Sindrom izgaranja na radnom mestu (burnout syndrome) 2022. godine Svetska zdravstvena organizacija (SZO) uvrstila u svoj priručnik Međunarodne klasifikacije bolesti. Zdravstveni radnici na osnovu toga mogu da ga dijagnostikuju kao medicinski poremećaj povezan s poslom koji pojedinac obavlja. Luksemburg, iako je članica SZO, nije burnout uvrstila u katalog bolesti.
Inspekcija rada u Luksemburgu (ITM) definiše sindrom izgaranja na radnom mestu kao stanje ozbiljnog mentalnog, fizičkog i emocionalnog iscrpljenja koje pogađa ljude nakon dugomesečne ili višegodišnje izloženosti intenzivnim stresnim situacijama na poslu.
Prema najnovijim podacima iz “Quality of Work Index” za 2024. godinu, koje je pripremila Komora zaposlenih u saradnji sa Univerzitetom Luksemburga, čak 33,7% zaposlenih u Velikom vojvodstvu nalazi se u riziku od sindroma izgaranja. Dodatno, 51% zaposlenih izveštava o povećanoj ili visokoj psihičkoj patnji, dok 26% zaposlenih pati od značajnih problema sa spavanjem.
Nedoslednosti u klasifikaciji
Uprkos širokoj rasprostranjenosti problema, Ministarstvo zdravlja i socijalne sigurnosti Luksemburga ne može da pruži precizne statističke podatke o ovom sindromu. Razlog je što ovo stanje nije priznato kao bolest u međunarodnim medicinskim klasifikacijama.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 2022. godine u 11. verziji “Međunarodne klasifikacije bolesti” definisala sindrom sagorevanja kao sindrom uzrokovan hroničnim stresom na poslu koji nije uspešno regulisan. Karakterišu ga osećaj iscrpljenja i nedostatka energije, mentalno distanciranje od posla ili negativan i ciničan stav prema radu.
Lečenje bez specifičnog koda
Iako ne postoji specifičan dijagnostički kod za izgaranja na radnom mestu, lekari mogu da koriste kod 78 koji se odnosi na depresiju prilikom propisivanja bolovanja. Na ovaj način, sindrom izgaranja na radnom mestu se tretira u okviru “dugotrajnih poremećaja” pod tačkom 23 koja odgovara “povratnim ili perzistentnim depresivnim poremećajima kod odraslih”.
Fond zdravstvenog osiguranja (CNS) pokriva troškove lečenja čak i bez specifičnog dijagnostičkog koda za sindrom izgaranja na radnom mestu.
Bez planova za dodatna istraživanja
Na pitanje poslanice Nathalie Morgenthaler da li vlada planira specifično istraživanje o sindromu sagorevanja, odgovor je bio odrečan. Trenutno nisu predviđene studije te vrste.
Ministarstvo navodi da nekoliko inicijativa za podršku osobama pogođenim sindromom izgaranja na radnom mestu sprovode preduzeća, udruženja i drugi akteri. Kao primer navodi se inicijativa Udruženja za zdravlje na radu u tercijarnom i finansijskom sektoru (ASTF), kroz koju je 2024. godine 35 osoba pogođenih sindromom izgaranja na radnom mestu dobilo podršku kroz specifičan pilot program “Lighthouse”, koji finansijski podržava Ministarstvo zdravlja.
Program traje više od tri meseca i uključuje zdravstvene preglede, psihološku podršku, sofrologiju i grupne razgovore.
Potreba za stručnom dijagnozu
Ministarstvo naglašava važnost da dijagnozu sindroma izgaranja na radnom mestu ne postavlja olako, već isključivo specijalista – psiholog ili psihijatar koji je razmotrió i alternativne dijagnoze.
Trenutno se ne preduzimaju mere za priznavanje burnout – sindroma izgaranja na radnom mestu kao profesionalne bolesti u Luksemburgu.
