U šestom kolu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo do 21 godine u Slovačkoj 2025. godine, mlade fudbalske reprezentacije Srbije i Luksemburga sastaće se danas od 19,30 časova na stadionu Émile Mayrisch u Esch-sur-Alzette.
Luksemburg je predposlednji su na tabeli. Imaju samo tri boda i bez šansi su za plasman na Evropsko prvenstvo. U dosadašnjem toku kvalifikacija, imaju samo jednu pobedu nad Severnom Irskom u gostima u prvom kolu sa 1:0. Posle toga su pet puta poraženi za redom. Postigli su samo tri, a primili čak 15 golova do sada i imaju najlošiju gol razliku u grupi.
Srbija nastavlja borbu sa Engleskom i Ukrajinom za plasman na Evropski šampionat u Slovačkoj naredne godine.
Kvalifikacije za EP, sedmo kolo
Grupa F
22. mart
Azerbejdžan – Engleska 13.00 Luksemburg – Srbija 19.30
26. mart
Azerbejdžan – Ukrajina 13.00 Srbija – S. Irska 18.00 Engleska – Luksemburg 20.00
Utakmica šestog kola kvalifikacione grupe F između Luksemburga i Srbije igra se večeras od 19 časova i 30 minuta u Esch-u.
Proleče na severnoj Zemljinoj polulopti počinje u sredu, 20. marta u 04 časa i šest minuta. U isto vreme za stanovnike na južnoj Zemljinoj polulopti počinje jesen.
Proleće će trajati 92 dana, 17 sati i 44 minuta, tj. do 20. juna 2024. u 22 sati i 50 minuta, kada počinje leto.
Na dan početka proleća Sunce u Luksemburgu izlazi u 06.37, a zalazi u 18.48, što znači da će obdanica trajeti 12 časova i 11 minuta, a noć 11 sati i 51 minuta.
Po najavama meteorologa prvi prolećni dan u Luksemburgu biće promenljivo oblačan sa maksimalnom temperaturom do 17 stepeni. Prva nedelja ovog proleća biće promenljivo oblačna sa maksimalnim dnevnim temperaturama do 17 stepeni.
Tokom proleća očekuje nas promenljivo oblačno vreme. Biće i sunčanih ali i kišnih dana. Temperature će se ovog proleća kretati u proseku od 12 do 22 stepena.
Proleće počinje onog trenutka kada Sunce u svom prividnom godišnjem kretanju preseče ekvator i pređe na sever. Tog dana Sunce izlazi tačno na istoku, a zalazi na zapadu. Dan (obdanica) i noć traju po 12 sati i jednaki su pa se taj dan zove dan prolećnog ekvinocija (lat. aequs = jednak, nox = noć) tj. dan prolećne ravnodnevice.
Za pravoslavne vernike danas je počeo višenedjeljni veliki Vaskršnji ili Časni post, koji se završava praznikom Vaskrsenja Isusa Hrista – Vaskrsom, koji se ove godine proslavlja 5. maja.
Datum početka Časnog posta zavisi od datuma praznovanja najvećeg hrišćanskog praznika Vaskrsa, kojeg pravoslavni vernici slave uvek u nedelju punog meseca posle prolećne ravnodnevnice.
Prva nedelja posta zove se Čista, a poslednja je Nedelja pravoslavlja, dok se do Vaskrsa, uz posebna pravila, smenjuju – Prečista, Krstopoklona, Sredoposna, Gluva, Cvetna i Strašna ili Stradalna nedjelja.
Prema pravoslavnom učenju, Veliki post nas uči pokajanju, praštanju i pravoj molitvi, a cilj je da se u miru i tišini dočeka najveći hrišćanski praznik Vaskrs, jer je vera u Vaskrsenje osnov hrišćanstva.
Veliki ili Časni post, koji je ime dobio prema Časnom krstu na kojem je stradao Isus Hristos, ustanovljen je po uzoru na podvig Spasitelja koji je, posle krštenja na reci Jordan, otišao u pustinju i postio četrdeset dana i noći, nakon čega je izašao kao pobjednik iz iskušenja koja mu je postavio Sotona.
Vernici dane posta provode u molitvi, praštanju i pokajanju kako bi se pripremili za Sveto pričešće.
Post predstavlja i uzdizanje duha nad telom, pobedu duhovne strane nad čulima i za hrišćanina on predstavlja pripremu za obeležavanje i proslavu Vaskrsa.
U vreme Vaskršnjeg posta oni koji ga se prdržavaju uzdržavaju se od mesa, jaja, sira, mleka, dakle hrane sa životinjskim masnoćama.
Vino i ulje dozvoljeni su samo subotom i nedeljom, ali i na dan Svete četrdesetorice mučenika dok se riba može koristiti samo na Blagovesti i Cveti.
Prema kalendaru Srpske pravoslavne crkve (SPC), uz jednodnevne postove postoje i četiri višednevna posta, a osim Časnog, to su i Božićni, Petrovski i Velikogospojinski post.
Što više seksa imate sa svojim partnerom, više seksa će vam se nuditi. Seksualno aktivno telo luči velike količine feromona. Taj suptilni seksualni parfem izluđuje suprotni pol…
Nije da vam treba još jedan razlog da vodite ljubav, ali vođenje ljubavi može oblikovati vaše mišiće, sagoreti kalorije i isceliti vaše telo.
1. Seks ublažava glavobolje. Svaki put kad vodite ljubav, oslobađa napetost žilama mozga.
2. Puno seksa može izbrisati začepljen nos. Seks je prirodni antihistaminik. On pomaže u borbi protiv astme i proletne alergije.
3. Vođenje ljubavi je tretman spektakularne lepote . Naučnici su otkrili da kad žena ima polni odnos, proizvodi velike količine estrogena koji joj daje sjaj i mekoću kose i očiju.
4. Seks je jedan od najsigurnijih sportova. Vođenje ljubavi jača mišićni tonus ženskog i muškog tela. To je zabavnije od 20 plivačkih krugova u bazenu i ne trebaju posebne tenisice!
5. Vodite ljubav polako, nežno i opušteno, smanjuje te šanse da obolite od dermatitisa, osipa i akni. Znoj proizveden čisti pore i čini kožu sjajnom.
6. Vođenje ljubavi može spaliti sve kalorije koje ste sakupili u prethodnoj romantičnoj večeri , koji je normalni sled događaja posle nje 😉
7. Seks je Sveti lek za depresiju. otpušta endorfin u krvi, stvarajući stanje euforije i ostavljajući žene i muškarce s osjećajem da su jedinstveni.
8. Seks je za smirenje i smirujući mišićni opuštač najsigurniji na svetu. To je milion puta delotvorniji od od Valiuma.
9. Što više seksa to bolje, jer telo polno aktivno otpušta više feromona. Ovaj prirodni miris žlezda našeg tela je neprimetan našem nosu, ali to je vrlo inspirativno za žene!
10. Poljubac svaki dan. smanjuje vaš odlazak zubaru. Umetnost ljubljenja izaziva sline, čisti zube i smanjuje količinu kiseline koja uzrokuje karijes, sprečava oralne probleme, da ne spominjemo držanje daha uvek obnavlja kapacitet pluća.
Svest o važnosti očuvanja okoline sve više utiče na izbor destinacija za odmor, pri čemu turisti sve češće biraju mesta koja se ističu po svojim ekološkim standardima.
U tom smislu, Norveška je prepoznata kao “najzelenija” zemlja Evrope, zahvaljujući svojim naporima u korišćenju obnovljivih izvora energije, očuvanju prirodnih resursa i smanjenju emisija ugljen-dioksida.
Prema istraživanju švedske kompanije Hemsol, koja se specijalizuje za obnovljive izvore energije, analiza brojnih faktora kao što su udio obnovljivih izvora energije, procent recikliranog otpada i kvalitet javnog prevoza dovela je do kreiranja liste deset “najzelenijih” država u Evropi. Na ovoj listi, Slovenija, Švajcarska, Luksemburg, Nemačka, Estonija, Švedska, Island, Finska i Austrija prate Norvešku, koja se istakla kao lider u ekološkoj svesti i akciji.
Norveška je posebno zaslužna za svoje napore u korišćenju obnovljivih izvora energije i ulaganje u očuvanje tropskih šuma širom sveta, dok je Oslo prepoznat po svojoj posvećenosti ekologiji, elektrifikaciji javnog prevoza i razvijenoj održivoj restoranskoj sceni.
Osim toga, Austrija i njen glavni grad Beč ističu se svojom politikom održivosti, težnjom ka postizanju ugljične neutralnosti do 2040. godine i velikim zelenim površinama. Finska, poznata kao zemlja hiljadu jezera, promoviše zeleni način života, dok se Švedska nada eliminaciji svojih emisija stakleničkih gasova do 2045. godine.
Ova studija ne samo što ističe zemlje koje su najviše posvećene očuvanju i zaštiti okoliša, već takođe naglašava rastući trend među turistima da biraju destinacije koje su u skladu sa njihovim ekološkim vrednostima. Kao rezultat, zemlje koje nose titulu “zelenih” mogu očekivati povećan interes ekološki osvešćenih putnika u budućnosti.
Da li se sećate ovih plastičnih papuča? Nekada ih je proizvodila splitska kompanija “Jugoplastika” a skoro da nema domaćinstva koje ih nije imalo.
Ovaj “elegantan” model je osamdesetih godina proslog veka bio više nego popularan. Svuda su se mogle videti, po kućama, po bolnicama, na plažama duž Jadrana…
Prema pisanju nekih naših pratilaca na društvenim mrežama, još u uvek se po selima mogu pronaći zaostali primerci ovih ultra popularnih i prodatih papuča u bivšoj Jugoslaviji.
Da li ste vi imali ovakav primerak u vašem domaćinstvu?
Foto: Retroteka Jugoplastika – Letnja kolekcija 1980 godine
Ne postoji savršen način ishrane. Nijedan ljudski organizam nije isti i ono što je dobro za jednu osobu, možda nije dobro za drugu. Međutim, u zavisnosti od vaših godina, postoje neke namirnice koje biste trebali da izbegavate i one koje biste trebali da uključiti u svakodnevnu ishranu da biste ostali zdravi.
U tinejdžerskim godinama
U ovoj fazi telo raste i razvija se, zbog čega vam je potrebno dosta hranjivih sastojaka. Većina tinejdžera preskače doručak i jede hranu koja nema nikakve nutritivne vrednosti. U ovom uzrastu redovan doručak je veoma važan. Ne morate se odreći svoje omiljene hrane, ali smanjite količinu koju konzumirate. Uključite u svoju ishranu hranu bogatu kalcijumom, proteinima i gvožđem.
U dvadesetima
Kada ste u 20-im, vreme je da vaši obroci postanu zdravi. Iz svoje ishrane trebalo bi da izbacite čips, mlečnu čokoladu, koju možete da zamenite crnom, da pijte jogurt umesto slatkih industrijskih šejkova, a ako volite piletinu, jedite je kuvanu.
U svoju ishranu uvrstite hranu bogatu omega-3 masnim kiselinama i folnom kiselinom, poput zelenog povrća, oraha i lososa, ali i testenina.
U tridesetim godinama
U ovim godinama je potrebno konzumirati hranu koja jača mišiće i kosti. To uključuje namirnice bogate proteinima poput jaja, semenki, orašastih plodova i pilećeg mesa. Mleko i jogurt su ključni za jačanje kostiju, ali ako je potrebno, razmislite o uzimanju dodataka kalcijuma i proteina.
U četrdesetim godinama
Da biste regulisali nivo šećera u krvi i ojačali metabolizam, u ovim godinama obavezno uključite vlakna u svoju ishranu. Namirnice poput brokolija i celovitih žitarica dobar su izvor vlakana.
Izbegavajte hranu koja nema nutritivnih vrednosti. Prehrambeni proizvodi koje možete da konzumirate su zdravi domaći sendviči, nemasni mlečni proizvodi i dosta voća i povrća. U svaki obrok obavezno uključite proteine.
U pedesetim godinama
S godinama se naš metabolizam usporava, zbog čega se savetuje hrana koja se lakše vari. U pedesetim kravlje mleko zamenite nekim biljnim mlekom. Da biste smanjili znakove starenja jedite avokado, brokoli, borovnice, orašaste plodove i spanać. Jabuke vam mogu pomoći da snizite holesterol. Ovo voće je takođe od pomoći i u borbi protiv dijabetesa.
Kad imate više od 60 godina
U ovim godinama, obavezno uključite pet porcija povrća i dve porcije voća svaki dan. Konzumirajte hranu bogatu gvožđem poput spanaća i graška. Zeljasto povrće pomoći će vam da ostanete udobroj formi.
Osim toga, trebalo bi da smanjite unos soli, kao i da izbegavate hranu koja nema nutritivnih vrednosti koliko god je to moguće.
Pandemija kovid virusa nas je sve naterala da prilagodimo svoj način života i posebno način rada novim okolnostima. Mnoga preduzeća su upravo tokom karantina shvatila da je 100 odsto rad na daljinu izvodljiv i da su njegov rezultat srećniji i produktivniji zaposleni.
To je otvorilo mogućnosti koje ranije nismo imali – ne samo da radimo od kuće, već da radimo sa bilo kog mesta u svetu.
Sajt www.brother.co.uk odredio je najbolje, najgore i najjeftinije lokacije u Evropi za rad na daljinu – analizirajući faktore kao što su WiFi brzina, cena stana, cena električne energije, bezbednost u zemlji i opšti troškovi života. Zatim su koristili ponderisani rang kako bi ih rasporedili na skali od 100.
Najbolji evropski gradovi za rad na daljinu je Luksemburg, sa ocenom 68 od 100. Ima impresivnu ocenu kvaliteta života od 192,9, ocenu indeksa zdravstvene zaštite 75 i ocenu indeksa sreće od 7,23. Za njim slede Olomouc (Češka Republika), Roterdam (Holandija), Olborg (Danska) i Rejkjavik (Island).
Najgori evropski gradovi za rad na daljinu su Atina, Solun i Beograd, … kompletnu listu pogledajte ispod.
Na listi najsrećnijih evropskih država za rad na daljinu nalaze se Finska, Danska, Holandija, Island, Švajcarska, Luksemburg, Austrija, Norveška, Slovenija i Švedska.
Luksemburg uvodi proveru otisaka prstiju i skeniranje lica svih stranih putnika koji u tu zemlju dolaze avionom preko aerodroma Findel.
Novi digitalni sistem provere putnika (EES) koji će biti pušten u rad u oktobru, podrazumeva uzimanje otisaka prstiju i skeniranje lica svih putnika koji nemaju državljanstvo neke od zemlja članica EU.
Odluka se odnosi na sve putnike kojima je potrebna viza za ulazak u Šengen, pa i za države regiona zapadnog Balkana čiji državljani mogu da borave u EU do 90 dana bez nje, ali ne za one koji već imaju boravišnu dozvolu.
Odluka vlade Luksemburga o novom sistemu provere je deo šireg EU sistema za kontrolu ulaska i izlaska ljudi iz Šengenskog prostora, koji će, kako je to ranije saopštila EU Komisija, dovesti do ukidanja pečata na pasošu, boljeg otkrivanja prevara i smanjiti vreme čekanja na pasoškim kontrolama.
“Datum stupanja na snagu novog sistema određen je na nivou EU i trenutno je to 6. oktobar”, rekao je portparol Ministarstva unutrašnjih poslova Luksemburga za Luxembourg Times.
Ukupno 25 država članica EU, kao i Island, Norveška, Švajcarska i Lihtenštajn, složile su se da se pridruže ovoj šemu. Van nje ostaju samo Kipar i Irska.
Deljenje prevoza je zajedničko putovanje sa vozačem koji prevozi putnika u zamenu za određeno učešće u troškovima. Iznos – cena vožnje dogovara se između vozača i putnika.
Priključite se grupi, iskoristite priliku da ponudite ili pronađete odgovarajući prevoz.
Vlada Velikog vojvodstva odobrila je mnogo spornu reformu ugovora o zakupu stanova. Najkontroverznija mera – niža granica zakupnine – je eliminisana.
Iako se očekivalo...
Cena obradivog poljoprivrednog zemljišta u EU drastično varira, od prosečno 47.290 evra po hektaru u Luksemburgu do 3.661 evro po hektaru u Hrvatskoj. To...
