Veliko vojvodstvo i ako je jedna od najbogatijih država sveta, koja mnogo ulaže u zdravlje, ipak nije uspela da smanji broj pušača.
Prema najnovijim podacima nacionalne Fondacije za borbu protiv karcinoma, čak 27 odsto Luksemburžana puši, a dve trećine njih svakodnevno. Skoro četvrtina onih koji konzumiraju duvan koristi cigarete (23 odsto), dok 22 odsto puši šiše, a 17 odsto elektronske cigarete, a među njima je najviše mlađih od 25 godina.
U Fondaciji kažu da je u porastu broj mladih koji konzumiraju vejp i da je situacija alarmantna.
Prema podacima iz istraživanja sprovedenih na uzorku od 3.397 ispitanika starijih od 16 godina, vejp je prošle godine pušilo 36 odsto mladih Luksemburžana koji imaju manje od 25 godina. To je drastično povećanje u odnosu na 21 odsto koliko je iznosilo godinu dana ranije.
Treba napomenuti da Luksemburg ima najjeftinije cigarete i duvanske proizvode u Evropi.
Ministarka zdravlja Martina Depre najavila je povećanje cena cigareta, ali nikakvi dodatni detalji nisu poznati, niti je do sada bilo aktivnosti vlade u tom pravcu.
Ceđenje bubuljica za sve nas prestavlja čestu pojavu. ali pazite to i nije tako bezopasna stvar. Dermatolozi tvrde da ceđenje bubuljica na licu, u “opasnoj zoni” trougla gde ih ima najviše, može biti pogubno.
Osim što nestručno ceđenje ostavlja trajne ožiljke, ukoliko tretirate bubuljice u trouglu, odnosno od ivica usana do vrha korena nosa, stiskate i krvne sudove koji su direktno povezani sa mozgom.
To znači, da ako vam se bubuljica koju ste “čačkali” inficira, infekcija može brzo da stigne direktno do nervnog sistema.
Kako prenosi Idenpendent, događalo se da zbog ceđenja bubuljica pacijenti izgube vid, ostanu paralizovani ili čak preminu.
Zato, ako ste se već sami upustili u ceđenje, pa ste inficirali bubuljicu, hitno idite kod lekara kako se ne bi iskomplikovalo!
Ako ste nekada radili posao čije se smene stalno menjaju, znate da se od noćnih smena osećate slabo i letargično, ali da li ste znali da to može da bude loše i po vaše srce?
Novo istraživanje pokazalo je tačno zašto – a sve ima veze sa „telesnim satovima” mozga i srca.
Oni zbog promene obrazaca smena mogu da postanu neusklađeni, a srce zbog toga da postane podložno disfunkcionalnosti.
A to može da bude veoma loše po vaše srce.
Nova studija je pokazala da kad menjamo smene na poslu, mozak se prilagodi prilično brzo, dok telesni satovi koje imamo u svakoj ćeliji srca zaostaju za njim.
Ovo povećava rizik od raznih srčanih stanja, posebno tokom prebacivanja između dnevnih i noćnih smena, mada mora da se napomene da je rad u smenama samo jedan od mnogih faktora rizika za nastanak srčanih problema, kao što su godine, pol, porodičnu istoriju i način ishrane.
Postoji veliki broj štetnih srčanih događaja. Najstrašniji se zove ‘iznenadna smrt srca’, kod koje se srce naprosto zbuni i neko vreme prestane da radi. I ako vam se ne ukaže lekarska pomoć, to može da se završi smrću.
Ljudi koji povremeno rade u noćnim smenama imaju veći rizik od pojave srčanih bolesti, pokazalo je novo američko istraživanje.
Medicinske sestre koje su radile najmanje tri noćne smene mesečno imale su veči rizik od kardiovaskularnih bolesti u poređenju sa koleginicama koje su radile isključivo u dnevnim smenama.
Opasnost od infarkta povećavala se sa brojem godina koje su sestre radile u noćnim smenama.
Da biste bili u formi i zdravi, svi vaši biološki satovi moraju da budu precizno usklađeni jedni sa drugim. A da biste to do kraja postigli, najbolje je imati dnevnu rutinu spavanja noću i hranjenja i rada danju, ali za milione radnika to na žalost nije opcija.
Devojčica Momo, lik iz bajke velikog nemačkog pisca Mihaela Endea, pokušala je da spasi ljude od opasne sive gospode koji su krali tuđe minute, sate i dane, intiutivno osećajući kako je vreme život sam. Bila je u pravu, jer kako kaže Bendžamin Frenklin, izgubljeno vreme se ne može vratiti.
Frenklin je takođe jednom rekao da je vreme novac. To je istina, inače nam naši pretpostavljeni nikad ne bi brojali radne sate, vreme koje provedemo na godišnjem odmoru ili na pauzi za ručak itd. Njima je važno da, dok god radimo, budemo maksimalno produktivni.
Racionalnim korišćenjem vremena postiže se najbolja organizacija poslovanja.
A ono što smanjuje naš radni učinak su kradljivci vremena. Kolega koji uleće u kancelariju da nam postavi kratko pitanje. Mejl koji nije toliko važan. Pretrpani radni sto na kome ništa nema svoje mesto. Prema rezultatima istraživanja agencije uSamp, 50 odsto radnika troši svakodnevno oko jedan sat ili više na ometanja. Dok on gubi vreme, kompanija gubi novac, i to 10.000 dolara godišnje po jednom radniku.
Kako da nadmudrite sivu gospodu?
Mail
Ovaj korisni alat može postati kradljivac vremena ako ne znamo da ga koristimo.
Zato:definišite termin(e) tokom radnog dana kada proveravate elektronsku poštu i odgovarate na prispele mailove. Obavestite ključne saradnike o vašoj novoj navici i preporučite im alternativne načine komuniciranja ako je ono neophodno. Ostali neka se prilagode. Poželjno je da termin za proveru elektronske pošte bude u delu dana kada ste najmanje produktivni, jer se ne radi o visokozahtevnoj, kreativnoj ili brainstorming aktivnosti poštujte “dva minuta” pravilo – ako vam za čitanje i odgovaranje na mail treba više od dva minuta, odložite aktivnost za kasniji utvrđeni termin. Držite program za elektronsku poštu isključenim, jer ćete pasti u iskušenje da proveravate poštu kad god vam se primarni posao učini dosadnim ili teškim. Neorganizovano radno mesto
Neuredan radni sto, pretrpane fioke i svuda razabacana dokumentacija predstavljaju okruženje u kome se ne može roditi jasna ideja, napraviti briljijantni plan ili završiti obiman posao. Organizovano radno mesto je odraz vaše poslovne higijene, zato budite uredni.
Instant Messaging (IM)
Progami za instant komunikaciju su izuzetno korisni ako ih koristite na disciplinovani način. Zato izbegavajte:
Korišnjenje IM-a za deljenje šaljivog sadržaja viralnog karaktera, koje vam mogu oplemeniti dan ali i dekoncentrisati. Sveprisutnost – ne morate uvek biti dostupni na IM-u, naročito u toku dana kada ste najefektivniji. Korišćenje IM-a u situacijama kada treba duže da komunicirate. IM je namenjen brzim i jezgrovitim razgovorima a u drugačijim situacijama pogodniji su mail ili telefon.
Telefon
Ništa nas ne može dekoncentrisati više od zvuka telefonskog zvona. Kako biste ga nadmudrili uradite sledeće:
Isključite telefon tokom dva sata u kojima ste najproduktivniji. Zamolite kolege da, kad žele da vas pozovu telefonom, prvo kontaktiraju na IM-u, kako bi proverili da li ste trenutno u mogućnosti da odgovorite na poziv. Neka telefonsko zvono bude prijatnog zvuka i ne previše glasno, naročito ako niste sami u kancelariji – one ne sme da zvuči isto kao i vaš budilnik. Zamolite kolege iz kancelarije da telefonom pričaju tiho ili da napuste ofis kada razgovaraju.
Istog bon tona se i vi pridržavajte
Ljudi
Vaše drage kolege će vam najčešće ukrasti vreme.
Zato:
Zatvorite vrata i sprečite da kolege uleću u kancelariju na kratko ćaskanje.
Koristite slušalice, čak i kada ne slušate muziku, jer ljudi su manje skloni da ometaju ljude sa nečim u ušima. Razgovarajte sa kolegom koji vas ometa – možda nije svestan toga. Ako se nakon skretanja pažnje i dalje ponaša isto, izbacite sve slobodne stolice iz kancelarije, te ga obeshrabrite u pokušaju da ćaska
Umor
U poslovniku jedne velike kompanije stajalo je obaveštenje da radnici koji ostanu budni do duboko u noć sutradan nisu potrebni na poslu. Koliko god se činilo surovim, ono je bilo u pravu – umor je najveći kradljivac vremena koji se nadmudruje jedino odmorom.
Zato:
Spavajte dovoljno – oko osam časova u kontinuitetu. Pijte dovoljno tečnosti – dehidratacija prouzrokuje osećaj umora. Pravite pauze, naročito kada završite neki posao – vas mozak će vam biti zahvalan na nagradi. Na svakih sat vremena se prošetajte malo po kancelariji – dugotrajno sedenje umara pazite na ishranu – visokokalorična hrana iscrpljuje i uspavljuje.
Papa Franja će otputovati u trodnevnu posetu Luksemburgu i Belgiji u septembru nakon što se bude vratio iz desetodnevne posete jugoistočnoj Aziji, saopšteno je iz Vatikana.
U saopštenju se navodi da će papa prvo posetiti Luksemburg, a zatim će otići u Belgiju gde će prisustvovati proslavi 600 godina od osnivanjadva glavnog katoličkog Univerziteta u zemlji.
Franjina poseta Luksemburgu je verovatno čin podrške kardinalu Žan-Klodu Holerihu, jezuitskom nadbiskupu Luksemburga najvažnijim članom papinog velikog sinoda, višegodišnjeg reformskog projekta Katoličke crkve.
Planirano je da papina poseta Luksemburgu i Belgiji počne dve nedelje nakon što se vrati sa najdužeg i najizazovnijeg inostranog putovanja u Indoneziju, Istočni Timor, Papuu Novu Gvineju i Singapur.
Papa Franja, koji koristi invalidska kolica oko dve godine, imao je nekoliko zdravstvenih problema, uključujući operaciju abdomena i napade bronhitisa cele zime, zbog čega mu je bilo teško da čita naglas svoje govore.
Prema studiji u SAD, upotreba telesnih kamera povećava efikasnost rada policije za četiri do šest procenata.
Ova povećana efikasnost se pripisuje boljoj optimizaciji policijskog rada, jer kamere pomažu da se skrati vreme potrebno za rešavanje zločina i premesti u fazu krivičnog gonjenja. Takođe ubrzava vreme odgovora policije.
Snimci luksemburške policije mogu se, uz odobrenje direktora policije, koristiti za analizu policijskih operacija i za internu obuku.
Vlada je započela potragu za dobavljačima kamera koje će koristiti luksemburška policija.
Mnogi potrošači primetili su kako se proizvodi smanjuju dok cena ostaje ista. Takođe je i kvalitet usluga za istu cenu značajno opao.
U vreme visoke inflacije, multinacionalne kompanije pokušavaju da ispostave račun građanima, i to na vrlo podmukao način smanjujući ambalažu ili kvalitet svojih proizvoda.
Čak 94,5% građana je primetilo smanjenje gramaže pojedinih prehrambenih ili higijenskih proizvoda, dok su cene ostale iste.
Potrošačke organizacije ističu na primer ledeni čaj koji se smanjio sa pakovanja od 1,5 na 1,25 litara, hranu za bebe koja je sa 900 grama smanjena na 830 grama. Pominju i margarin koji je u Nemačkoj proglašen prevarom godine jer je pakovanje smanjeno za čitavih 100 grama.
Uz šrinkflaciju (smanjenje) na tržištu se pojavio i potencijalno opasan noviji fenomen – skimpflacija (škrtarenje). Reč je o smanjenju kvaliteta proizvoda u cilju zadržavanja iste cene. Tako je početkom rata u Ukrajini suncokretovo ulje zamenjeno manje kvalitetnim palminim jer nije bilo dostupno. Međutim, kada se suncokretovo ulje vratilo na tržište, proizvođači su nastavili da nude jeftiniju varijantu. Jeftiniji sastojci uglavnom podrazumevaju da su manje zdravi sastojci, pa samim tim takve promene dugoročno mogu imati štetne posledice na zdravlje ljudi.
Potrošački centri širom Evrope su prijavili slabiji kvalitet hrane, ali i odeće i higijenskih proizvoda.
66% građana je primetilo i pad kvaliteta usluga. Tako se, na primer, za istu cenu dobije mnogo manje sadržaja u slučaju rezervacija smeštaja, hotela, ulaznica za događaje ili u restoranu, pa i kod kozmetičara.
Govorimo o varanju građana kako bi se teret krize opet prevalio preko njihovih leđa.
Salata “Metla“ (ili kako ja još nazivaju “Četka“) uživa veliku popularnost već nekoliko godina zaredom. Možda ne izgleda lepo i egzotično, ali ona je dragocenost za one koji žele očistiti svoj organizam i smršati.
U čemu je njena tajna?
Osnovne komponente salate (povrće i zelen) koje obogaćuju organizam vitaminima i mineralima, ispunjene suvlaknima i pektinom. Zahvaljujući tome, ovo zdravo jelo doprinosi efikasnom čišćenju creva. Samim time, zbog izbacivanja fekalnih naslaga umanjuje se i telesna težina.
Ali, to još nije sve: kako su neki sastojci ove salate niskokalorični, zamenivši ovom salatom jedan obrok (recimo večeru), možemo se osloboditi masnih naslaga. Na taj način, rezultat konzumiranja ukusne i korisne salate, jesteočišćen organizam i korigovana telesna težina.
Postoji nekoliko recepata pripreme ove salate. Upoznaćemo vas sa klasičnim receptom.
Za njenu pripremu biće potrebno: kupus, cvekla, šargarepa, zelen, limunov sok, ulje.Priprema: Narendajte kupus, cveklu i šargarepu u odnosu: 3:1:1. Dodajte začinsko bilje po svom ukusu (mirođija, peršun, celer). Izgnječite povrće da pusti sok. Dodajte malo limunovog soka. Po želji, za postizanje pikantnosti, salati možete dodati izgnječen čen belog luka. Začinite manjom količinom biljnog ulja (posebno se preporučuje laneno ili maslinovo).
Salatu je nepotrebno soliti. Ako se ne možete odreći slankastog ukusa, koristite soja sos, koji sadrži popriličnu količinu soli i poboljšava ukus hrane, a ima visoko nutritivne vrednosti inije štetan po zdravlje.
Imajte na umu: kod niske kiselosti želuca bolje je koristiti kiseli kupus.
Novac može da kupi svašta, ali ne i dobar karakter, kakav krasi ljude sa prostora bivše Jugoslavije, uvek spremne da pomognu u nevolji. Istraživanja pokazuju ono što su naši stari uvek znali: pare ljude kvare!
Mnogi dobrostojeći ljudi skloni su da tvrde da su oni koji su siromašni lenji i da ne rade dovoljno i dobro.
Međutim, postoji jasna veza između bogatstva i manjka morala i saosećajnosti. Siromašni, iako nemaju para, imaju neke druge kvalitete koji onima sa dubljim džepom, kako se ovih dana može videti, i te kako fale.
SIROMASI MANJE VARAJU
Analiza čak sedam naučnih studija pokazuje da su bogati skloniji neetičkom ponašanju.Oni će uvek pre slagati tokom pregovaranja, varati da bi osvojili nagradu, uzeti tuđu imovinu i kršiti saobraćajne zakone.
Više studija i istraživanja pokazala su da će siromašniji ljudi uvek biti velikodušniji i imati više poverenja u ljude. Oni takođe više brinu o tuđim osećanjima.
Psiholozi tvrde da bogati imaju veću slobodu da se skoncetrišu na “ego”. Oni su skloniji narcisizmu, a čak je dokazano da se i češće gledaju u ogledalo.
Jednostavno računicom dobijen je jednostavan rezultat: siromašni daju 4.5 odsto svojih primanja u humanitarne svrhe, dok bogati daju samo 2.7 odsto.
BOGATAŠI NE DAJU DRUGIMA PRILIKU DA NAĐU POSAO
Preduzetništvo postaje zanat srednje klase.Bogati drže 90 posto svog bogatstva u obveznicama, nekretninama i nakitu. Ne žele da rizikuju sa počinjanjem start-up poslova u ovo rizično vreme, ako im mali gubitak malo znači.
Uređaji koji zrače, poput mobilnog telefona, podstiču depresiju kod tinejdžera – utvrdili su japanski stručnjaci, a rezultate studije objavili u Žurnalu za pedijatriju i psihologiju.
Oni su analizirali čak 18.000 adolescenata i otkrili da bela svetlost sa ekrana telefona i drugih aparata, posebno ako se koriste u večernjim satima, dovodi do nesanice i drugih problema sa spavanjem, a to vremenom vodi u depresiju.
Psihijatri su poredili mentalno zdravlje tinejdžera, kvalitet njihovog sna i navike u korišćenju tehnologije. Njihovi rezultati su samo potvrdili prošlogodišnje istraživanje, koje je objavljeno u Žurnalu za psihijatrijska istraživanja SAD.
Osim nesanici i depresivnom raspoloženju, adolescenti su zbog zračenja ekrana skloniji i suicidu.
Najnoviji podaci Eurostata pokazuju rekordno povećanje obrazovanosti u Evropskoj uniji, pri čemu se Luksemburg izdvaja kao jedna od vodećih zemalja po broju mladih sa...
Luksemburg se svrstava među EU zemlje sa najvećim rastom cena stanova i kuća u poslednje decenije i po
Cene nekretnina u Luksemburgu su se udvostručile...
Odbor za Srebrenicu - Luksemburg poziva javnost na svečanu inauguraciju spomen-obeležja u znak sećanja na žrtve genocida u Srebrenici.
Spomen-obeležje je podignuto u čast i...
