Nuklearni sat koji sam stabilizuje svoj rad predstavljen je 7. oktobra 2026. na Tehničkom univerzitetu u Beču. Prototip koristi jezgra torijuma-229 za precizno merenje vremena.
Kako radi nuklearni sat?
Uobičajeni atomski satovi koriste energetske promene elektrona. Novi uređaj koristi prelaz između stanja atomskog jezgra. Jezgra torijuma apsorbuju lasersku svetlost kada je njena frekvencija odgovarajuća. Ako frekvencija odstupi, sistem registruje promenu i automatski podešava laser.
Prema istraživačima, uređaj je ostao stabilan više od 24 sata bez intervencije. Preciznost izmerena tokom jednog dana približno odgovara odstupanju od jedne sekunde na 30 miliona godina. To je poređenje izvedeno iz merenja, a ne rezultat toliko dugog testiranja.
Veliki napredak, ali još bez rekorda
Prototip još ne dostiže preciznost najboljih optičkih atomskih satova. Tim planira poboljšanja pomoću snažnijih lasera i kvalitetnijih kristala torijuma.
Manja osetljivost jezgara na spoljne smetnje otvara mogućnost pouzdanijih merenja. Za sada je potvrđen laboratorijski rezultat. Praktična primena i očekivane prednosti zahtevaju dalji razvoj.
Rad je objavljen u časopisu Nature 7. oktobra 2026.
Izvori: TU Wien; Nature — originalni naučni rad.
PROČITAJTE JOŠ:
- Dizel u fokusu: države ubrzavaju puštanje naftnih rezervi na tržište
- Nova nada za osobe sa teškim gubitkom vida: genska terapija pokazala obećavajuće rezultate
- Nuklearni sat proradio u Beču: korak ka novoj eri preciznog merenja vremena
- Bolovanje u Luksemburgu pod lupom: Poslodavci koriste formulu koja prati koliko često ste bolesni
- Blockchain obveznica od milijardu evra: Šta planira Luksemburg?
