U ponedeljak 11. marta počinje Ramazan

0

Zalaskom sunca u nedelju, 10. marta, nastupa mesec Ramazan kada će biti klanjana prva teravija, a prvi dan posta je u ponedeljak, 11. marta a poslednji u utorak 9. aprila.

Za pripadnike Islamske veroispovesti Ramzan je mesec posta, mesec promene i mesec dobročinstva. Post traje od zore (sehur), do zalaska sunca (iftar).

Ove godine (2024/1445) Ramazan ima 29 dana, počinje u ponedeljak 11. marta a završava se u utorak 09. aprila. Prvi dan Ramazanskog bajrama je sreda, 10. april 2024. Nešto više od dva meseca kasnije, uslediće i Kurban-bajram – u nedelju, 16. juna 2024.

Svake godine, Ramazan počinje 10 do 12 dana ranije jer je islamski kalendar zapravo lunarni hidžretski kalendar gde meseci imaju 29 ili 30 dana.

Pošto je lunarna godina kraća od solarne za 11 dana, Ramazan će 2030. godine biti dva puta – prvi će početi 5. januara, a drugi 26. decembra.

Post je stroga obaveza za svakog, kako se navodi, “punoletnog i zdravog muslimana i muslimanke”. Ramazanski post je najveća verska obaveza, pa ako se propusti na vreme ispostiti, obavezno je naknadno napostiti.

Za vreme ramazana islamskim vernicima je od zore do zalaska sunca zabranjeno konzumiranje bilo kakve hrane, pića (uključujući i vodu), seksualni odnosi i pušenje duvana.

Post kvare i laž, psovka, ogovaranje, kleveta i strastven pogled. Ako se nešto u zaboravu pojede ili popije, to ne kvari post, uz uslov da vernik s time prestane čim se priseti da posti.

Nakon obavljenog iftara, popije se kafa i džematlije odlaze na teravih-namaz (ramazanska molitva) u najbližu džamiju. Čak i oni koji rietko posećuju džamije, tokom ramazana uglavnom redovno idu na teravije.

Post nije samo post od jela i pića, već pokušaj oplemenjivanja ljudskih karaktera i osobnosti dodatnom strpljivošću, mirotvorstvom i suosećajnošću.

Deo ramazanske tradicije su pitaljke ili ramazanke, posebne lepinje koje pekari prave samo tokom Ramazana.

Tokom ramazanskog posta, mogu se uzimati dva obroka večernji (iftar) i jutarnji (sehur) pa se i pitaljke peku tokom celog dana ili noći da budu tople. Pred pekarama tada su gužve jer na trpezi za iftar ili sehur pitaljke su obavezne.

Koristi posta

Post je vežba izdržljivosti, snage volje i vere. Musliman odlučuje postiti da bi ispunio obvezu prema Bogu i tako učvršćuje svoj karakter uskraćujući ispunjenje osnovnih ljudskih potreba za jelom i pićem. Post je sredstvo promovisanja solidarnosti sa onima koji žedne i gladuju zbog siromaštva, a ne svojom voljom. Smatra se da se uz post telo lakše očisti od nagomilanih štetnih stvari.

Godina muslimanskog kalendara je kraća za deset dana od sunčeve godine, pa se tako ramazan pomera svake godine za deset dana. Ko posti 36 godina redovno, postio je ramazan u svako godišnje doba i u svim mesecima i danima.

„Ramazan mubarek“ i „ramazan karim“ su najčešći pozdravi koji se razmjenjuju u ovom periodu, a tako se izražavaju želje za blagoslovljenim i uspešnim mesecom ramazanom.

Ramazanska vaktija za područije Luksemburga za 2024. godinu