Glavni grad Turkmenistana Ašgabat najskuplji je grad u svetu za strance, objavila je američka kompanija Merser. Ovu titulu Ašgabat je preuzeo od Hongkonga. Među prvih 10 su tri švajcarska grada, a skok na listi zabeležilo je više evropskih gradova.
U godišnjem izveštaju konsultantske firme Merser 209 gradova sveta je rangirano na osnovu troškova života, koji uključuju izdatke za stanovanje, prevoz, hranu i zabavu, pri čemu je kao uporedna osnova uzet Njujork.
Najskuplji grad u Evropi je i dalje Cirih – na petom mestu, zatim Ženeva – na 8. i Bern na 10. Više evropskih gradova se usled slabljenja dolara 2021. godine popelo na listi. Među njima je Pariz koji se popeo sa 50. na 33. mesto i Luksemburg sa 63. za 20 mesta.
Mnogi nemački gradovi su se u odnosu na 2020. godinu popeli za više od 20 mesta. To važi i za Beograd, koji se popeo za 20 mesta na listi najskupljih i sada je na 163. mestu. Skok na listi zabeležili su i Ljubljana (126 – za 22 mesta), Zagreb (140 – za 12 mesta), Budimpešta (162 – za 8 mesta), Sarajevo (186 – za 11 mesta).
Ašgabat je dospeo na vrh liste zbog visoke inflacije u Turkmenistanu, izjavio je za AFP Žan-Filip Sara iz francuskog ogranka američke kompanije. Hongkong je pao na drugo mesto, a Bejrut se sa 45. popeo na treće zbog inflacije izazvane ekonomskom krizom, pandemijom i eksplozijama koje su delimično uništile luku avgusta prošle godine. Na 4. mestu je Tokio, na 6. Šangaj, na 7. Singapur i na 9. Peking.
Najskuplji gradovi u SAD su Njujork, koji je sa 6. pao na 14. mesto u svetu, Los Anđeles – 20. i San Francisko – 25. Moskva je pala za 41 mesto na 62, a Sankt Peterburg za 60 mesta, na 119.
Najjeftiniji grad za strance je glavni grad Kirgistana – Biškek, zatim glavni gradovi Zambije i Gruzije – Lusaka i Tbilisi.
Na promene na listi uticala je i promena poslovanja zbog pandemije – ograničenja putovanja i rad od kuće.
– Troškovi života su uvek bili faktor u planiranju međunarodne mobilnosti, ali je pandemija dodala novi sloj kompleksnosti, kao i dugoročne implikacije povezane sa zdravljem i sigurnošću radnika, radom na daljinu i politikom fleksibilnosti, između ostalog – navodi se u saopštenju kompanije Merser. Dodaje se da se umesto tradicionalnog slanja zaposlenih u inostranstvo na nekoliko godina, sada uvode novi oblici mobilnosti, kao što su angažovanja na kraći period, zapošljavanje ljudi koji su već u inostranstvu, češća putovanja, rad na daljinu i angažovanje “frilensera”.
Izvor: Beta
