Fizička neaktivnost odnese 3,5 do pet miliona života godišnje, a istraživanja pokazuju da će, bez obzira na to koliko neko ima godina i da li pati od određene bolesti, redovno vežbanje doprineti da se kod njega smanji rizik od obolevanja i smrtnosti od mnogih bolesti, naročito kardiovaskularnih.
Povećanjem fizičke aktivnosti za 10–25 odsto može se prevenirati prevremena smrtnost kod 0,5–1,3 miliona ljudi na planeti. Čak 65 odsto uzroka smrtnosti direktno je povezano sa fizičkom neaktivnošću.
-Ne postoji biološka i psihička funkcija organizma na koju odgovarajuća fizička aktivnost ne deluje povoljno. Programiranje fizičkih aktivnosti zavisi od pola, starosti, stepena fizičke spremnosti, zdravstvenog stanja. Opšte preporuke za bavljenje fizičkom aktivnošću za odrasle i stare osobe su 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno. Potrebno je raditi vežbe snage dva puta nedeljno, vežbe fleksibilnosti više od dva puta sedmično, a obavezne su i vežbe ravnoteže. Deca i adolescenti treba da upražnjavaju najmanje 60 minuta umerene fizičke aktivnosti većinu dana u nedelji, po mogućstvu svakog dana – ističe prof. dr Sanja Mazić, šef Katedre za medicinu sporta na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
Koliko je važan zdrav životni stil, potvrđuju i brojne naučne studije. Dokazano je da očekivana dužina života posle 50. godine u velikoj meri zavisi od pet faktora. To su nekorišćenje duvanskih proizvoda, održavanje optimalne telesne težine, redovno vežbanje, vođenje računa o izbalansiranoj ishrani i umereno upotrebljavanje alkohola.
Ukoliko se primenjuju ove preporuke, dr Mazić je naglasila da očekivana dužina života kod žena iznosi 50 plus 43 godine, a ako se ne primenjuje nijedan od faktora, onda je očekivana dužina života 50 plus 29 godina.
– Ukoliko se primenjuje svih pet pomenutih faktora, očekivana dužina života kod muškaraca je 50 plus 38 godina, a u suprotnom, ako se ljudi ne pridržavaju preporuka, iznosi 50 plus 25 godina – dodaje je dr Mazić.
Izvor: politika.rs
