Realni prihodi domaćinstava u Evropskoj uniji porasli su u proseku za oko sedam odsto u periodu od 2019. do 2024. godine, pokazuje analiza Euronews Businessa zasnovana na podacima Eurostata. Posmatrajući širu sliku od 2014. do 2024. godine, ukupan rast dostiže čak 17 odsto. Ipak, iza tih prosečnih vrednosti kriju se duboke razlike između zemalja — razlike koje otkrivaju ko napreduje, a ko stagnira u postpandemijskoj Evropi.
Centralna i Istočna Evropa prednjači
Najbrži rast u postpandemijskom periodu zabeležile su zemlje istočne i centralne Evrope. Hrvatska drži ubedljivo prvo mesto sa rastom realnih prihoda domaćinstava od 26 odsto u pet godina, a slede je Malta, Mađarska, Rumunija i Poljska. Analitičari ističu jednu zajedničku osobenost kod većine tih zemalja — nisu bile deo evrozone ili su joj se priključile tek nedavno, što je doprinelo dinamičnijem prilagođavanju nominalnih plata i politika.
„Visoke stope rasta ne znače nužno i visok životni standard — razlika između istoka i zapada Evrope u apsolutnim prihodima i dalje je vrlo izrazita.”
Nordijske zemlje i velike ekonomije — ispod proseka
S druge strane, dno liste zauzimaju nordijske države. Švedska, Finska i Danska beleže najslabiji rast realnih prihoda od 2019. godine, delimično zbog snažnijeg skoka nezaposlenosti tokom COVID-19 krize. Zanimljivo, lošim rezultatima pridružuju se i najveće ekonomije Unije — Nemačka, Italija, Francuska i Španija — sve ispod ili tek oko evropskog proseka.
| Zemlja | Rast 2019–2024. | Relativni prikaz |
|---|---|---|
| 🇭🇷 Hrvatska | +26% | |
| 🇲🇹 Malta | +22% | |
| 🇭🇺 Mađarska | +20% | |
| 🇷🇴 Rumunija | +18% | |
| 🇵🇱 Poljska | +17% | |
| ⬛ Prosek EU | +7% | |
| 🇩🇪 Nemačka | ≈ 0% | |
| 🇫🇷 Francuska | ≈ 0% | |
| 🇸🇪 Švedska | negativan | |
| 🇫🇮 Finska | negativan |
Apsolutni prihodi: drugačija slika
Kada se pogled pomeri sa stope rasta na apsolutni nivo prihoda, rang lista se gotovo preokreće. U standardu kupovne moći (PPS) koji koristi Eurostat, na vrhu se nalazi Luksemburg, dok se zemlje Balkana i Istočne Evrope i dalje nalaze daleko ispod razvijenog zapada. Mađarska, Rumunija i Slovačka kreću se u rasponu od 20.000 do 25.000 PPS po stanovniku godišnje, a Bugarska zatvara listu zemalja EU.
Gde je Srbija?
Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, beleži prihod od 13.311 PPS po stanovniku, što je znatno ispod proseka razvijenih zemalja Unije, ali nešto iznad pojedinih država regiona. Ovaj podatak jasno oslikava razliku u životnom standardu koja i dalje deli Balkan od Centralne i Zapadne Evrope, uprkos stalnom napretku.
Strukturna pouka: evrozona sporija od ostatka EU
Analiza pokazuje i jedan sistematski obrazac: evrozona u celini beleži sporiji rast realnih prihoda od proseka cele EU. Zemlje koje nisu uvele zajedničku valutu — ili su to učinile tek nedavno — imale su veću fleksibilnost u usklađivanju nominalnih plata sa inflacijom, što je donekle štitilo realni standard njihovih građana. To potvrđuje tezu da valutna politika nije neutralna po pitanju distribucije dohotka unutar kontinenta.
Zaključak je jasan: Evropa napreduje u celini, ali ne istim tempom ni u istom smeru. Dok istok sustize zapad po dinamici rasta, jaz u apsolutnom životnom standardu ostaje prepreka koja se meri decenijama, a ne godinama.
PROČITAJTE JOŠ:
