Iako je pušenje u Luksemburgu uzrok više od deset odsto svih smrtnih slučajeva, država i dalje ostvaruje značajne prihode od prodaje duvanskih proizvoda.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), u 2021. godini čak 10,6 odsto svih smrtnih slučajeva u zemlji bilo je povezano s konzumacijom duvana – oko 450 osoba. Kod muškaraca je taj procenat bio gotovo 15, dok je kod žena iznosio šest odsto.
Uprkos zdravstvenim posledicama, duvan ostaje važan stub državnog budžeta. Ministar finansija Žil Rot (CSV) priznao je da Luksemburg ne može lako nadoknaditi prihode od cigareta: „Godišnje ostvarujemo oko 1,3 milijarde evra od poreza na duvan – taj novac se ne može zameniti preko noći.“ Carinska uprava procenjuje da će 2025. godine prihodi dostići 1,6 milijardi evra, što čini oko pet odsto ukupnih državnih prihoda — više nego od prodaje benzina i dizela zajedno.
Ovaj model, poznat kao „tursitički tanking“, povezan je s niskim cenama goriva i cigareta, koje privlače kupce iz susednih zemalja. Oko 80 odsto duvanskih proizvoda prodaje se na benzinskim pumpama, što dodatno puni državnu kasu kroz akcize, PDV i poreze na dobit. Međutim, sistem je krhak – svako povećanje cena cigareta moglo bi da smanji prodaju i ugrozi druge prihode.
Istovremeno, Luksemburg ima najniže cene cigareta u zapadnoj Evropi — oko šest evra po paklici, dok u Francuskoj dostižu i do 13 evra. To dovodi do masovne kupovine u Luksemburgu, naročito iz regiona Grand Est, gde više od polovine konzumiranih cigareta potiče iz inostranstva.
Dok Evropska unija planira da do 2040. smanji broj pušača na pet odsto populacije, Luksemburg se suočava s dilemom: kako očuvati zdravlje građana, a ne urušiti budžet zavisan od duvana.
