Javni dug evrozone porastao je u prvom kvartalu 2019. godine na 85,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) sa 85,1 odsto BDP-a iz četvrtog kvartala 2018., pokazali su danas objavljeni podaci evropske službe za statistiku, Evrostata.
U 28-članoj Evropskoj uniji, javni dug je u istom periodu porastao na 80,7 odsto BDP-a sa 80 procenata BDP-a, navodi se na zvaničnom sajtu Evrostata.
Međutim, posmatrano na međugodišnjem nivou (u odnosu na prvi kvartal 2018.), udeo javnog duga u BDP-u je pao u evrozoni sa 87,1 na 85,9 odsto, a u EU sa 81,6 na 80,7 odsto.
Posmatrano po članicama, najveći udeo javnog duga u BDP-u je u prvom kvartalu registrovan u Grčkoj (181,9 odsto), Italiji (134), Portugaliji (123), Belgiji (105,1) i na Kipru (105 procenata), a najmanji u Estoniji (8,1 odsto), Bugarskoj (21,2) i Luksemburgu (21,3 odsto).
U poređenju sa prvim kvartalom 2018. godine, pet članica je zabeležilo povećanje udela duga u BDP-u, dvadesetjedna članica smanjenje, dok Španija i Velika Britanija nisu zabeležile nikakve promene.
Rast javnog duga prema BDP-u registrovan je na Kipru (+ 12,2 procentnih poena), Grčkoj (+ 4,1 p.p), Letoniji (+ 1,7 p.p), Italiji (+ 1,0 p.p) i Francuskoj (+ 0,3 p.p,) a najveći pad je zabeležen u Sloveniji (- 7,6 p.p), Austriji (- 4,4 p.p) i Holandiji (- 4,2 p.p).
