Zašto još uvek postoje ljudi koji se svesno odlučuju da ne prime vakcinu? Nedavna studija Uni.lu sugeriše da to zavisi od socio-ekonomskih faktora.
Međutim, kulturna pozadina osobe takođe igra ulogu, prema studiji „Covalux” Univerziteta u Luksemburgu o tome zašto ljudi biraju ili odbijaju da budu vakcinisani.
Prvo, Covalux studija je utvrdila da je veća verovatnoća da će stanovnici sa višim nivoom obrazovanja izabrati vakcinaciju. Oni su u studiji naveli da smatraju da je korisno informisati se o virusu i različitim vakcinama. Međutim, spremnost da se primi vakcina zavisi i od starosti. Mlađi ljudi su pokazali mnogo veću nespremnost da dobiju ubod.
Dr Anja Leist, profesor na Uni.lu-u, objasnila je da mlađi ljudi imaju tendenciju da misle da je njihov individualni rizik mnogo manji u poređenju sa starijim demografskim kategorijama. Neki mlađi učesnici su takođe izjavili da više vole da sačekaju da se više ljudi vakciniše.
Pored državljana Luksemburga, studija je posebno ciljala i na ljude sa kulturnim poreklom iz bivše Jugoslavije. Ova demografija generalno ima manju spremnost da se vakciniše u poređenju sa, na primer, ljudima iz Portugala ili Italije.
Prema rečima dr Leista, istraživači koji stoje iza studije otkrili su da su nesrazmerno izloženi dezinformacijama i teorijama zavere. Ovo se može objasniti činjenicom da je spremnost da se vakciniše i u njihovim matičnim zemljama mala, kao i poverenje u vladu i nacionalne zdravstvene vlasti.
Da bi se doprlo do svih, ipak je važno ciljati informacije i predstaviti ih na način koji je lako razumljiv. Pozivajući se na švajcarsku „efikasnu kampanju vakcinacije“, dr Leist preporučuje da se vladina kampanja fokusira na društvene medije, pošto im ove platforme jednostavno omogućavaju da dopru do najvećeg broja ljudi.
izvor: RTL
