Dok neki nikada nisu bili ljubomorni, za druge je ljubomornost životna konstanta. U ovom drugom slučaju se radi o „karakternoj ljubomori”.
Kod većine ljudi ljubomorne reakcije su najzastupljenije u dva životna doba: u mladosti, adolescenciji, nakon čega dolazi „smirenje” ljubomornosti, da bi ponovo počeli da budu više ljubomorni posle pedesete godine. Ova „dvogrba” kriva se objašnjava time da su to dva perioda u životu kada su ljudi u nekoj vrsti krize identiteta u kojoj nisu sigurni u svoju ličnu vrednost, pa samim tim nisu sigurni ni u to da li takvi kakvi su zaslužuju da budu voljeni.
