Turski ministar transporta i infrastrukture Adil Karaismailoglu najavio je da će od 10. juna, u sklopu normalizacije nakon višemesečnih ograničenja uvedenih zbog pandemije COVID-19, iz Turske početi postepeno uspostavljanje letova prema 40 zemalja.

Od 10. juna očekuje se početak letova kompanije Turkish Airlines prema Turskoj Republici Severni Kipar, Bahreinu, Bugarskoj, Kataru i Grčkoj.

Nakon toga, od 15. juna slede Nemačka, Austrija, Azerbejdžan, Češka, Hrvatska, Hong Kong, Švajcarska, Japan, Severna Makedonija, Litvanija, Mađarska, Poljska, Rumunija, Srbija, Slovenija i Tadžikistan.

Od 20. juna počinju letovi za Holandiju i Kazahstan, a od 22. juna Albanija, Bosna i Hercegovina, Danska, Estonija, Finska, Južna Koreja, Irska, Crna Gora, Kirgistan, Letonia, Luksemburg, Norveška, Slovačka, te Belgija 25. juna.

Kompanija Luxair najavljuje otvaranje novih destinacija, Bordo (od 17. juna), Marsej (28. juna), Mančester (29. juna), Salzburg i Insbruk od (4. jula).

Ponude LukxairTours-a u junu će se proširiti i na Bugarsku i Hrvatsku, zatim Grčku, Italiju, Korziku, Kanarska i Balearska ostrva. Letovi za kopneni deo Španije počeće u julu.

Predlozi se dodaju kako se ponovo otvaraju granice i turistička infrastruktura u drugim zemljama.

Austrija će sutra ukinuti granične kontrole ka svim svojim susedima izuzev ka Italiji, najavio je ministar spoljnih poslova Aleksander Šalenberg.

Šalenberg je, na konferenciji za štampu, saopštio da se od sutra ukida granična i zdravstvena kontrola prema Nemačkoj, Lihtenštajnu, Švajcarskoj, Slovačkoj, Sloveniji, Češkoj i Mađarskoj.

Osobe koje dolaze ili se vraćaju iz tih sedam zemalja više ne podležu obavezi dvonedeljnog karantina ili negativnog PCR testa.

Što se Italije tiče, kaže da ostaju ograničenja i će se sledeće nedelje ponovo analizirati sitacija.

Što se tiče takozvanih trećih zemalja, Šalenberg je kazao da se teži ka zajedničkom evropskom rešenju.

Izvor: Agencije

Avio-kompanija Air Serbia od utorka 16. juna obloviće letove sa niškog Aerodroma “Konstantin Veliki” za Frankfurt-Han i to dva puta nedeljno.

Polazak iz Niša je u 8:20 dok je povratak iz Frankfurt-Hana u 11:20 utorkom, a petkom iz Niša u 13:30, povratak iz Frankfurt – Hana u 16:30h.

U periodu između 16. i 30. juna iz Niša će biti ponovo pokrenute linije do Frankfurta (Han) i Nirnberga, dok će se posle 1. jula leteti i do Hanovera, Salcburga i Tivta.

Iz kompanije podsećaju sve putnike da moraju da se ponašaju i imaju sva neophodna dokumenta u skladu sa pravilima koje su nametnule države ka kojima se obavlja avio saobraćaj.

Savetujemo svim putnicima da se upoznaju sa ažurnim informacijama ovde.

Oko 2,6 miliona smrti godišnje uzrokovano je nenamernim pogreškama u ambulantama i bolnicama širom sveta, objavila je u utorak Svetska zdravstvena organizacija povodom Svetskog dana sigurnosti pacijenata.

Četiri od deset bolesnika doživi neku vrstu štetne posledice lečenja u ambulantama i ustanovama primarne zdravstvene zaštite, a 134 miliona štetnih reakcija na lekove svake godine se zabeleži u bolnicama u srednje razvijenim i nerazvijenim zemljama.

Prema epidemiološkim podacima, nenamerna šteta za pacijenta zbog greške tokom lečenja u bolnicama pojavljuje se kod 8 do 12 posto hospitalizovanih pacijenata.

Veliki broj takvih slučajeva može da se spreči, poručuje Svetska zdravstvena organizacija koja pokreće globalnu kampanju za podizanje svesti o sigurnosti pacijenata i stvaranje sigurne zdravstvene zaštite. Za sigurnu zdravstvenu zaštitu važno je, kažu, donošenje jasnih smernica, dobra organizacija, zapošljavanje kvalifikovanih zdravstvenih radnika i efikasno uključivanje bolesnika u brigu za vlastito zdravlje s obzirom da ankete govore o nedovoljnom ili problematičnom nivou zdravstvene pismenosti gotovo polovine ispitanih Evropljana.

Analiza koju je provela Svetska zdravstvena organizacija pokazuje da je niža zdravstvena pismenost povezana s rizičnijim zdravstvenim izborima (poput pušenja), većim brojem nesreća na radnom mestu, lošijim upravljanjem hroničnim bolestima (poput dijabetesa, infekcije HIV i astme), slabijim pridržavanjem propisane terapije, povećanom hospitalizacijom i češćom prevremenom smrću.

Uz edukaciju građana važno je i bolje komuniciranje pacijenta i zdravstvenog osoblja. Pacijentu se mora omogućiti da slobodno pita lekare i medicinske sestre sve što ne shvata, ne razume ili ga zanima. Podaci govore kako čak 60 posto anketiranih odmah nakon posete lekaru ne razume uputstva o uzimanju propisanog leka, a u Evropskoj uniji prosečno 548 ljudi dnevno umre zbog nepravilnog uzimanja leka.

Izvor: Hina