Zaposleni u Evropskoj uniji prošle godine radili su u proseku 35,9 sati nedeljno, što je za jedan sat manje nego pre deset godina, pokazuju najnoviji podaci Eurostata. Među državama članicama koje beleže najduže radno vreme našla se i Slovenija, sa prosekom od 38,3 sata rada nedeljno.
Prema evropskoj statistici, Slovenci su među najvrednijim radnicima u Evropskoj uniji, zauzimajući peto mesto po broju sati provedenih na poslu. Ispred njih nalaze se samo Grčka sa 39,6 sati, Bugarska i Poljska sa po 38,7 sati, kao i Litvanija sa 38,4 sata nedeljno.
U poređenju sa 2015. godinom, radna nedelja u Sloveniji skraćena je za 0,7 sati, što ukazuje na postepene promene u organizaciji rada i tržištu rada. Ipak, prosečno radno vreme u Sloveniji i dalje je značajno iznad evropskog proseka.
S druge strane, najkraće radno vreme beleže razvijene zemlje zapadne i severne Evrope. Na samom dnu liste nalazi se Holandija sa 31,9 sati rada nedeljno, dok slede Nemačka i Danska sa po 33,9 sati, Austrija sa 34 sata, kao i Belgija i Finska.
Međutim, kada se posmatra produktivnost rada, odnosno realni bruto domaći proizvod po satu rada, slika izgleda potpuno drugačije. Zemlje čiji građani rade manje sati često ostvaruju znatno bolje rezultate po pitanju ekonomske efikasnosti.
Na vrhu evropske liste nalazi se Irska, čija produktivnost dostiže čak 225 odsto proseka Evropske unije. Slede Luksemburg sa 153 odsto, Belgija sa 130 odsto, dok Danska i Holandija ostvaruju više od 114 procenata evropskog proseka. Austrija je takođe među najproduktivnijim državama sa oko 111 odsto prosečne produktivnosti EU.
Slovenija se po ovom pokazatelju ne nalazi među vodećim evropskim ekonomijama, što potvrđuje da veći broj radnih sati sam po sebi ne garantuje i veću produktivnost. Stručnjaci već godinama upozoravaju da na produktivnost značajno utiču tehnološki razvoj, nivo investicija, organizacija rada, obrazovna struktura zaposlenih i stepen digitalizacije privrede.
Na začelju evropske liste produktivnosti nalaze se Bugarska sa 59 odsto proseka EU, Grčka sa 67 odsto, Letonija sa 70 odsto i Mađarska sa nešto više od 73 procenta.
Podaci Eurostata tako još jednom potvrđuju da uspeh ekonomije ne zavisi isključivo od broja radnih sati, već pre svega od efikasnosti rada i stvaranja veće vrednosti u jedinici vremena.
PROČITAJTE JOŠ:
- Slovenci među najvrednijim radnicima u EU, ali ne i među najproduktivnijim ekonomijama
- Siromaštvo pogađa svakog sedmog stanovnika Luksemburga: Sve više građana traži pomoć Crvenog krsta
- Besplatan javni prevoz u Luksemburgu ostaje uprkos rastu cena goriva
- Dijagnoza, zdravstveni karton i osoba od poverenja: Važna pravila za pacijente u Luksemburgu
- Broj milionera u svetu dostigao novi rekord, Luksemburg među liderima rasta
