Pored ublažavanja bolova, protivupalnog delovanja i snižavanja visokih temperatura, aspirin može doprineti smanjenju rizika od razvoja nekoliko tipova malignih oboljenja digestivnog trakta, objavili su italijanskim naučnicima u stručnom časopisu (Annals of Oncology). Zaključak je zasnovan na metaanalizi 113 postojećih studija sprovedenih od 2011. do 2019. godine, prenosi „Vašington post”.
Kod osoba, koje su svakodnevno uzimale jedan ili dva aspirina, uočen je manji rizik od razvoja raka debelog creva (27 odsto), raka jednjaka (33 odsto), želuca (36 odsto), pankreasa (22 odsto) i raka jetre i žučne kese (38 odsto).
Za sve tipove karcinoma važi isto – što su duže pacijenti uzimali aspirin, veća je bila šansa da se bolest ne razvije. U nekim slučajevima i doziranje je imao značajnu ulogu, pa je kod većih doza rizik bio manji, kao na primer za kolorektalni karcinom.
Ipak, naučnici upozoravaju da rezultati ove studije ne znače da trebate „navaliti“ na aspirin ili početi sa uzimanjem na svoju ruku u bilo kojoj većoj dozi, jer može izazvati unutrašnje krvarenje, posebno u želucu ili mozgu. Lek mora da propiše lekar.
Osnovna supstanca aspirina je acetilsalicilna kiselina. Lekovita svojstva aspirina nastaju zahvaljujući salicilatima, prirodnim sastojcima biljaka. Salicin, hemijski sličan aspirinu, nalazi se u biljkama, između ostalih i u beloj vrbi.
Aspirin je jedan od najistraživanijih lekova na svetu: procenjuje se da se svake godine na aspirinu sprovede između sedam stotina i hiljadu kliničkih ispitivanja i napiše više od 3.500 naučnih radova.
Izvor: politika.rs
