U vremenu ubrzanog života, stresa i obaveza, često zaboravljamo da najveće vrednosti ne leže u velikim rečima i grandioznim gestovima, već u sitnicama koje razmenjujemo svakog dana. Upravo takva je ljubav — jednostavna, brižna i iskreno dobra.
Ljubav se ogleda u običnim jutarnjim rečenicama: u toplom „dobro jutro“ i pitanju „kako se osećaš danas?“. Ona kuva čaj i kafu, priprema doručak pre posla i brine da dan počne što mirnije.
Briga je njen jezik:
„Molim te, vozi sigurno.“
„Obuci tu toplu jaknu.“
To su jednostavne reči, ali nose najveću nežnost.
Ljubav se smeje i teši: „Ne boj se, tu sam.“
Pravi kompromis, čak i kada to nije prva želja:
„Nije mi najbolja opcija, ali neka bude crvene boje.“
Ona je ranjiva i tužna kada je teško:
„Tako mi je loše danas.“
Ponosna je i zna da pohvali:
„Ovaj čovek je moj, ja volim ovog čoveka.“
Ljubav loše spava kad brine, ceni prisustvo i zahvaljuje na pažnji. Ona ohrabruje iskreno:
„Znao sam da ti to možeš.“
Prava ljubav savladava udaljenosti, prepreke i probleme. Zna kada treba ćutati i razume tišinu bolje od hiljadu reči.
U svojoj jednostavnosti, ljubav je posebna.
U svojim sitnicama, ogromna.
U svakodnevici, neprocenjiva.
Upravo u tim malim gestovima krije se njena najveća veličina — i razlog zbog kojeg je ljubav najvredniji dar koji možemo dati i primiti.
