Topao dom ne bi trebalo da znači strah od sledećeg računa. Oko 20 stepeni u dnevnoj sobi mnogima je dobra polazna tačka, ali potrebe ukućana, vlaga i stanje zgrade važni su koliko i broj na termostatu.
Kada zahladni, pitanje koliko grejati stan postaje deo svakodnevnog kućnog budžeta. Idealna temperatura u kući ipak nije ista za svaku porodicu. Nekome je prijatno dok se kreće i obavlja kućne poslove, a neko satima sedi za računarom ili se oporavlja od bolesti.
Šta zapravo znači preporuka od 18 stepeni?
Smernice Svetske zdravstvene organizacije o stanovanju i zdravlju navode 18 °C kao predloženu bezbednu i uravnoteženu unutrašnju temperaturu za opštu populaciju tokom hladne sezone u umerenim i hladnijim klimama.
To nije univerzalna „idealna“ temperatura, niti gornja granica grejanja. SZO napominje da starijim osobama, deci i ljudima sa hroničnim bolestima, posebno bolestima srca i disajnih organa, može biti potrebna viša minimalna temperatura.
Dokazi ne određuju jednu preciznu granicu ispod koje se kod svakoga odmah javlja opasnost. Ipak, hladni domovi povezani su sa nepovoljnim zdravstvenim ishodima, a njihovo zagrevanje može doneti zdravstvenu korist. Zato savet da se noću svima spusti grejanje na 15 ili 16 stepeni nije odgovarajuće opšte pravilo.
Idealna temperatura u kući: preporuke po prostorijama
Luksemburška Klima-Agence daje sledeće orijentire za podešavanje grejanja:
| Prostorija | Orijentaciona temperatura |
|---|---|
| Dnevna soba i kuhinja | 19–20 °C |
| Spavaća soba | 17–18 °C |
| Kupatilo, tokom korišćenja | 22–23 °C |
Ovo su energetski orijentiri, koje treba prilagoditi zdravstvenim potrebama ukućana. Raspon za spavaću sobu nije automatski savet za dečju sobu, bolesnu ili stariju osobu.
Kako smanjiti potrošnju bez preteranog hlađenja?
- Oslobodite radijatore: nameštaj i zavese ne treba da ometaju širenje toplote.
- Prilagodite raspored grejanja: kupatilo zagrevajte više onda kada ga koristite.
- Provetravajte kratko i intenzivno: Klima-Agence preporučuje širom otvorene prozore najmanje tri puta dnevno po 5–10 minuta, odnosno 3–5 minuta kada je napolju ispod nule.
- Pratite vlagu higrometrom: reagujte provetravanjem kada pređe 60%, a u starim neizolovanim zgradama već 50%.
Klima-Agence procenjuje da jedan stepen manje može smanjiti potrebe za energijom za grejanje približno 6%. To je okvirna procena, a ne garancija istog umanjenja računa. Agencija upozorava i na preterano hlađenje prostorija, naročito u starijim zgradama.
Buđ nema jednu temperaturnu granicu
U prethodnoj verziji članka izdvojeno je 13 °C kao granica za pojavu buđi. Takvo pojednostavljenje može da zavara: buđ se može razviti i u toplijem stanu ako postoji dovoljno vlage.
Luksemburško ministarstvo nadležno za stanovanje objašnjava da uzrok mogu biti kondenzacija na hladnim površinama, nedovoljno odvođenje vlažnog vazduha, curenje vode ili građevinski nedostaci.
Zato upornu kondenzaciju, vlažne mrlje i miris buđi ne treba rešavati samo pojačavanjem grejanja. Potrebno je pronaći izvor vlage. Ako je problem u iznajmljenom stanu, fotografišite promene i obavestite vlasnika ili upravnika kako bi se uzrok proverio. Ministarstvo preporučuje stručnu pomoć kada zahvaćena površina prelazi jedan kvadratni metar.
Dom treba prilagoditi ljudima koji u njemu žive
Za porodicu koja već pažljivo prati svaki trošak, savet „samo pojačajte grejanje“ često nije dovoljan. Korisnije je utvrditi gde toplota odlazi i zašto je prostor vlažan, pa odabrati mere koje imaju smisla za taj stan.
Ako starijoj ili hronično bolesnoj osobi stalno nije dovoljno toplo, prilagodite temperaturu i razgovarajte sa lekarom o njenim potrebama. Udobnost i zdravlje ukućana treba da budu deo odluke o grejanju.
