Letnje računanje vremena počeće u nedelju, 29. marta. U 02.00 časa, u noći između subote i nedelje, kazaljke na časovnicima treba pomeriti jedan čas unapred, na 03.00 časa.

Letnje računanje vremena trajaće do nedelje 27. oktobra kada se opet vraćamo na zimsko računanje vremena.

Iako je bilo predloga da se ukine pomeranje časovnika, kao i da će se zemlje opredeliti za letnje ili zimsko računanje vremena, odluka o tome je odložena.

Prelazak na letnje i zimsko vrieme prvi put je zabelženo 1916. godine u zemljama na severu Evrope, a do sada je uveden u oko 70 država, uglavnom na severnoj hemisferi.

Pomeranje kazaljki u zapadnoj Evropi uvedeno je početkom 1970-ih godina, sa obrazloženjem da se time “produžava” dan, omogućuje ušteda u potrošnji električne energije.

Prelazak na letnje računanje vremena utiče na ljudsko zdravlje sa više aspekata. Ova promena izaziva brojne probleme u našem organizmu, a da bi se organizam prilagodio, potrebno je i do tri nedelje.

Zanimljivo je da se prvog dana nakon prelaska na letnje računanje vremena, usled nedostatka motivacije za rad, povećava i vreme provedeno na Internetu. Jedno istraživanje ukazuje na povećan broj samoubistava kod muškaraca tokom prvih nedelja nakon ove promene.

Međutim, nisu svi efekti prelaska na letnje računanje vremena loši.

Onima koji pate od sezonskog afektivnog poremećaja, tj. ljudima koji imaju simptome depresije tokom jeseni i zime, pomaže upravo taj dodatni sat dnevnog svetla. Dodatna izloženost sunčevoj svetlosti im pomaže.

Postoje i preventivne metode ublažavanja ovih posledica.

Omogućite vašem organizmu da se naspava. Smanjite ili eliminišite kofein i alkohol, povećajte fizičku aktivnost pre spavanja, potrudite se da svakog dana odlazite u isto vreme na počinak i više vremena provodite na dnevnom svetlu.