Ministarstvo unutrašnjih poslova pokrenulo je pilot projekat za uvođenje lokalnih policijskih jedinica u gradvima Luxembourg i Esch-sur-Alzette.
Ova inicijativa ima za cilj da približi policajce zajednicama, pri čemu je grad Luksemburg dobio 20 policajaca, a Esch četiri.
Lokalna policija, prepoznatljiva po oznakama “Police Locale”, radiće u okviru postojeće policijske strukture, a ne kao posebna snaga. Službenici će patrolirati strateškim gradskim lokacijama od ponedeljka do subote, od 7 do 21 sat.
Ovo šestomesečno ispitivanje će proceniti delotvornost pristupa i obavestiti o potencijalnim revizijama Zakona o policiji.
Kafu na prazan želudac ne biste smeli da pijete nikada, ni ujutru, ni tokom dana kada osetite glad pa ručak zamenite šoljicom kafe da biste se privremeno zasitili i povratili energiju.
Stručnjaci objašnjavaju da se u telu kada se kafa popije na prazan želudac povećava količina želučane kiseline koja uzrokuje gorušicu i probleme sa probavom koje mogu da traju tokom celog dana.
Visok nivo kiselosti s vremenom može da dovede do ozbiljnijih problema u abdomenu, poput čira na želucu, sindroma iritabilnog creva i refluksa.
Jeftinija kafa, odnosno ona lošijeg kvaliteta, obično ima veću kiselost, što može dodatno da poveća štetnost.
Gotovo svaki deseti stanovnik Evropske unije nije tokom 2023. godine mogao sebi svakog drugog dana da priušti obrok koji sadrži meso, ribu ili vegetarijansku zamenu, objavio je Eurostat.
Nemogućnost da sebi obezbedi ovakav obrok tokom prošle godine imalo je 9,5 odsto žitelja EU u 2023. godini, dok je ovaj procenat za 2022. bio manji i iznosio 8,3 odsto.
„Udeo građana u riziku od siromaštva u 2023. u EU bio je 22,3 odsto, što je 2,6 procentnih poena više u poređenju sa 2022. (tada je stopa bila 19,7%). Na nacionalnom nivou, najveći udeo ljudi u riziku od siromaštva koji ne mogu da priušte adekvatan obrok zabeležen je u Slovačkoj (45,7%), zatim u Mađarskoj (44,9%) i Bugarskoj (40,2%). S druge strane, najmanje učešće je zabeleženo u Irskoj (4,2%), zatim Kipru (5,0%) i Portugalu (5,9%)“, navodi Eurostat.
Na nivou EU, razlika između ukupnog stanovništva i stanovništva u riziku od siromaštva, u pogledu dostupnosti odgovarajućeg obroka, iznosila je 12,8 procentnih poena (kada se porede jedni i drugi procenti).
„Kada je reč o pojedinačnim zemljama, Mađarska je prijavila najveći jaz sa 30,2 procentna poena (pp). Sledi Slovačka (27,9 pp ) i Grčka (27,3 pp). Nasuprot tome, Švedska, Kipar, Luksemburg, Portugal i Irska su prijavili najmanje razlike, sve ispod četiri procentna poena“, ukazuje Eurostat.
Broj transakcija prodaje stambenih nekretnina u prošloj godini pao je u 13 od 16 članica EU, pokazuju podaci Eurostata.
U međugodišnjem poređenju, najveći pad zabeležio je Luksemburg, a najveći rast Kipar. Jedan od najvećih padova doživela je i Slovenija, gde se broj transakcija smanjio za petinu.
Prošla je godina bila druga godina zaredom u kojoj je u većini članica EU zabeležen pad broja transakcija prodaje stambenih nekretnina. U 2022. pad je zabeležen u 10 država članica.
Prema podacima Eurostata, lani je najveći međugodišnji pad broja takvih transakcija bio u Luksemburgu, i to za 43,3 posto. Slede Austrija (-26,4 posto), Mađarska i Finska (po -24,5 posto), te Francuska (-21,5 posto).
Odmah iza Francuske je Slovenija, u kojoj se lani broj transakcija prodaje stambenih nekretnina smanjio za 20 posto.
S druge strane, najveći porast broja transakcija zabeleženje na Kipru, rast je iznosio 31%. Rast je također zabeležen u Poljskoj (+3,9 posto) i Irskoj (+0,6 posto).
Cene nekretnina nastavljaju da rastu
Poslednju deceniju tržište nekretnina doživelo je velike promene širom Evrope.
Trend rasta cena kuća prisutan je u mnogim evropskim zemljama, a prema istraživanju Eurostata, u prvom kvartalu tekuće godine cene su porasle u 26 zemalja Evropske unije.
Takođe, 2022. godine 69 posto stanovništva EU imalo je svoje domove, dok je preostalih 31 posto živelo u iznajmljenim stanovima. Najveći udeo vlasništva zabeležen je u Rumuniji (95 posto), Slovačkoj (93 posto), Hrvatskoj (91 posto) i Mađarskoj (90 posto).
U svim članicama, osim u Nemačkoj, bilo je više vlasnika nego podstanara.
U prvom kvartalu 2024. cene kuća u EU porasle su za 0,4 posto, a stanarine za 0,9 posto, dok su u poređenju sa prvim kvartalom 2023. cene kuća u EU porasle su za 1,3 posto, s stanarine za 3,0 posto.
Cene kuća više su se nego udvostručile u sedam zemalja EU od 2010. godine, uključujući Estoniju, Mađarsku, Latviju, Češku, Austriju i Luksemburg. Popusti su zabeleženi u Italiji i na Kipru.
Rente su porasle u 26 zemalja EU, a najveći rast zabelžen je u Estoniji, Litvaniji i Irskoj. Jedini pad cena najma zabeležen je u Grčkoj.
Savezna policija ukida granične kontrole, pozivajući se na portparola Federalnog policijskog inspektorata, savezna policija u Trieru i Sarlandu, demontirala je stacionarne kontrolne punktove na granici sa Luksemburgom.
Umesto toga, mobilne provere treba da se vrše u radijusu od 30 kilometara oko granice. Oni bi trebalo da ostanu na mestu do 19. jula.
Tema granične kontrole i dalje izaziva rasprave. Dok neki političari pozivaju na produženje, kontrole za putnike koji idu na posao i stanovnike pograničnih regiona ponekad su povezane sa značajnim ograničenjima.
Političari navode broj ljudi sa nerešenim nalozima za hapšenje koji su uhvaćeni u nasumičnoj graničnoj kontroli, kao i trgovci ljudima i migranti bez dokumenata.
Tokom prvih 20 dana kontrole – koja je počela 7. juna, i trebalo bi da se završi u petak – policajci su uhapsili 603 osobe sa nalozima za hapšenje, 150 osumnjičenih za trgovinu ljudima i 4.659 migranata bez dokumenata.
Prema Tageblatu, jedan nalog za hapšenje podignut je na granici Luksemburga u 20.092 provere u istom periodu, kao i 133 osobe bez prava ulaska u Nemačku.
Federalna policija sada očigledno pokušava da pronađe sredinu i učini kontrolu fleksibilnijom.
Nevreme koje je pogodilo Luksemburg 29. juna nanelo je veliku štetu u pojedinim delovima zemlje. Najveće štete prouzrokovane su poplavama, olujom i oštečenjem automobila.
Udruženje osiguravajućih društava sada je objavilo iznos isplata odštete: Prema saopštenju, procene su trenutno na 24,5 miliona evra. Dostavljeno je 3.750 dosijea u ukupnom iznosu od 22,5 miliona evra. Dve trećine štete prouzrokovale su poplave, a preostala trećina oluja. Pored toga, tu su i troškovi za 374 oštećena vozila, što odgovara ukupno dva miliona evra.
U poslednjih pet godina registrovan je značajan porast ekstremnih vremenskih prilika u Luksemburgu, trend koji jasno ilustruje efekte klimatskih promena.
ACA je pohvalila Meteolux za njegovu „efikasnu“ komunikaciju, ističući kako su pravovremena upozorenja omogućila stanovnicima da preduzmu neophodne mere predostrožnosti.
Loše vreme je očigledno olakšalo širenje korona virusa u proteklim nedeljama. I Francuska i Belgija su zabeležile porast slučajeva Covid-19 , Luksemburg takođe nije pošteđen naglog porasta zaraženih.
U nedelji od 24. do 30. juna, Ministarstvo zdravlja je zabeležilo 287 pozitivnih slučajeva koje su prijavile laboratorije, u poređenju sa 186 u prethodnoj nedelji (od 16. do 23. juna).
Povećano prisustvo virusa ogleda se i u podacima o otpadnim vodama koje istraživački institut LIST ponovo objavljuje nekoliko nedelja.
„U Luksemburgu, kao iu drugim evropskim zemljama, zaista postoji povećanje cirkulacije SARS-CoV-2“, potvrđuje Ministarstvo zdravlja. Međutim, prema navodima vlasti, broj zaraženih je „značajno manji nego u decembru“.
I pored povećane pojave patogena, ne planira se vraćanje na poznate mere javne higijene. Međutim, Komora je pre nekoliko dana donela novi Covid zakon koji važi do 30. juna 2026. godine. Ovaj zakon dozvoljava stanovništvu da nastavi da nosi medicinske maske kako bi se zaštitilo od virusa. Takođe garantuje čuvanje podataka o vakcinaciji.
Glavni razlog zašto ljudi podbacuju na treninzima jeste to što nisu dovoljno motivisani ili ne koriste adekvatne tehnike za vežbe trbušnih mišića.
Treba se na vreme pripremiti za leto! Dominirajte na plazi! Evo koje vežbe treba da radite.
1. U toku prve 2 nedelje vežbanja 3 do 5 puta nedeljno potrebno je da pogodite odgovarajuću brzinu otkucaja srca u trajanju od 20 do 30 minuta. Kombinujte ovo sa dve do tri kratke ali intenzivne vežbe snage koje će vam pomoći i za druge zone, ne samo mišiće stomaka.
Dodatna mišićna masa stvorena vežbanje, ubrzava metabolizam i sagorevanje masti. Morate jesti dobro, izmeniti navike u ishrani i dodati proteine.
2. Oko treće nedelje nastavite sa aerobnim vežbama i dobrim navikama u ishrani ali ovo je vreme kada treba da dodate abdominalne vežbe svojim treninzima. Naravno, najbolje je da poćnete sa trbušnjacima a radite ih onoliko koliko vam to odgovara u nekoliko prvih treninga.
Potom počnite da radite preko tog broja, toliko da vas bole mišići a dodajte i nekoliko čučnjeva i vežbi snage.
3. Oko četvrte i pete nedelje nastavite sa intenzivnom treningom ali povećavajte momenat zamora mišića kako biste dobili definisane trbušnjake. Ovo je takođe trenutak kada možete da ubacite vežbe sa konopcem. Kleknite ispod velikog kotura. Uhvatite konopac rukama pritom zglobove stavljajući iza vrata ili na ramena. Opustite kukove dozvoljavajući da se težine prenese na donji deo leđa. Savijte se u struku tako da vam se laktovi kreću ka sredini butina Vratite se u početni položaj i ponovite vežbu. Koncentrišite se na mišiće stomaka i uposlite upravo njih.
Ovo je samo jedna od vežbi od mnogih ali se smatra da je ova vežba sa konopcem jedna od najboljih.
Radite ove vežbe nedeljama i garantujemo vam vidljive trbušnjake, poručuju fitnes instruktori.
Švedska je pokrenula revolucionarni novi zakon koji omogućava bakama i dekama da dobiju plaćeno roditeljsko odsustvo dok se brinu o svojim unucima do tri meseca tokom prve godine deteta.
Zemlja Evropske unije o kojoj se često govori u superlativu – sada je opet zaslužila pohvalu. Naime, u Švedskoj je počela primena novog zakona koji omogućava bakama i dekama da dobiju plaćeno roditeljsko odsustvo dok se brinu o svojim unucima do tri meseca tokom prve godine deteta.
Švedski parlament je u decembru usvojio vladin predlog o prenošenju izdvajanja za roditeljsko odsustvo na bake i deke, 50 godina pošto je ta skandinavska zemlja postala prva na svetu koja je uvela plaćeno odsustvo za očeve, a ne samo majke.
Prema zakonu, roditelji mogu da prenesu deo roditeljskog odsustva, maksimalno 45 dana, na druge, dok samohrani roditelji mogu da prenesu do 90 dana, prema vladinoj Agenciji za socijalno osiguranje.
Skandinavska zemlja od 10 miliona stanovnika, poznata po snažnom sistemu socijalne pomoći koji se finansira iz budžeta, generacijama je gradila društvo u kojem se o građanima vodi računa “od kolevke pa do groba”.
Odsustvo od 16 meseci
U Švedskoj imate pravo na dugo odsustvo sa posla kada vam se rodi dete. Porodično odsustvo je plaćeno 480 dana ili oko 16 meseci, po detetu. Plata za 390 od tih dana se izračunava na osnovu punog iznosa plate roditelja, dok preostalih 90 dana građani dobijaju fiksnu sumu od 180 kruna ili 17 dolara dnevno.
Postoje i drugi benefiti za roditelje u Švedskoj – oni takođe mogu da rade skraćeno radno vreme dok dete ne napuni osam godina, dok državni službenici mogu da dobiju skraćeno radno vreme dok dete ne napuni 12 godina.
Aleksandra Valin iz Švedske Agencije za socijalno osiguranje rekla je za švedske medije da će novi zakon “dati veće mogućnosti”.
Ipak, pravila za bake i deke, rekla je ona, ista su kao i za rodtelje i zahtevaju da osoba ima osiguranje za roditeljstvo odsustvo, što većina ljudi u Švedskoj jeste.
Postoje uslovi za plaćene dane – bake i deke koji su u penziji mogu da takođe uzmu roditeljsko odusustvo, a kompenzacija se računa na osnovu njihove penzije. U vreme kada dobija roditeljsko odsustvo, osoba ne može da traži drugi posao ili studira.
Švedska je 1974. zamenila porodiljsko bolovanje, koje se odnosilo isključivo na majke, porodičnim odsustvom za oba roditelja.
Novo, “roditeljsko odsustvo” je omogućavalo roditeljima da svaki uzme šest meseci po detetu. Pa ipak, posle tog koraka, samo 0,5 odsto plaćenog roditeljskog odsustva su uzimali očevi, prema Agenciji za socijalno osiguranje. Danas, očevi u Švedskoj uzimaju oko 30 odsto plaćenog roditeljskog odsustva, navodi agencija.
Grad Luksemburg traži dvadeset velikih jelki koje će ulepšati centar grada tokom ovogodišnje božićne sezone, navodi se u saopštenju za javnost.
Svako ko poseduje drvo četinara visine između 8 i 20 metara i želi da ga poseče zbog svoje veličine, može da kontaktira servisne parkove do sredine avgusta 2024. godine na broj telefona 4796-3423 ili e-poštom na parcdemande@vdl.lu. Najbolje sa fotografijom drveta.
U Gradu ističu da potencijalna jelka mora imati odgovarajući izgled, koju karakteriše odgovarajuća gustina i simetrija. Osim toga, drvo je moralo slobodno rasti. Gradska baštovanska agencija će od sredine oktobra besplatno seći i prevoziti drveće, a zatim ih postavljati na simbolična mesta u prestonici kao što su Place d’Armes, Place Emile Mousel ili Place Joseph Thorn.
Odbor za Srebrenicu - Luksemburg poziva javnost na svečanu inauguraciju spomen-obeležja u znak sećanja na žrtve genocida u Srebrenici.
Spomen-obeležje je podignuto u čast i...
Nacionalni železnički operator CFL najavio je suspendovanje gotovo svih voznih linija u i iz Luksemburga kako bi se sproveli opsežni radovi na održavanju i...
