Konkurentsko telo Luksemburga sredinom septembra javno je optužilo dve glavne pivare za dominaciju i ograničavanje konkurencije na tržištu piva, dok vlasnici ugostiteljskih objekata anonimno svedoče o ekskluzivnim ugovorima, porastu kirija i strahu od odmazde.
Ekskluzivni ugovori i kontrola tržišta
Iako zvanično nisu imenovane od strane nadležnog tela, pivare o kojima je reč su Brasserie de Luxembourg (proizvođač piva Diekirch) i Brasserie Nationale (proizvođač piva Bofferding). One navodno koriste ekskluzivne ugovore koji primoravaju barove, restorane i hotele da kupuju i prodaju prvenstveno njihove brendove.
Prema izveštaju konkurentskog tela iz 2019. godine, na koji se nedavno pozivao list Luxemburger Wort, ovi ugovori mogu zahtevati od objekata da prodaju najmanje 80% određenog brenda. Takođe mogu postavljati minimalne kvote prodaje i ciljeve prometa, nudeći popuste ili obezbeđujući opremu poput slavina i frižidera zauzvrat.
Vlasnici barova govore anonimno iz straha od odmazde
Više vlasnika barova koji su razgovarali anonimno sa medijima potvrdilo je ovu dinamiku, navodeći strah od odmazde pivara.
“Pivare rade šta hoće sa nama, postavljaju pravila, određuju cene pića i diktiraju šta smemo da prodajemo”, izjavio je jedan vlasnik za Luxemburger Wort.
Moć pivara dodatno je pojačana činjenicom da su one često glavni zakupci mnogih objekata i kontrolišu značajan deo ograničenog broja dozvola za alkohol. Iako ne postoji zvanični registar, veruje se da pivare Diekirch i Käerjeng drže više od polovine ovih dozvola.
Fuzija povećala tenzije
Izvori iz industrije navode da je nedavno spajanje distributera pića Munhowen – u vlasništvu akcionara Brasserie Nationale, Georgesa Lentza – i kompanije Heintz dodatno povećalo tenzije. Prema ovim izvorima, Brasserie de Luxembourg postala je sve nezadovoljnija svojim vlasnicima barova.
“Brasserie de Luxembourg ne smatra da su monopoli kul, osim ako oni ne zarađuju na njima”, komentarisao je jedan vlasnik za RTL. Nekoliko njih takođe je izjavilo da je pivara Diekirch podigla kiriju i odbila zahteve za popravke.
Obe pivare odbile su da komentarišu situaciju medijima.
Porast kirija nakon sudske presude
Presuda Višeg suda pravde iz 2022. godine dodatno je zakomplikovala situaciju za vlasnike barova. Sud je poništio zakon iz 2018. koji je zabranjivao zakupcima da naplaćuju podzakupcima više nego što su sami platili primarnom vlasniku. Presuda faktički dozvoljava primarnom zakupcu, kao što je pivara, da prenosi određene troškove i čak ostvaruje “razumnu zaradu” od svojih podzakupaca.
Vlasnici barova su anonimno izjavili za RTL da je pivara Diekirch – u vlasništvu međunarodne korporacije AB InBev sa upravljanjem iz Belgije – podigla kirije nakon ove odluke. Jedna poruka koja kruži unutar industrije sugerише da bi Brasserie de Luxembourg uvela povećanje kirije od 10% svaki put kada novi operater preuzme neki od njihovih objekata.
Ekonomski pritisak na sektor
Rastuće cene utiču na profitne marže, ostavljajući manje kapitala za ulaganje u osoblje. Više vlasnika barova identifikovalo je pronalaženje i zadržavanje osoblja kao jedan od najvećih izazova industrije. Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku i ekonomske studije (STATEC), sektor nudi najnižu prosečnu neto platu u zemlji, od približno 40.000 evra godišnje.
Vlasnici barova nalaze se u teškoj finansijskoj poziciji. Troškovi kirije, buradi (čije cene određuju velike pivare) i indeksacije plata već su podigli cene pića. Dok bi dalje povećanje cena teoretski moglo pomoći finansiranju boljih plata, vlasnici se plaše da bi to oterao još više kupaca u vreme kada potrošnja alkohola već opada.
“Ako želite da znate koliko novca od piva ide vlasniku bara, samo trebate da bacite čašu piva o zid. Ono što ostane zalepljeno je za vlasnika bara”, navodno je rekao šef Brasserie Nationale, ilustrujući tešku ekonomsku realnost sektora.
Izvor: RTL
