 186 destinacija, preneo je Njujork post.
Drugo mesto dele Japan, Nemačka, Francuska, Italija i Španija, čiji građani mogu bez vize u 192 države.
Na trećem mestu je sedam zemalja: Južna Koreja, Švedska, Finska, Austrija, Irska, Luksemburg i Holandija, koje mogu bez vize u 191 zemlju.
Četvrto mestu dele Velika Britanija, Novi Zeland, Norveška, Belgija, Danska i Švajcarska sa bezviznim ulaskom u 190 država, dok su Australija i Portugal zauzeli 5. mesto sa 189.
Na poslednjem mestu je Avganistan, čiji građani mogu da putuju u samo 26 zemalja bez vize.
Slovenija ima jednu od najlošijih vazdušnih veza u Evropi, pokazalo je najnovije istraživanje međunarodnog aerodromskog udruženja ACI Europe.
Najgore se pokazao u direktnim vezama. U proseku, povezanost evropskih aerodroma se još nije vratila na nivo pre pandemije Covid-19, ali većina zemalja i dalje beleži bolji oporavak od Slovenije.
Vazdušna povezanost aerodroma u proširenom prostoru EU, koji pored članica asocijacije obuhvata Island, Veliku Britaniju, Norvešku, Švajcarsku i Monako, u junu ove godine bila je za 14 odsto niža nego u junu 2019. To uključuje i direktnu i indirektne veze, objavilo je udruženje na svom sajtu ove nedelje.
U Sloveniji je bio manji za 29 odsto. Slabiji rezultat ostvarili su samo Švedska (-31 odsto), Finska (-37 odsto) i Monako (-44 odsto). Samo Grčka (za 22 odsto), Island (za sedam odsto) i Portugal (za četiri odsto) premašili su nivo pre korona virusa.
Slovenija je u junu bila na 30. mestu među zemljama proširenog prostora EU po sveobuhvatnoj vazdušnoj povezanosti. Loše su prošli Slovačka i Monako. Po direktnim vezama zauzela je poslednje mesto, a upoređujući je u toj oblasti sa 2019. – Slovenija je pretrpela pad od 42 odsto – lošiji je samo Monako.
Kako ACI Europe navodi, rezultat se može pripisati i geopolitičkim tenzijama i strukturnim promenama u sektoru vazduhoplovstva. Među ovim poslednjima je rast tržišnog udela niskotarifnih prevoznika koji se fokusiraju na srednje i velike aerodrome, ali ne i na manje i veće. To pogađa i ljubljanski aerodrom, koji je jedan od manjih.
Glavni direktor udruženja Olivije Jankovec je naglasio da vazdušnu povezanost ne treba uzimati zdravo za gotovo. „Prošle su četiri godine od izbijanja pandemije, ali nivoi vazdušne povezanosti se još nisu u potpunosti oporavili“, rekao je on. On je ukazao na sve veći jaz između „pobednika i gubitnika” u oblasti vazdušnog povezivanja.
Problemom loše avio povezanosti slovenačka vlada se bavila i tenderima za dodelu subvencija avio-kompanijama koje bi povezale slovenačke aerodrome sa stranim. Ministarstvo za infrastrukturu je posle tri tendera dodelilo sredstva za nove veze sa Luksemburgom, Rigom, Madridom i Kopenhagenom. Poslednje dve destinacije bile su na Vladinoj listi prioriteta.
Luksemburški Luxair počeo je da leti za Luksemburg prošlog septembra. Letonski airBaltic leti za Rigu od uvođenja letnjeg reda vožnje u martu ove godine, španska Iberia će od kraja jula do Madrida, a skandinavska norveška uspostavila je vezu sa Kopenhagenom krajem aprila.
Ministarstvo je u januaru raspisalo četvrti tender. Kako prenosi portal Forbs Slovenija, za njega se prijavila kiparska avio-kompanija Ciprus Airvais, ali je ministarstvo zatražilo od njega da dopuni zahtev.
Dug u evrozoni je u porastu, pokazuju najnoviji podaci Evrostata, a najzaduženije zemlje su na jugu kontinenta.
“Na kraju prvog kvartala 2024, odnos bruto duga i BDP-a u evrozoni iznosio je 88,7 odsto, dok je na kraju četvrtog kvartala 2023. bio 88,2 odsto.
U okviru Evropske unije, dug takođe beleži povećanje sa 81,5 na 82 odsto”, navodi statistička institucija EU.
Deficit evrozone, odnosno razlika između toga koliko vlade troše i prikupljaju, smanjio se s druge strane, u prvom tromesečju, na 3,2 sa četiri odsto BDP-a.
Najveći odnosi državnog duga prema BDP-u na kraju prvog kvartala 2024. godine zabeležile su Grčka (159,8 odsto), Italija (137,7 odsto), Francuska (110,8 odsto), Španija (108,9 odsto), Belgija (108,2 odsto) i Portugal (100,4 odsto).
Sa druge strane najmanji odnosi državnog duga prema BDP-u beleže Bugarska (22,6 odsto), Estonija (23,6 odsto) i Luksemburg (27,2 odsto).
Komunikacija sa starijim roditeljima često zna da bude zamorna. Zbog generacijskog jaza, neretki su konflikti ali i nesporazumi raznih vrsta.
Umetnik Aleksandar Galitski godinama radi sa starijim ljudima, učeći ih kako da prave sklupture od drveta ili da slikaju.
Ovo su njegova pravila za komunikaciju sa starijim ljudim, tj. sa roditeljima:
1. Ne pokušavaj da ih promeniš
Kada smo bili deca, naši roditelji su nas izluđivali pričama o dečaku iz komšiluka koji ima “sve same petice” i koji bezpogovorno sluša svoje roditelje.
Sada kada su oni ostarili, verovatno da bi ih pokrenuli vi često govorite rečenice ovog tipa:“Komšija svaki dan šeta a ti ceo dan sediš kod kuće”.
Ne pokušavajte da ih promenite. Ne možete da promenite ljude u tim godinama. Ono što možemo je da ih prihvatimo onakvim kakvi jesu. Ako je osoba pušač u svojim osamdesetim, on verovatno ne želi da se odrekne cigareta, bez obzira što zna da to za njega nije dobro.
2. Ne krivite sebe
Krivica stigne sve nas, pre ili posle. Šta god da se desi, uvek ćete se u jednom periodu svog života osećati kao promašaj: niste završili ono što su vas zamolili, galamili ste na njih bez potrebe itd.. Ne krivite sebe.
Svako od nas mora da vodi računa o sebi i da se opusti. Ako živite da biste udovoljili roditeljima, na kraju ćete se doveti u situaciju da krivite njih za svoj neuspeh u životu.
Zašto se niste udali? Zašto niste rodili decu? To nije odluka vaših roditelja, već vaša lično. Vi živite svoj život, a njima prepustite njihov.
3. Ne ulazite u konflikt
Sa starijim roditeljom često morate da postupate kao sa malim detetom -strpljivo.Nikad ne reagujte na njihovu agresiju, povišen ton ili uvređenost.Ako reagujete – vi gubite.
Saslušajte ih i pokušajte da rešite njihov problem ili uzrok njihove uznemirenosti. To je jedini način da na kraju ne osećate krivicu.
4. Ne očekujte da komunikacija bude zadovoljstvo
Oni su nervozni, neraspoloženi ili šta god. Oni su samo ljudi. Isto kao i mi. Stoga, ako su ljuti, pričajte sa njima, nemojte da ih štedite zato što su stari.
Šta je to što biste mogli da uradite kako biste pomogli svojim roditeljima:
1. Pokažite saosećanje ali ne i sažaljenje
Saosećanje je veoma bitno, ali nemojte da se ponašate kao da su oni bespomoćni i jadni.
2. Budite njihov oslonac
Nikad ne idite kod roditelja da se žalite ili kukate.Uvek imajte dve priče: jednu za njih, a drugu koja je istina. Jer, oni su ceo svoj život posvetili vašem uspehu i njima će veoma teško da bude ako vi niste zadovoljni.
Daleko od toga da biste trebali da ih lažete, ali vi ste mladi i sposobniji nego oni sada u ovim godinama. Budite njihov oslonac, oni su tolike godine bili vaš.
3. Oprostite
Veoma je bitno da naučite da zaboravite na prošlost.Ako danas ne oprostite svom ocu ili majci, sutra će možda biti kasno. Moramo biti dovoljno jaki da bismo oprostili i krenuli iz početka.
Uvek imajte na umu da oni jedino vas imaju, i bez obzira koliko ste stari ili uspešni za njih ste samo njihovo dete.
Najnoviji podaci Eurostata pokazuju rekordno povećanje obrazovanosti u Evropskoj uniji, pri čemu se Luksemburg izdvaja kao jedna od vodećih zemalja po broju mladih sa...
Luksemburg se svrstava među EU zemlje sa najvećim rastom cena stanova i kuća u poslednje decenije i po
Cene nekretnina u Luksemburgu su se udvostručile...
Odbor za Srebrenicu - Luksemburg poziva javnost na svečanu inauguraciju spomen-obeležja u znak sećanja na žrtve genocida u Srebrenici.
Spomen-obeležje je podignuto u čast i...
