Tri muškarca — dvojica iz Crne Gore i jedan iz Srbije — osuđena su u Luksemburgu u okviru Velike istrage o korupciji i ilegalnoj imigraciji u Upravi za imigraciju (Direction de l’immigration). Istraga otkriva sistemske propuste u ministarstvima, ali i mogućnost političkih pritisaka sa najvišeg nivoa.
Tri državljanina sa prostora Balkana sklopila su sa tužilaštvom u sporazum o priznanju krivice (plaider coupable). Oni su priznali da su tokom 2020. i 2022. godine, uz novčanu naknadu, pribavili dozvole za boravak i boravišne karte na osnovu falsifikovanih diploma i lažnih potvrda o zaposlenju.
Za krivična dela falsifikovanja i upotrebe lažnih dokumenata luksemburški zakon predviđa kaznu zatvora od 5 do 10 godina i novčanu kaznu od 251 do 125.000 evra. Međutim, usled priznanja i „olakšavajućih okolnosti“, izrečene su im blage kazne — godina dana zatvora uslovno, bez novčanih kazni.
Žrtve mreže i uloga „sudskog prevodioca“
Prema presudama u koje je uvid imao portal Reporter.lu, osuđeni se u celom slučaju tretiraju pre kao „kolateralne žrtve“ šire mreže i trgovine radnom snagom koju su organizovali pojedini preduzetnici.
Sva trojica optuženih ukazala su na svog zemljaka, inače ovlašćenog sudskog prevodioca pri Ministarstvu pravde Luksemburga, označivši ga kao jednog od glavnih organizatora i posrednika koji je „sve sređivao“.
Široka istraga: Preko 200 radnika, pretresi i prisluškivanja
Ova priznanja samo su vrh ledenog brega u obimnoj radnoj i pravosudnoj istragi pokrenutoj 2023. godine. Istraga obuhvata optužbe za trgovinu uticajem, ilegalnu imigraciju, zloupotrebu službenog položaja, pranje novca i trgovinu ljudima. Do sada je optuženo ukupno 27 osoba, među kojima su državni službenici, preduzetnici i skoro 200 državljana zemalja van Evropske unije koji su nelegalno stigli u Luksemburg.
Državni tužilac David Lenc odlučio je da odvoji slučajeve lažnih dokumenata kako ne bi opteretio pravosuđe maratonskim suđenjima, te da primarni fokus usmeri na nalogodavce i preduzetnike koji su zloupotrebljavali i iskorišćavali jeftinu radnu snagu.
Istraga traje već tri godine, a u njoj učestvuje više odeljenja policije i dva istražna sudije. Napravljeno je preko 100 policijskih izveštaja, sprovedeni su brojni pretresi u bankama, državnim službama i kod telefonskih operatera, a vršena su i prisluškivanja telefonskih i elektronskih komunikacija zaposlenih u državnoj upravi.
Potpuni izostanak kontrole i uloga ministara
Jedan od najšokantnijih detalja iz sudskih dokumenata jeste činjenica da u Upravi za imigraciju nije postojao nikakav sistem kontrole:
„Ne postoji nikakva kontrola koja bi omogućila da se utvrdi koji je konkretno službenik [Uprave za imigraciju] uzeo koje zahteve u rad i koliko njih.“ — navodi se u presudi iz jula 2026. godine.
Pored toga, istražitelji su pročešljali i e-mail prepiske bivšeg dugogodišnjeg ministra spoljnih poslova i imigracije Žana Aselborna (LSAP), kao i sadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Leona Glodena (CSV). Predstavnici Uprave za imigraciju, uključujući i njenog šefa Žan-Pola Rajtera, ispitani su o mogućim političkim intervencijama u pojedinim predmetima. Rajter je tokom saslušanja potvrdio da je povremeno dobijao „instrukcije odozgo“ da se određeni predmeti za imigraciju ubrzaju.
Luksemburške vlasti u međuvremenu nastavljaju da pooštravaju kontrole u postupku izdavanja boravišnih dozvola, s ciljem sprečavanja novih zloupotreba i jačanja poverenja u rad državnih institucija.
Očekuje se da će naredni meseci doneti nove rezultate istrage, koja bi mogla da otkrije puni obim jedne od najvećih afera vezanih za imigracioni sistem u Luksemburgu poslednjih godina.
Izvor: Reporter.lu
PROČITAJTE JOŠ:
- Međunarodni dan mira: Zašto je 21. septembar ključni datum za globalnu stabilnost?
- Šljivopita – starinska poslastica
- Nema detalja o tome koji i čiji dronovi su paralisali vazdušni saobraćaj u Luksemburgu
- Zbog napada dronom aerodrom Luksemburg zatvoren za saobraćaj
- Prijavite se za glasanje na parlamentarnim izborima u Srbiji
