Vlada Luksemburga prošle nedelje odobrila je budžet za 2019/2020. godunu, za bolnički sektor.
Za bolnički sektor za 2019. i 2020. godinu, Vlada je odobrila budžet u ukupnom iznosu od 2,3 milijarde eura.
Novac iz budžeta će se koristiti za jačanje službi za hitne slučajeve, organizovanje mreža veština, prilagođavanje bolničkih standarda, konsolidovanje kvaliteta usluga i finansiranje Nacionalne zdravstvene laboratorije kao i novog rehabilitacionog centra Château de Colpach.
Od januara ove gode, u Luksemburgu prijavljeno je 1.312 osoba za azil, što predstavlja 1.000 manje prijava nego za čitavu 2017. godinu objavila je Direkcija za imigraciju Ministarstva inostranih poslova.
U avgustu ove godine 224. ljudi se prijavilo za azil u Luksemburgu.
Neki od njih su dolazili iz Grčke i Italije u sklopu sporazuma sa ove dve zemlje za preseljenje izbeglica.
Većina onih koji su podneli zahtev za međunarodnu zaštitu došli su iz Eritreje, Avganistana, Sirije, Gruzije i Kosova.
U avgustu 58 osoba je dobilo status izbeglice u Velikom Vojvodstvu. Pored toga, zabeleženo je i 189 povrataka: 166 dobrovoljnih i 23 prisiljenih.
Hrvatska je u 2016. godini bila među tri zemlje Evropske unije sa najuspešnijom naplatom poreza na dodatu vrednost (PDV), uz Luksemburg i Švedsku, pokazalo je istraživanje Evropske komisije (EK).
PDV je porez na potrošnju kojim se tereti većina dobara i usluga i važan je doprinos državnom budžetu, s obzirom da se njime finansiraju javne usluge i puni se budžet EU-a.
Izgubljeni prihod od PDV-a računa se poređenjem očekivanog prihoda i onog koji je u datoj godini naplaćen, prenosi SEEbiz.
U 2016. godini ukupna razlika između očekivanog i naplaćenog prihoda od PDV-a na nivou EU je iznosila 147,1 milijardu evra, odnosno 12,3 odsto očekivanih prihoda.
Najbolji je rezultat u naplati PDV-a u 2016. godini zabeležio Luksemburg, s nenaplaćenih 0,85 odsto očekivanih prihoda od PDV-a. Sledi Švedska s 1,08 odsto.
Hrvatska je na trećem mestu s nenaplaćenih 1,15 odsto očekivanih prihoda od PDV-a u 2016. godini.
Najslabiji je rezultat zabeležila je Rumunija s nenaplaćenih 35,88 odsto očekivanih prihoda od PDV-a. Zatim Grčka s 29,22 odsto i Italija s 25,9 odsto.
Ukupno su 22 članice EU-a u 2016. godini poboljšale naplatu PDV-a, a najbolji su rezultat zabeležile Bugarska, Kipar i Holandija, smanjivši udeo nenaplaćenih prihoda više od pet odsto.
Stend-ap komičar Peđa Bajović ponovo sa vama u Luksemburgu sa dve stend-ap komedije, Muškarac (o parenju i razmnožavanju) – subota 6. oktobar u restoranu Da Vinci u Luksemburgu (20 avenue Pasteur Luxembourg)od 20h i predstava S nogu u Caféu Formel1 u Differdange (143 Rue Emile Mark L-4620 Differdange).
Predstava MUŠKARAC (o parenju i razmnožavanju) – govori sam za sebe!
Pedja Bajović je muškarac. Ponekad i on sâm posumnja u to, ali biologija to ipak potvrđuje – barem u onom tehničkom smislu! Oženjen, dvostruko razmnožen, vlasnik starog auta i stambenog kredita… Jedno sasvim normalno i moderno muško!
– Koliki je IQ zaljubljenog muškarca?
– Koliko to glasova ima žena
– Koja je sličnost između glagola: ZApričati se, ZApiti se, ZAigrati se i ZAjebati se…
– Kada treba početi čitati ‘neprijateljsku’ literaturu?
– Sex: ženske face vs. muške misli!
– Je li brak stvarno institucija?
– Zašto je i kako batina iz raja izašla?
– Jesu li djeca početak kraja ili kraj početka?
Čujte i počujte njegov umorni pjev! Nije labuđi, već nekako više – gavranov. Strah, bol, tuga… i sat i pol smijeha! Dobrodošli!
Večera nije obavezna, a za one koji bi i da uživaju u odličnoj hrani, restoran Da Vinci će biti otvoren od 18h.
Ulaznice po ceni od 10€ možete kupiti na ulazu na dan predstave.
Rezervacije na telefon +352 691 258 001.
Predstava S NOGU (Sredstvo protiv jugonostalgije i jugofobije) prva je celovečernja tematska solo predstava komičara Peđe Bajovića. Nastala je 2011. godine za potrebe turneje koja je obuhvatila Hrvatsku, Sloveniju, Bosnu i Hercegovinu, Srbiju i Crnu Goru. U međuvremenu je predstava posetila i Makedoniju i Kosovo, ali i SAD, Kanadu, Australiju, skandinavske zemlje, Veliku Britaniju, Francusku, Češku, Švajcarsku, Austriju itd.
– ‘Ko je blesaviji, Amerikanci ili Englezi…ili Japanci? Ili mi.
– Koja je razlika između Bosanke i Hercegovca u krevetu ili u novčaniku?
– Zašto riječ ‘čimbenik’ zbunjuje Srbina?
– Šta se zapravo dogodi kada Hrvati popizde na Slovence?
– Jesu li Kosovari muzikalniji od ostalih i zašto Crnogorac još ne spava…?
– A, gdje je nestalo makedonsko devojče…?
Još više pitanja i još manje odgovora dobićete u ovom druženju s Peđom u trajanju od skoro dva sata. Uz sve to ćemo dodati malo politike, i ono malo tzv. domaće ekonomije, ponešto estrade i (nikada dovoljno) sexa… i imate – S NOGU!
Ulaznice po ceni od 10€ možete kupiti na ulazu na dan predstave.
Zbog velike potražnje za stanovima u Velikom Vojvodstvu broj gradilišta je u drastičnom porastu. Obzirom da je cena nekretnina visoka, izgradnjom i renoviranjem stanova počeo je da se bavi svako.
Zbog nepoštovanja zdravstvenih i sigurnosnih propisa na gradilištima, kao i zbog velikog broja neprijavljenih radnika, inspekcija je zatvorila 22. gradilišta.
U sklopu suzbijanja opasnih praksi u građevinskom sektoru stvorena je i istražna radna grupa CCA (Contrôles, Chantiers et Autorisation) koja će pojačano kontrolisati gradilišta u cilju sprečavanja nastanka smrtnih slučajeva i ozbiljnih povreda.
Samo do 1. jula na gradilištima u Luksemburgu poginulo je pet osoba. Većina smrtnih slučajeva je uzrokovana padom.
Inspektori CCA posetili su 164 preduzeća i 390 zaposlenih, preko 123 privremenih ili mobilnih gradilišta. Izdali su 119 upozorenja, od kojih je 42 povezano sa nepravilnostima u sigurnosti i 38 sa pravnim statusom radnika.
Zbog toga su zatvorena 22. gradilišta, a 12 ilegalnih radnika je moralo prestati da radi.
Osim toga, dve kompanije su kažnjene novčanim kaznama od po 25.000 evra.
Agencija „Henli and partners” tradicionalno je objavila spisak najvrednijih pasoša na svetu prema broju zemalja koje omogućavaju slobodan ulazak.
Vodeću poziciju preuzeo je Japan, čiji državljani mogu da putuju u 189 zemalja sveta bez vize ili je dobijaju na aerodromu.
Slede Singapur sa 188 zemalja, i doskorašnji lider Nemačka sa istim brojem.
Treće mesto sa 187 zemalja zauzimaju Finska, Francuska, Italija, Švedska, Španija i Južna Koreja, prenosi Tanjug.
Od bivših jugoslovenskih republika najveću cenu ima pasoš Slovenije, a najlošije je pozicionirana Bosna i Hercegovina, koja se nalazi na 46. mestu.
U Conternu i Luksemburgu već su počeli da saobraćaju autobusi bez vozača kompanije Sales-Lentz .
Dva autobusa bez ljudske asistencije povezuju lift Pfaffenthal sa železničkom stanicom CFL, ispod Kirchberga.
U Conternu, i u Luksemburgu, glavnom gradu Velikog Vojvodstva, autobusima će upravljati luksemburška transportna kompanija Sales-Lentz. Uskoro autonomni autobusi stižu i u Bascharage.
U pitanju su isti “Autonom Shuttle” modeli proizvođača Navya.
Električni, tihi, autobusi bez ljudske asistencije, mogu da prime četrnaest putnika na vožnji. Maksimalna brzina koju može da postigne autobus je 45 km/h ali u proseku voziće 20 km/h.
Gradski bazen “Badanstalt” zbog redovnog godišnjeg održavanja biće zatvoren od 24. septembra do 14. oktobra 2018. godine.
Do 14. oktobra ljubitelji plivanja mogu da posete bazen na Bonnevoie, Les Thermes ili la Coque ili neke od bazena iz susednih gradova.
Pušenje šiše ili nargile je totalni hit pre svega u islamskim zemljama ali je rasprostranjena i širom sveta.
To je bez sumnje u suprotnosti sa islamskim bontonom ali … bitno je da gazde dobro profitiraju.
Najčešći uzrok ove pojave je slepo sleđenje drugih, i ubeđenje da u nargili nema nikakve štete ili je ona jako mala, što je sigurno velika greška, i daleko je od ispravnog.
Obolelih od tuberkuloze najviše ima na severu Crne Gore, posebno u Beranama, Plavu i Mojkovcu.
U Luksemburgu svaki peti tinejdžer puši šišu a ima i zabeleženih slučajeva obolelih od tuberkuloze
Aromatizovani duvan koji se puši kroz dugu cev povezanu sa posudom vode, naročito je popularan među mladim ljudima.
To je zbog toga što klasičan pušač obično udahne dim oko 12 puta, odnosno unese od 0,5 do 0,6 litara dima.
Međutim, tokom jednočasovnog pušenja nargile, konzumenti udahnu dim oko 200 puta, što znači da njihova pluća profiltriraju oko jednog litra dima.
Samo zato što duvan u nargili miriše lepše od onog u cigaretama, ne znači da ne sadrži iste štetne materije. Štaviše, on ima iste toksine koji izazivaju rak pluća i srčana oboljenja.
Uzimanje jedne doze nargile jednako je pušenju 20 cigareta, a jedna od stravičnih opasnosti koja preti konzumentu nargile jeste zaražavanje tuberkulozom i upalom pluća.
Crevo uz pomoću kojeg se konzumira nargila zadržava u sebi različite vrste mikroba, između ostalog mikrob tuberkuloze, i prenosi ih na konzumente.
Najčešći simptomi tuberkuloze su kašalj, nekada se pojavi krv u ispljuvku, noćno znojenje, gubitak apetita, osećaj slabosti.
Povezane vesti:
Prema poslednjim podacima Ministarstva zdravlja, tokom 2016. godine u Luksemburgu zabeleženo je 3.978 smrtnih slučajeva.
To je jedanaest smrtnih slučajeva dnevno, 77 nedeljno i 332 mesečno.
U 2016. godini zabeležen je porast smrtnih slučajeva od 1,1% u odnosu na 2015. godinu a kao razlog navodi se povećanja broja stanovnika.
Prosečna starost pokojnika u Luksemburgu je 76 godina za muškarce i 80 godina za žene.
Polovina ljudi je umrlo u bolnici, četvrtina u domovima za stara lica i 17% kod kuće.
Kardiovaskularne bolesti i dalje su vodeći uzrok smrti u zemlji (31,8% i 1,264 smrtnih slučajeva), neposredno ispred kancera (28,2% i 1,121 smrtnih slučajeva). Zajedno, ova dva uzroka čine 60% smrtnih slučajeva u zemlji.
Što se tiče kancera, muškarci (56,4%) su više pogođeni nego žene (43,6%), ali taj jaz se sužava. Tri najzastupnija kancera kod ljudi su kancer pluća (174 smrti), kolorektalni kancer (60 smrtnih slučajeva) i kancer prostate (52 smrtnih slučajeva).
Kod žena, najčešći uzroci smrti tumora bili su rak dojke (94 smrti), karcinom pluća (73 smrti) i kolorektalni kancer (44 smrtnih slučajeva).
Treba napomenuti da su respiratorne bolesti treći vodeći uzrok smrti u Luksemburgu (7,5% i 298 ljudi).
Samo 6,7% smrtnih slučajeva može se pripisati eksternim uzrocima. S tim u vezi, 2016. godine u Luksemburgu je 61 osoba umrla samoubistvom. Drugi glavni uzroci su padovi (55 ljudi) i saobraćajne nesreće (38).
Još jedan značajan fenomen u ovim statistikama, smrtnost u vezi sa mentalnim poremećajima porasla je sa 99 slučajeva u 2011. godini na 233 u 2016. godini, uglavnom zbog bolje identifikacije smrtonosnih posledica ovih patologija.
Što se tiče smrtnosti odojčadi, ona se povećala, sa 25 smrtnih slučajeva u 2016. godini u poređenju sa prosekom od 15. koliko je bilo u poslednjih pet godina.
Izvor: lessentiel.lu
Radio Puls Luxembourg - vaš informativni, zabavni i muzički website. Donosimo najvažnije i korisne vesti i najboolje hitove! Slušaj i uživaj!
Contact us: info @ radiopuls.lu
© Radio PULS Luxembourg 2024
