Indeks fragilnosti država procenjuje ranjivost država na sukobe i kolaps. Indeks je sastavila američka nevladina organizacija “Fund for Peace” i zasnovan je na 12 indikatora grupisanih po kategorijama: kohezija, ekonomija, politika i društvo.
Alat je za isticanje ne samo normalnih pritisaka kojima su izložene države, već i za utvrđivanje kada ti pritisci nadmašuju sposobnost države da njima upravlja, piše Al Džazira.
Isticanjem bitnih ranjivosti koje pridonose riziku za stabilnost države, Indeks pravi procenu političkog rizika i nudi rano upozorenje na sukobe. Zemlje dobijaju ocenu između 0 i 120, pri čemu ocena 120 predstavlja najnestabilniju državu, a nula najstabilniju.
U odnosu na postignuti skor, zemlje su rangirane u kategorije: održivi rast, stabilno, upozorenje i uzbuna.
Najstabilnije države (kategorija “veoma održivo”) u 2023. godini su: Norveška, Island, Finska, Novi Zeland, Švajcarska, Danska, Kanada, Irska i Luksemburg.
Najnestabilnija država je Somalija i jedina je u kategoriji “veoma visoka uzbuna”. Pri samom dnu liste nalaze se i Jemen, Južni Sudan, Demokratska Republika Kongo, Sirija i Avganistan.
Od zemalja bivše Jugoslavije, Slovenija je najstabilnija zemlja i na 17. je mestu svetske rang liste, a Bosna i Hercegovina ubedljivo najnestabilnija, i nalazi se na 103. mestu od 179 države obuhvaćene ovim istraživanjem.
Hrvatska je sa ukupnim skorom od 48,7 na 42. mestu svetske liste i spada u kategoriju stabilnijih država. Najbolji skor postiže u kategoriji “ljudska prava i vladavina prava” i “sigurnosni aparat” (2), a najgori je skor države u kategoriji “odlaska ljudi i odliva mozgova” (6,1).
Crna Gora je 61. na svetskoj listi i nalazi se na listi stabilnih država. Prema Indeksu fragilnosti, najbolji skor postiže u polju “neravnomeran razvoj” (2,4) koji posmatra ekonomsku nejednakost u društvu. Crna Gora jako loš skor postiže u kategoriji “podele između grupa” (9,3). Ovaj indikator se fokusira na podele i raskole između različitih grupa u društvu.
Severna Makedonija je sa ukupnim skorom od 60,3 na 67. mestu svetske rang liste i nalazi u kategoriji država gdje postoji “upozorenje” na fragilnost države. Najbolji rezultat postiže u polju ljudskih prava i vladavine prava (2,4), a najgori skor na indikatoru “frakcionisane elite” (7,3). Ovaj indikator razmatra fragmentaciju državnih institucija duž etničkih, klasnih, klanovskih, rasnih ili verskih linija, kao i prepreke i zastoje između vladajućih elita. Treba naglasiti da je Severna Makedonija u regiji najviše popravila ukupni skor u odnosu na prošlu godinu (-2,3 boda).
Srbija, koja je na 88. mestu liste takođe najgori skor postiže na indikatoru “frakcionisane elite” (8,6). U Indeksu se navodi da visok skor na ovom indikatoru znači i čestu upotrebu nacionalističke političke retorike vladajućih elita, često u vidu nacionalizma, ksenofobije, komunalnog iredentizma (na primer „velika Srbija“) ili zajedničke solidarnosti (na primer „etničko čišćenje“ ili „odbrana vere“). Srbija je loše rangirana i na indikatoru “podele između grupa” (7,8), a najbolji skor postiže na indikatoru “ljudska prava i vladavina prava” (3,7).
Bosna i Hercegovina je ubedljivo najfragilnija država regije i sa ukupnim skorom od 72,3 nalazi se na 103. mestu svetske rang liste. Kao i Srbija i Severna Makedonija, najgori skor postiže na indikatoru “frakcionisane elite” (8,7). Jako loš skor postiže i u kategorijama “izbeglice i interno raseljeni” (7,2) koji govori o značajnom uticaju migrantske krize na državu.
Bosna i Hercegovina jako loš rezultat postiže i na indikatoru “odlazak ljudi i odliv mozgova” (7,1), ali i kategoriji “spoljna intervencija” (7,0) – što govori o uticaju vanjskih aktera na funkcionisanje države – posebno sigurnosno i ekonomsko. Bosna i Hercegovina je najbolje ocenjena na indikatoru “neravnomeran razvoj” (3,9) koji se razmatra nejednakost unutar privrede, bez obzira na stvarni učinak privrede. Ovaj indikator, na primer, posmatra strukturnu nejednakost koja se temelji na grupi (kao što je rasna, etnička, verska ili druga identitetska grupa) ili na temelju obrazovanja, ekonomskog statusa ili regije (kao što je podeljenost između urbanih i ruralnih područja). Indikator ne razmatra samo stvarnu nejednakost, već i percepciju nejednakosti, prepoznajući da percepcija ekonomske nejednakosti može podstaći nezadovoljstvo koliko i stvarnu nejednakost, i može ojačati tenzije u zajednici ili nacionalističku retoriku, stoji u opisu izveštaja.
