Da li će zaposleni u Nemačkoj uskoro raditi po 12 sati dnevno? O toj mogućnosti se raspravlja, ali je važno razdvojiti politički predlog od zakona koji danas važi. Nemačka vlada želi da poslodavci i radnici imaju više mogućnosti da radne sate raspoređuju tokom nedelje. Međutim, reforma još nije usvojena i nijedan radnik ne mora da prihvati dvanaestočasovnu smenu samo zato što se o njoj govori u javnosti.
Šta trenutno kaže nemački zakon?
Prema članu 3 nemačkog Zakona o radnom vremenu (Arbeitszeitgesetz, ArbZG), radni dan po pravilu traje najviše osam sati. Može se produžiti na deset sati ako se u roku od šest kalendarskih meseci ili 24 nedelje prosek vrati na osam sati po radnom danu. Zakon računa i subotu kao radni dan, pa osam sati tokom šest dana daje prosečni okvir od 48 sati nedeljno. To nije isto što i obaveza da zaposleni rade 48 sati: ugovorom ili kolektivnim ugovorom radna nedelja može biti kraća.
Između završetka jednog i početka narednog radnog dana uobičajeno je potrebno najmanje 11 uzastopnih sati odmora, uz zakonski propisane izuzetke. Pauze se takođe moraju poštovati. Posebna pravila već omogućavaju duže smene u pojedinim sektorima i situacijama, pod određenim uslovima. Zato tvrdnja da je rad od 12 sati potpuno nepoznat nemačkom sistemu nije tačna.
Šta vlada želi da promeni?
Koalicija CDU/CSU i SPD dogovorila je da razmotri nedeljno umesto dnevnog ograničenja radnog vremena, u skladu sa evropskim pravilima. Vlada obrazlaže predlog potrebom za fleksibilnijim rasporedom, lakšim usklađivanjem posla i porodice i prilagođavanjem poslovanja periodima povećanog obima posla.
U praktičnom primeru, radnik bi mogao da rasporedi 36 sati na tri dana po 12 sati, umesto na više kraćih radnih dana. To je ilustracija mogućeg modela, a ne novi zakonski raspored niti garantovano pravo na četiri slobodna dana. Ostaje otvoreno pod kojim bi uslovima ovakav model bio dozvoljen, ko bi odlučivao o rasporedu i koje bi zaštitne mere važile.
Zašto reforma još nije dogovorena?
U junu 2026. u javnost je dospela interna radna verzija predloga Ministarstva rada. Predviđala je da se odstupanja od dnevnog ograničenja vezuju za kolektivne ugovore, kao i elektronsko evidentiranje radnog vremena. Ministarstvo je tada naglasilo da je reč o internoj verziji koja nije bila usaglašena u vladi. Predlog je izazvao neslaganja unutar koalicije, pa se ne može predstavljati kao konačno rešenje.
U oktobru 2026. Deutsche Welle je izvestio da se CDU/CSU i SPD i dalje spore oko toga koliko fleksibilnosti treba dati poslodavcima i kakve garancije moraju imati zaposleni. Zvanična stranica savezne vlade u oktobru je reformu i dalje navodila među merama koje tek treba sprovesti.
Šta kažu poslodavci, a šta sindikati?
Poslodavačka udruženja smatraju da bi fleksibilnije raspoređivanje sati pomoglo firmama u turizmu, ugostiteljstvu, proizvodnji i drugim delatnostima u kojima obim posla varira. Sa druge strane, sindikati upozoravaju da veoma duge smene mogu povećati umor i otežati brigu o deci ili starijim članovima porodice. Sporno je i da li radnik zaista može slobodno da odbije nepovoljan raspored kada zavisi od poslodavca.
Obe strane govore o fleksibilnosti, ali se razlikuju u tome ko treba da kontroliše raspored i kako da se spreči preopterećenje zaposlenih. Za radnike je upravo to važnije od samog broja 12 u naslovu.
Da li bi rad od 12 sati značio veću platu?
Ne automatski. Ako neko i dalje radi isti broj plaćenih sati nedeljno, samo ih drugačije raspoređuje, osnovna zarada se zbog toga sama po sebi ne povećava. Naknade za prekovremeni, noćni ili rad praznikom zavise od zakona, kolektivnog ugovora i ugovora o radu. Duža dnevna smena nije isto što i veći ukupan broj radnih sati.
Šta je sa zdravljem i porodičnim životom?
Za nekoga ko putuje daleko do posla nekoliko dužih smena može značiti manje odlazaka na posao. Za roditelja malog deteta, negovatelja ili radnika koji obavlja fizički zahtevan posao, 12 sati na radnom mestu može biti teško izvodljivo. Duge smene mogu povećati umor, posebno kada uključuju noćni rad ili dug put kući. Zato su stvarni odmor, pauze i mogućnost zaposlenog da utiče na raspored ključni.
Šta treba da znaju radnici sa Balkana u Nemačkoj?
- Za sada se zakon nije promenio: važe postojeća pravila o dnevnom radu, odmoru i izuzecima.
- Proverite ugovor i kolektivni ugovor: zakonski maksimum nije isto što i vaše ugovoreno radno vreme.
- Vodite evidenciju: beležite početak i kraj rada, pauze i dodatne sate.
- Ne prihvatajte usmene tvrdnje da je „12 sati sada obavezno“: tražite pisano objašnjenje i pravni osnov.
- Ako imate problem: obratite se radničkom savetu (Betriebsrat), sindikatu ili nadležnom savetovalištu za radno pravo.
Da li ova promena važi za Luksemburg?
Ne. Reč je o raspravi o nemačkom Zakonu o radnom vremenu. Ona ne menja automatski pravila za zaposlene u Luksemburgu. Za ljude koji žive u Luksemburgu, a rade u Nemačkoj, važni su propisi koji se primenjuju na njihov konkretan radni odnos.
Zaključak: šta je potvrđeno, a šta još nije?
Potvrđeno je da nemačka vlada želi fleksibilniji sistem obračuna radnog vremena i da je reforma politički sporna. Nije potvrđeno da će svi zaposleni moći ili morati da rade 12 sati dnevno, niti je donet zakon koji uvodi takvo opšte pravilo. Radio Puls Luxembourg pratiće konačni tekst reforme i obavestiti čitaoce kada dođe do stvarne promene propisa.
Izvori i dodatne informacije: Savezna vlada Nemačke, plan reformi; Nemački zakon o radnom vremenu, član 3; Član 5, odmor između smena; ARD Tagesschau.; Deutsche Welle,
