Luksemburg je 2025. beležio prosečno 35,7 stvarno odrađenih sati nedeljno, neznatno manje od proseka Evropske unije od 35,9 sati. Ipak, to ne znači da je radna nedelja u zemlji skraćena na 35 sati: statistika obuhvata i zaposlene sa nepunim radnim vremenom, a računaju se sati stvarno provedeni na poslu.
Posao, put do radnog mesta, porodične obaveze i vreme za odmor čine svakodnevicu hiljada ljudi u Luksemburgu. Zbog toga podatak o prosečnom broju radnih sati nije samo statistika. Važno je, međutim, razumeti šta on zaista meri, a šta ne govori o radnom opterećenju pojedinca.
Koliko se radi u Luksemburgu, a koliko u ostatku Evrope?
Prema podacima Eurostata za 2025. godinu, zaposleni uzrasta od 20 do 64 godine u Evropskoj uniji u glavnom poslu stvarno su radili u proseku 35,9 sati nedeljno. U Luksemburgu je prosek bio 35,7 sati. Podaci su objavljeni 27. maja 2026, a RTL Today ih je ponovo predstavio 15. novembra.
| Zemlja | Prosečni stvarno odrađeni sati nedeljno |
|---|---|
| Holandija | 31,9 |
| Nemačka | 33,9 |
| Belgija | 34,3 |
| Francuska | 35,6 |
| Luksemburg | 35,7 |
| Evropska unija | 35,9 |
| Slovenija | 38,3 |
| Poljska | 38,7 |
| Grčka | 39,6 |
| Srbija (van EU) | 40,9 |
Izvor: Eurostat, anketa o radnoj snazi (EU-LFS), pokazatelj lfsa_ewhan2. Podaci se odnose na glavni posao i zajedno obuhvataju puno i nepuno radno vreme.
Zašto prosek od 35,7 sati ne znači radnu nedelju od 35 sati?
Eurostat meri stvarno odrađene sate u referentnoj nedelji, uključujući dodatne sate rada bez obzira na to da li su plaćeni. Ne računaju se odsustva, poput godišnjeg odmora ili bolovanja, kao ni vreme provedeno na putu do posla. U zajednički prosek ulaze zaposleni sa punim i nepunim radnim vremenom, pa zemlje sa većim udelom rada na pola radnog vremena mogu imati niži ukupan prosek.
Drugim rečima, statistički prosek ne predstavlja dužinu radne nedelje koja piše u ugovoru svakog zaposlenog. Za puno radno vreme u Luksemburgu standardni okvir ostaje 40 sati nedeljno, uz pravila i izuzetke propisane zakonom i kolektivnim ugovorima.
Najkraće i najduže radne nedelje u EU
Najmanji prosečan broj stvarno odrađenih sati zabeležen je u Holandiji (31,9), zatim u Nemačkoj i Danskoj (po 33,9). Na drugoj strani su Grčka (39,6), Poljska i Bugarska (po 38,7). Razlike ne treba tumačiti kao rang-listu vrednoće radnika: na njih utiču struktura zaposlenosti, zastupljenost nepunog radnog vremena, zanimanja i odsustva.
Šta ovi podaci znače zaposlenima u Luksemburgu?
Za radnika koji svakog dana provede osam sati na poslu i dodatno vreme u saobraćaju, evropski prosek ne menja lični raspored. On ipak pomaže da se javna rasprava o fleksibilnom radu i organizaciji radne nedelje vodi na osnovu činjenica, a ne pretpostavki.
U Luksemburgu se već raspravlja o mogućnosti da se 40 sati rada rasporedi na četiri dana, ali takav model ne znači automatski smanjenje ukupnog broja radnih sati. O predlozima i ulozi kolektivnih ugovora Radio Puls je ranije pisao u tekstu Četiri dana rada po deset sati: Luksemburg razmatra promene radne nedelje.
Šta treba zapamtiti?
- 35,7 sati je prosečno stvarno odrađeno vreme u Luksemburgu 2025, a ne nova zakonska radna nedelja.
- 35,9 sati je prosek EU za isti pokazatelj.
- Statistika obuhvata zaposlene sa punim i nepunim radnim vremenom.
- Broj sati ne pokazuje sam po sebi produktivnost, kvalitet radnih mesta niti ravnotežu između posla i privatnog života.
Izvori: Eurostat, 27. maj 2026.; Eurostat – metodologija i pregled stvarnih i uobičajenih sati rada; RTL Today.
