Svaka osoba koju sretnemo vodi neku svoju bitku. Neku muku, neku tišinu, neku bol koju spolja ne vidimo. Možda je to umor od života koji ne pokazuje, možda je to gubitak sa kojim se još uvek bori, možda je to samo jedan od onih dana koji lome iznutra — a napolju se ništa ne primećuje.
I baš zato — budimo pažljivi. Prema komšinici koja ne pozdravi. Prema kolegi koji je danas ćutljiviji nego inače. Prema strancu na kasi koji polako traži sitan novac. Možda su upravo u tom trenutku na ivici. Možda je naša jedna dobra reč — jedina dobra stvar u njihovom danu.
„Ne sudimo čoveka po cipelama — jer nikad ne znamo koliko je kroz život morao da prođe bosih nogu.”
Cipele govore malo. Osmeh govori još manje. Iza uredne spoljašnjosti mogu se kriti noći bez sna, nerešeni dugovi, slomljeni odnosi, bolesti koje se ne smeju pokazati. Ono što vidimo — to je samo vrh. Sve ostalo je skriveno, duboko, neizrečeno.
Osuda je laka. Razumevanje — to zahteva napor. Zahteva da stanemo, da zamislimo, da se zapitamo: šta li je sve ova osoba proživela da bi danas bila ovakva? Nije slabost ne znati tuđe priče. Slabost je — ne pokušati ih razumeti.
Dobrota ne košta ništa. Strpljenje ne košta ništa. Ali onome ko ih primi — mogu značiti sve. Zato neka nam prva reakcija bude razumevanje, a ne presuda. Neka naše oči gledaju ljude — ne njihove greške.
PROČITAJTE JOŠ:
- Svako od nas nosi nešto što drugi ne vide
- Integral Consulting – agencija za otvaranje i vođenje vaše firme
- Autopolis – najveći izbor novih i polovnih automobila u Luksemburgu
- Oglašavajte se pametno uz Radio Puls – Vaš glas do široke publike!
- Nacionalni praznik Luksemburga: Tradicija, vatromet i slavlje na ulicama
