U Luksemburgu 31% odrasle populacije ima previsok krvni pritisak – hipertenziju. Pored toga, svaka dve osobe ne znaju da pate od ove bolesti.
Visoki krvni pritisak je tiha, uglavnom pod dijagnoza i podlečena bolest. Često se otkriva samo tokom rutinskih medicinskih konsultacija ili kada je već prouzrokovalo ozbiljnu štetu. Visoki krvni pritisak može imati negativne posledice na celo telo , srce (otkazivanje, infarct), bubrezi (otkazivanje), mozak (moždani udar, demencija), oči (oštećenje mrežnjače)…
Visoki krvni pritisak je glavni faktor rizika za mnoge kardiovaskularne bolesti, koje su vodeći uzrok smrti u Luksemburgu.
Koje su normalne vrednosti krvnog pritiska?
Krvni pritisak se meri pod strogim uslovima: u ležećem ili sedećem položaju, merenje se vrši trakom za ruku.
Za odraslu osobu sistolni krvni pritisak treba da bude niži od 140 mmHg, a dijastolički krvni pritisak manji od 90 mmHg. Ove vrednosti izražavaju merenje pritiska koji krv vrši na arterije. Prva vrednost je maksimalni pritisak koji se postiže tokom kontrakcije srca. Druga vrednost je minimalni pritisak koji se dostiže tokom faze opuštanja srca. Ako je jedna od dve vrednosti previsoka, to se naziva hipertenzija.
Visoki krvni pritisak je bolest koja ima nekoliko stepena ozbiljnosti. Dugoročno, a naročito ako je krvni pritisak slabo kontrolisan, mogu se oštetiti određeni organi – bubrezi, mozak, srce. To se naziva komplikovanom hipertenzijom.
Posavetujte se sa lekarom kako biste nastavili uobičajeno praćenje visokog krvnog pritiska. Kontinuitet nege je od suštinskog značaja.
Kako sprečiti visok krvni pritisak?
Određene životne navike mogu značajno smanjiti rizik od razvoja visokog krvnog pritiska. Na primer, možemo: usvojiti zdravu i uravnoteženu ishranu, smanjiti unos soli, šećera i zasićenih masnih kiselina, jesti više voća i povrća, učestvovati u redovnoj fizičkoj aktivnosti (najmanje 150 minuta nedeljno), potrudite se da zadržite normalnu telesnu težinu , smanjite stres sa trenucima odmora, opuštanje i odmor, prestanite pušiti, smanjite konzumiranje alkohola.
Ove životne navike sprečavaju ne samo visok krvni pritisak, već i druge česte bolesti koje se mogu sprečiti (kardio- i cerebrovaskularne bolesti, mnogi karcinomi).
Da li imate predispoziciju za visok krvni pritisak? Da li vaši roditelji imaju visok krvni pritisak? Da li jedete puno soli? Imate li viška kilograma? Da li se malo krečete? Pijete li više od tri čaše alkohola dnevno? Da li pušite ? Jeste li stresni, anksiozni, spavate li loše? Imate li preko 50 godina? Za žene: da li uzimate kontracepcijske tablete? Ako je odgovor potvrdan, razgovarajte o tome sa svojim lekarom, koji će vam predložiti odgovarajuće praćenje.
Za sve odrasle osobe važno je znati da: Screening u ranoj fazi štiti od napredovanja do stadija komplikovane hipertenzije. Komplikovani visoki krvni pritisak je faktor rizika za mnoga stanja.
Najefikasnije mere su neznatne i najčešće se tiču promene životnog stila. Važno je da znate da svi mi, pa i mladi, možemo biti pod uticajem visokog krvnog pritiska.
