Javni dug evrozone porastao je na 97,3 odsto BDP-a u 2020. godini, sa 86 odsto koliko je bio u 2019. godini, dok je javni dug Evropske unije porastao sa 77,2 odsto BDP-a u 2019. na 90,1 odsto u 2020, navodi Eurostat.
Deficit evrozone u odnosu na BDP porastao je sa 0,6 odsto u 2019. na 7,2 odsto u 2020, dok je u Evropskoj uniji zabeležen rast sa 0,5 odsto u 2019. na 6,9 odsto u 2020.
U 2020. godini deficit je zabeležen u svim zemljama Evropske unije. Najveći je deficit bio u Španiji (-11%), Grčkoj (-10%), na Malti (-9,7%), Italiji (-9,6%), Rumuniji (- 9,4%), Belgiji i Francuskoj (-9,1%).
Sve zemlje, osim Danske i Švedske su zabeležile deficit iznad tri odsto BDP-a.
Na kraju 2020. godine najniži javni dug u odnosu na BDP imale su Estonija (19 odsto), Bugarska (24,7 odsto), Luksemburg (24,8 odsto), Češka (37,7 odsto), Švedska (39,7 odsto).
Najveći javni dug zabeležen je u Grčkoj (296,3 odsto BDP-a), Italiji (155,6 odsto BDP-a), Portugalu (135,2 odsto), Španiji (120 odsto).
U 2020. godni javni rashodi u evrozoni su iznosili 53,8 odsto BDP-a, dok su prihodi iznosili 46,6 odsto BDP-a. U Evropskoj uniji su rashodi bili 53,1 odsto BDP-a, a prihodi 46,3 odsto BDP-a.
