Najnovija eskalacija sukoba na Bliskom istoku, u kojoj učestvuju Iran, Izrael i Sjedinjene Američke Države, već izaziva snažne potrese na globalnom energetskom tržištu, što bi u narednim danima moglo dovesti do rasta cena goriva i na benzinskim pumpama u Luksemburgu.
Cene nafte danas su zabeležile najveći rast u poslednje četiri godine, dok su referentni fjučersi prirodnog gasa u Evropi skočili i do 28 odsto, nakon eskalacije sukoba na Bliskom istoku i napada SAD i Izraela na Iran tokom vikenda. Na tržištu vlada strah od mogućeg zatvaranja Ormuskog moreuza između Irana i Omana, ključnog prolaza kroz koji se transportuje oko petina svetskog izvoza tečnog prirodnog gasa (LNG).
Prema oceni stručnjaka iz Luksemburškog naftnog udruženja (GPL), tržište je za sada stabilno snabdeveno i ne postoje neposredni znaci fizičke nestašice energenata. Na globalno tržište je od 2025. godine plasirano dodatnih 2,5 miliona barela dnevno, što trenutno ublažava pritisak na ponudu.
Ipak, ključni problem predstavlja rast geopolitičkog rizika. Ukoliko napetosti potraju ili dođe do ozbiljnijih poremećaja pomorskih ruta, posebno u Ormuskom moreuzu kroz koji prolazi između 20 i 25 odsto svetske potrošnje nafte, očekuje se dalji rast cena energenata.
Stručnjaci upozoravaju da bi se aktuelni rast veleprodajnih cena mogao vrlo brzo preliti i na maloprodajne cene goriva u Luksemburgu. Viši troškovi transporta, osiguranja tankera i snabdevanja mogli bi direktno uticati na krajnje potrošače, ali i na industriju koja zavisi od gasa i petrohemijskih proizvoda.
Da li nam zbog toga preti energetski cenovni šok? Švajcarski mediji upozoravaju na potencijalni rast cena benzina.
Ako cena nafte zaista poraste na 100 dolara, moguće je da ćemo na pumpama videti cene benzina veće od dva evra po litru.
Ipak, neposredna nestašica nafte ili benzina se ne očekuje, jer su skladišta trenutno dobro popunjena. Dugoročno, međutim, mogli bi porasti i troškovi u supermarketima, pošto skuplji transport na duži rok znači i skuplje proizvode.
PROČITAJTE JOŠ:
