Sve veće vrućine uzrokovane klimatskim promenama mogle bi dovesti do gubitka oko 80 miliona radnih mesta do 2030. godine, a najteže bi bile pogođene siromašne zemlje, upozoreno je iz Ujedinjenih nacija (UN).
Porast temperature za 1,5 stepena do kraja veka mogao bi dovesti do smanjenja broja radnih sati za 2,2 posto, što odgovara brojci od 80 miliona izgubljenih radnih mesta s punim radnim vremenom, prema projekcijama Međunarodne organizacije za rad UN (ILO).
Trošak za globalnu privredu iznosio bi 2.400 milijardi dolara, dodaju u ILO.
„Ljudi neće moći da rade zbog zdravstvenih rizika koje izazivaju visoke temperature. Uticaj toplotnog stresa na produktivnost rada je ozbiljna posledica klimatskih promena“, navodi Ketrin Saget iz ILO.
Toplotni stres nastaje kada telo apsorbuje više toplote nego što može podneti.
Najviše će biti pogođeni poljoprivrednici, posebno žene, koje čine većinu u ukupno zaposlenih 940 miliona radnika u tom sektoru, upozoravaju u ILO.
Prema njihovim procenama, na radnike u poljoprivredi otpadaće oko 60 posto svih radnih sati koji će do 2030. godine biti izgubljeni zbog toplotnog stresa.
U građevinskom sektoru biće izgubljena otprilike petina radnih sati, a najviše će biti pogođene najsiromašnije zemlje jugoistočne Azije i zapadne Afrike, dodaju iz ILO.
Sve veće vrućine značajno će pogoditi i saobraćajni, turistički, sportski sektor i industriju, napominju.
„Osim velikih ekonomskih troškova, možemo očekivati i sve dublji jaz između zemalja s niskim i onih s visokim dohotkom i pogoršanje uslova rada za najugroženije, kao i raseljavanje ljudi“, rekla je Saget.
Iz Svetske meteorološke organizacije prošle nedelje su upozorili da bi ova godina mogla biti rekordna po visini temperatura.
Svetska zdravstvena organizacija upozorava da će toplotni stres povezan s klimatskim promenama verovatno prouzrokovati dodatnih 38.000 smrtnih slučajeva godišnje u svetu u periodu od 2030. do 2050. godine.
Izvor: SEEbiz
Foto: Pixabay
