Slovenija ima jednu od najlošijih vazdušnih veza u Evropi, pokazalo je najnovije istraživanje međunarodnog aerodromskog udruženja ACI Europe.
Najgore se pokazao u direktnim vezama. U proseku, povezanost evropskih aerodroma se još nije vratila na nivo pre pandemije Covid-19, ali većina zemalja i dalje beleži bolji oporavak od Slovenije.
Vazdušna povezanost aerodroma u proširenom prostoru EU, koji pored članica asocijacije obuhvata Island, Veliku Britaniju, Norvešku, Švajcarsku i Monako, u junu ove godine bila je za 14 odsto niža nego u junu 2019. To uključuje i direktnu i indirektne veze, objavilo je udruženje na svom sajtu ove nedelje.
U Sloveniji je bio manji za 29 odsto. Slabiji rezultat ostvarili su samo Švedska (-31 odsto), Finska (-37 odsto) i Monako (-44 odsto). Samo Grčka (za 22 odsto), Island (za sedam odsto) i Portugal (za četiri odsto) premašili su nivo pre korona virusa.
Slovenija je u junu bila na 30. mestu među zemljama proširenog prostora EU po sveobuhvatnoj vazdušnoj povezanosti. Loše su prošli Slovačka i Monako. Po direktnim vezama zauzela je poslednje mesto, a upoređujući je u toj oblasti sa 2019. – Slovenija je pretrpela pad od 42 odsto – lošiji je samo Monako.
Kako ACI Europe navodi, rezultat se može pripisati i geopolitičkim tenzijama i strukturnim promenama u sektoru vazduhoplovstva. Među ovim poslednjima je rast tržišnog udela niskotarifnih prevoznika koji se fokusiraju na srednje i velike aerodrome, ali ne i na manje i veće. To pogađa i ljubljanski aerodrom, koji je jedan od manjih.
Glavni direktor udruženja Olivije Jankovec je naglasio da vazdušnu povezanost ne treba uzimati zdravo za gotovo. „Prošle su četiri godine od izbijanja pandemije, ali nivoi vazdušne povezanosti se još nisu u potpunosti oporavili“, rekao je on. On je ukazao na sve veći jaz između „pobednika i gubitnika” u oblasti vazdušnog povezivanja.
Problemom loše avio povezanosti slovenačka vlada se bavila i tenderima za dodelu subvencija avio-kompanijama koje bi povezale slovenačke aerodrome sa stranim. Ministarstvo za infrastrukturu je posle tri tendera dodelilo sredstva za nove veze sa Luksemburgom, Rigom, Madridom i Kopenhagenom. Poslednje dve destinacije bile su na Vladinoj listi prioriteta.
Luksemburški Luxair počeo je da leti za Luksemburg prošlog septembra. Letonski airBaltic leti za Rigu od uvođenja letnjeg reda vožnje u martu ove godine, španska Iberia će od kraja jula do Madrida, a skandinavska norveška uspostavila je vezu sa Kopenhagenom krajem aprila.
Ministarstvo je u januaru raspisalo četvrti tender. Kako prenosi portal Forbs Slovenija, za njega se prijavila kiparska avio-kompanija Ciprus Airvais, ali je ministarstvo zatražilo od njega da dopuni zahtev.
