Kvalitet vazduha u evropskim gradovima poboljšan je u poslednjih 20 godina, posebno 2020. godine zbog pandemije COVID-9, ali nivo zagađenja i dalje ugrožava zdravlje većine njihovih stanovnika, upozorila je Evropska agencija za životnu sredinu.
Zagađeni vazduh predstavlja najveću pretnju životnoj sredini po zdravlje ljudi, a fine čestice su izazvale čak 307.000 smrtnih slučajeva u Evropskoj uniji u 2019. godini, iako je taj broj za tri odsto manji nego 2005. godine, utvrdila je EEA.
Oko 97 odsto urbanog stanovništva u EU bilo je 2019. godine izloženo višim nivoima finih čestica u vazduhu nego što ih je preporučila Svetska zdravstvena organizacija, a 94 odsto njih bilo je izloženo većem nivou azot-oksida, prenosi Hina, pozivajući se na Rojters. .
Izloženost zagađenom vazduhu povezana je sa rakom pluća, kardiovaskularnim oboljenjima i astmom.
Visoka koncentracija finih čestica
Privremeni podaci za 2020. još uvek nisu u potpunosti verifikovani i pokazuju izvesno poboljšanje, verovatno zbog vremenskih uslova i mera zatvaranja u pandemiji COVID-19, koje su privremeno ograničile industrijske aktivnosti i saobraćaj, utvrdila je EEA.
U svim zemljama EU, ali i u drugim evropskim zemljama, uključujući Tursku i Kosovo, 95 odsto stanica za praćenje kvaliteta vazduha registrovalo je veće koncentracije finih čestica u 2019. nego što je preporučeno u smernicama SZO.
U 2020. godini 92 odsto njih zabeležilo je opasno visoke koncentracije.
Azot-dioksid je zabeležilo 79 odsto ćelija u predpandemijskoj 2019, a prošle godine 71 odsto.
Izvori finih čestica su saobraćaj, industrija, a u centralnoj i istočnoj Evropi povezani su i sa sagorevanjem čvrstog goriva koje se koristi za grejanje domova.
Među zemljama sa najvišim nivoom ovih čestica su Bosna i Hercegovina, Turska, Poljska i Bugarska, saopštila je evropska agencija.
Najveći nivoi azot-dioksida, čiji je glavni izvor drumski saobraćaj, zabeleženi su u Nemačkoj i Luksemburgu.
Izveštaj EEA takođe naglašava veliku razliku između granica SZO, koje su ove godine pooštrene, nakon revizije naučnih dokaza o uticaju zagađenog vazduha na zdravlje ljudi, i znatno blažih granica u EU.
Samo jedan procenat stanica za praćenje kvaliteta vazduha je 2020. registrovao više nivoe finih čestica i azot-dioksida od preporučenih u smernicama SZO.
Brisel je najavio promenu standarda kvaliteta vazduha 2022. kako bi ih uskladio sa standardima SZO, napominje Rojters.
