Ako se postavi pitanje ko je bio najbolji fudbalski golman sa prostora bivše Juge ovde u Luksemburgu, ljubitelji fudbala bi sigurno rekli, to je lako…Alija Bešić. Da, zaista tako bi i glasio tačan odgovor.
Veliki Alija Bešić, bivši neprikosnoveni čuvar mreže Fole iz Esch-a i luksemburške fudbalske reprezentacije. Ovaj Luksemburac bosanskog porekla rođen je 1975. godine a poreklom je iz Zavidovića, u Bosni i Hercegovini. Napravio je zavidnu fudbalsku karijeru u Luksemburgu i upisao 21 nastup za reprezentaciju ove zemlje. Naročito treba napomenuti da je bio jedan od prvih bivših Jugoslovena koji je obukao dres crvenih lavova.
Aliji su ipak u najlepšem sećanju ostale dve utakmice iz tog reprezentativnog perioda. Prva je ona utakmica odigrana u Zenici 2003. godine u okviru kvalifikacija za Euro 2004. godine u kojoj su izabranici Blaža Sliškovića dočekali Aliju i njegove crvene lavove. Druga je naravno, revanš odigran u Luksemburgu nekoliko meseci kasnije gde su Bosanci takođe odneli ceo plen pogotkom Sergeja Barbareza. Ta prva utakmica je posebno bila značajna i sentimentalna za Aliju. Igrao je pred svojim narodom, u zemlji svog porekla, svojih predaka. Razumeo je odlično oba jezika i voleo je obe zemlje ali želeo je da pobedi fudbal i naravno onaj ko bude bolji. Reprezentacija Bosne i Hercegovine je tada imala nekoliko zvučnih imena poput Elvira Bolića, Sergeja Barbareza, Hasana Salihamidzića, Elvira Baljića… Žestoko su zmajevi napadali od samog početka, gorele su tribine stadiona Bilino Polje, priželjkivala se petarda u mreži nejakog Luksemburga.
Strasti su se zagrevale, orila se pesma domaćih navijača, čekali su se golovi ali jedan čovek sa brojem 1 na leđima u timu Luksemburga, raspršio je te večeri snove publike i pokazao svoj nivo koji nije bio za potcenjivanje. Branio je Alija sve što se moglo braniti, akrobatskim paradama skretao je loptu sa svoje putanje prema golu. Sasvim sigurno može se reći da je on bio čovek prvog poluvremena i najzaslužniji za to što se na odmor otišlo bez golova.Nažalost, odmah u nastavku drugog dela igre, Bosanci krunišu svoju dobru igru pogotkom Elvira Bolića u 53. minutu susreta. Bešić je bio ipak konačno savladan.
Nastavili su zmajevi sa napadima, prolazile su lopte pored gola Luksemburga a one koje su bile upućene prema okviru Alija je maestralno odbijao. Delovalo je kao da je ostavljen na cedilu od svoje ekipe i da se sada morao sam suprotstaviti bosanskom parnom valjku. Na kraju, on je ipak samo čovek i izvanredni Barbarez će uspeti da u 75. minutu postavi konačan rezultat 2:0 u korist Zmajeva. Po rečima mnogih posle ove utakmice ali i one u Luksemburgu gde su izgubili 1:0, Alija Bešić je bio definitivno najbolji pojedinac u luksemburškoj selekciji. Priznanje mu je odao i nekadašnji AS minhenskog Bajerna Hasan Salihamidzić, tako što je sa njim obavio razmenu dresova.
Postoji legenda o bivšem BiH selektoru Safetu Susiću, koja kaže da kada su 2010. godine Bosanci trebali ponovo igrati protiv Luksemburga, prvo što je Sušić pitao u vezi protivnika bilo je ”Jel im jos uvijek brani Alija?”U svakom slučaju, tu čuvenu utakmicu u Zenici navijači BiH reprezentacije započeli su pesmom ” 5 komada, 5 komada to je naša nada…” A završili su je pesmom od Dine Merlina ” Da te nije Alija”. Jedan je Alija Bešić…
Izvor: YULUX Sports
