Hrišćani širom sveta danas proslavljaju Uskrs, praznik koji simbolizuje pobedu života nad smrću, a ove godine taj praznik istog dana obeležavaju i vernici koji se pridržavaju julijanskog i oni koji se pridržavaju gregorijanskog kalendara.
Uskrs je najveći hrišćanski praznik jer suština hrišćanskog učenja označava Hristovo vaskrsnuće iz mrtvih, kao pobede vere i života nad smrću.
Na Uskrs se skidaju oltarske dveri da bi se time pokazalo da je Isus Hristos, po crkvenom učenju, uskrsnućem pobedio smrt i otvorio rajska vrata.
Po crkvenom učenju, Isus je raspet u petak, subotu je preležao u grobu u Josifovom vrtu, a u nedelju zorom, osetio se snažan zemljotres i andjeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus je vaskrsao.
Na Uskrs je, po verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima. Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos uskrsnuo, pa je morao lično da se uveri. Otuda u narodu uzrečica: „Neverni Toma“.
Vernici se na Uskrs pozdravljaju rečima: „Hristos vaskrese“ i odgovaraju: „Vaistinu vaskrese“. Običaj je da se na Veliki petak farbaju jaja, najčešće u crveno, što simbolizuje Hristovu prolivenu krv. Ova tradicija potiče iz predanja da je Marija Magdalena caru Tiberiju, dokazujući Hristovo vaskrsenje, darovala crveno kokošije jaje.
Na prvom Vaseljenskom saboru, u Nikeji 325. godine, odlučeno je da se Uskrs svuda praznuje istog dana, pošto se ispune tri uslova: posle prolećne ravnodnevice, prve nedelje posle jevrejske Pashe i posle prvog punog meseca.
Uskrs je pokretan praznik. Uvek se vezuje samo za nedelju i može „pasti“ u razmaku od 35 dana – od 4. aprila do 8. maja po starom, julijanskom kalendaru, odnosno od 22. marta do 25. aprila po novom, gregorijanskom računanju vremena.
Hrišćanske crkve Uskrs proslavljaju kao najsvečaniji praznik, još od apostolskog vremena.
Postoji običaj da se o Uskrsu, na Veliki petak, jaja boje crvenom i drugim bojama i da se daruju poznanici i prijatelji. To je u znak podsećanja na Mariju Magdalinu koja je caru Tiberiju, dokazujući mu Hristovo vaskrsenje, darovala crveno kokošije jaje.
