Preživeo sam rat, bio sam izbeglica, pronašao svoj put kroz oštre sankcije, živeo u pet zemalja, prebrodio brojne poteškoće u svom životu … Ne pušim, ne pijem alkohol, ne uzimam droge. Vežbam tri puta nedeljno, prilično sam sportska i generalno aktivna osoba i mislio sam da mogu uspeti bilo šta. Dobro…
Svi smo imali teški grip i tokom nekoliko dana groznica se trzala do 39-40C sa drhtavicom. Pa, zamislite osam pravih dana kod kuće sa 37,8 – 39C groznicom koja ne odustaje, lekovi vam pomognu samo dva sata, a onda se vrati – groznica kombinovana sa drhtanjem istovremeno, konačno bez apetita, bukvalno – nijedna stvar koju treba jesti, preko osam dana! Devetog dana sam nazvao 112 (Hitna pomoć) i zamolio ih da me odvedu u bolnicu.
Tokom prvih osam dana uputio sam dva poziva telefonu za pomoć Covid-19 i razgovarao sa vrlo ljubaznom i razumnom osobom s druge strane, razgovarao o simptomima. Rečeno mi je da nazovem svog doktora i jesam, oba puta smo to dalje raspravljali, i rečeno mi je da, ukoliko imam problema sa disanjem, ne bih trebalo da se testiram ili odem u bolnicu. Ostanite kod kuće i uzmite paracetamol.
Dozvolite mi da vam dam tačnu vremensku traku
Četvrtak, 12. marta. Bio sam potpuno u redu, u kancelariji sam radio … samo sam osećao malo suvo grlo, ne boli, samo suvo. Otkazao sam putovanje u matičnu zemlju gde sam želeo da posetim roditelje koji su 70-ih godina (da sam otišao, oni bi otišli - hvala Bogu da sam ostao)
Petak, 13. marta, mi smo u kancelariji, zapošljavanje Anderson Wise, gde smo se složili da je poslednji dan pre nego što u narednim nedeljama odemo na posao od kuće. Nema simptoma.
U subotu sam imao temperaturu od 37,8 C nisam mislio o tome, nije bilo drugih simptoma, pa sam uzeo jedan paracetamol i malo čaja i ostao sam kod kuće. Osećam se bolje.
U nedelju, bez temperature, dobro sam se osećao i odlučio sam prošetati. Nosio sam rukavice i masku … hodao na suncu šest km – kakav glup potez !!! Kada sam se vratio kući, te večeri se vratila groznica 38,5 C, bacila me u krevet narednih 7 dana.
U ponedeljak 16. marta nazvao sam Covid-19 liniju za pomoć i tada su mi doktori rekli da ostanem kod kuće, da ne mislim da je to Covid-19 i da uzimam paracetamol 1.000 mg do 4 puta dnevno.
Sledećih dana moja groznica je bila konstantna, smanjivala bi se samo dva sata kada sam uzimao paracetamol, znoio se i ponovo se pokrenuo. Nisam mogao ništa jesti, pio sam čaj i pola šolje supe dnevno. Bio je pakao.
U četvrtak sam nazvao Covid-19 liniju i mog doktora i obojica su mi rekli da ostanem kod kuće, uz objašnjenje da ako nemam problema sa disanjem, nema potrebe da se testiram na Covid-19 (tako je naložila Vlada). Ostanite kod kuće i uzimati paracetamol 1.000 mg četiri puta dnevno.
Do nedelje, status je bio nepromenjen, uzeo sam poslednju snagu da se istuširam i učinio sebi pristojnim da pozovem 112 i zamolio sam da me odvedu u bolnicu.
Došli su za 10 min, jedan medicinski tehničar sav pokriven zaštitnom opremom. Brzo su me prevezli u CHL – izmerili su mi temperaturu i stavili me u krevet, uzeli su mi sve pretrage krvi, rendgenski snimak pluća. Rečeno mi je da je to najverovatnije Covid-19 i da ću biti hospitalizovan.
Visoko profesionalno osoblje CHL-a brinulo se za mene do sledećeg jutra, kada su se vratili rezultati, potvrđujući da je u pitanju Covid-19 sa Pneumonijom na oba plućna krila. Trebao sam doći ranije ;).
Lečenje
Pitao me doktor da li mogu da primene eksperimentalni tretman koktelom lekova – Anti-HIV virusa, antibiotika i paracetamola zbog groznice. Dao sam svoj pristanak. Zbog niske zasićenosti kiseonika u mojoj krvi, dodavali su i 2l kiseonika na sat.
Ovaj lek vas muči. Bilo je teško zadržati vodu za piće posle lekova i ne osećati se kao da ćete povraćati svakog trenutka. Tada su mi medicinske sestre dale dodatni lek da se izborim sa tim (razmišljao sam o svojoj lošoj jetri) :))
Smešten sam bio u sobi sa dva kreveta ali sam bio sam. Za svaki ulazak, medicinske sestre i dame za čišćenje koristile bi jedno celokupno pokrivalo i par rukavica, koje bi bacile u kantu za smeće pre izlaska i koristile sredstva za dezinfekciju ruku preko drugog para rukavica ispod. Ogroman broj zaštitnih sredstava za jednog pacijenta.
Ako mi zatreba nešto, koristio bih telefon u sobi da zovem medicinske sestre. U prva 3 dana, dok sam još uvek imao groznicu, okretali su mi krevet nekoliko puta dnevno. Njihova usluga je bila besprekorna.
Bio sam toliko slab da nisam mogao ustati iz kreveta prva 3 dana, disanje me je stavilo na ivicu napada panike svaki put kada bih ustao da medicinske sestre promijene posteljinu.
Tehničari su dolazili 3 puta sa mobilnim rendgenom – da bi napravili kontrolne snimke, nisam se pomerao iz kreveta.
Konačno, četvrtog dana, lekovi su počeli da deluju i konačno sam bio bez groznice. Uspeo sam početi jesti supu, nešto voćnog jogurta, a medicinske sestre su mi donele posebne proteinske shake-ove kao zamenu za čvrstu hranu.
Prvog dana u bolnici samo su dva sprata bila napunjena Covid-19 pacijentima, nedelju dana kasnije 5 spratova je bilo puno pacijenata i postavljali su dodatne krevete u svakoj sobi.
Pražnjenje
Napokon, nakon 6. dana u bolnici,skinuli su me sa dodatnog kiseonika i doktor me otpušta da nastavim sa oporavkom kod kuće.
Otišao sam kući u ponedeljak, 30. marta, 17. dana svoje bolesti, sa poslede za 10 dana.
Konačno, uputili su me da instaliram aplikaciju CHL hospital, tako da mogu daljinski pratiti moj oporavak, a svaki dan šaljem dva upitnika da potvrdim nedostatak simptoma i groznicu, kao i svoju ishranu … Deluje prilično dobro.
Ambulanta me je dovezla kući
U mom domu čekala me koverta Vlade Luksemburga.
Unutra, 50 maski i pismo uputstva kako se ponašati u ovom periodu izolacije – do 11. aprila. Takođe, pitanje da li imam nekoga da mi donese namirnice. To je bilo zamišljeno.
Prijatelji i porodica
Kao što možete da zamislite tokom ovog vremena, moja porodica, prijatelji i kolege ozbiljno su zabrinjavali moje zdravlje i koliko je kritično bilo moje stanje. Bilo je istinskih briga najbližih ljudi i iznenađujuće zabrinutosti nekih ne tako bliskih.
Tada su bili svi ti znatiželjni prijatelji i poznanici, koji su bili prilično fascinirani bolešću, a sada kada su poznavali nekoga ko je ima, potrebne su im sočne informacije – većina njih je pitala: “Od koga sam je dobio” ili ako sam bio na ventilatoru? Ne shvatajući da pacijenti koji dostignu tu fazu ne mogu da komuniciraju, čak ni porukama jer je njihov status toliko ozbiljan da mašina diše za njih! Ali u celini moram priznati da je većina istinski zabrinuta i želela samo pomoći na bilo koji mogući način.
Čak su i klijenti i kandidati Anderson Visea – moje firme, ponudili da mi donesu zalihe ili pomoć na bilo koji mogući način. To vraća veru u čovečanstvo – nije sve komercijalno.
Od koga sam ga dobio?
Kako regrut, društvena osoba, neko ko dnevno susreće nekoliko ljudi koji ručaju i / ili večeraju sa klijentima ili kandidatima ili jednostavno društveno aktivna osoba? Nisam mogao. Nemam pojma. Bio sam oprezan, ionako perem ruke na granici na OCD-u, kuća mi je besprekorna, nisam se rukovao od Vuhana, nisam se ni ljubio ni grlio, koristio sam gel za higijenu ruku i čak i masku …
Nažalost i jednostavno, jedan dodir je bio dovoljan da unesem virus u moj sistem.
Zahvalan! Bogu.
Moram priznati, divim se i od srca zahvaljujem svim zaposlenima u bolnici. Medicinskim sestrama, osoblju za čišćenje, lekarima i hitnoj pomoći koji su se pridržavali super profesionalnog i humanog pristupa lečenju pacijenata poput mene! Hvala Vladi Luksemburga na organizovanju i praćenju oporavljenih pacijenata, kao i na testiranju tako velikog broja ljudi na broj stanovnika.
Na kraju, zahvaljujem svojoj prijateljici Maji koja se brinula za mene tokom sve moje četiri nedelje karantina, što mi je snabdevač, medicinska sestra, farmaceut, porodična veza i najviše prijatelj u nevolji.
Sada
Oporavio sam se i osećam se dobro, dišem fino, jedem kao trudna žena 🙂 a osim 9 kilograma (dijetu koju ne bih preporučio svojim neprijateljima – da ih imam) nisam puno izgubio – mogao sam sve izgubiti .
Molim vas, koristite ovu moju izjavu kao upozorenje da budite pažljiviji i shvatite to ozbiljnije. Zaštitite sebe i druge, konačno će to proći.
Budite zdravi i budite sigurni.
Izvor: in
