Ljubav je nešto za čim velika većina ljudi danas čezne. Žele da se osete voljeno. Žele da pripadaju.
Mnogobrojni su oni koji se ne osećaju voljeno. Previše je i onih koji se osećaju nevoljeno. Bez obzira na to da li su u partnerskoj ljubavnoj vezi ili sami.
Nikad više priče o ljubavi, nikad više knjiga i seminara…. i nikad manje zadovoljstva u ljubavnim vezama. Nikad više ljudi koji su sami. Nikad više ljudi koji biraju da budu sami i ne žele da se vežu.
Zašto je to tako?
Zašto bežimo od vezivanja?
Zato što vezivanje znači gubitak slobode. Zato što vezivanje znači odreći se jednog dela sebe.
Bora Čorba je u svojim stihovima “ostaću slobodan, neću se vezati, važno je samo dobro se zezati” odlično ilustrovao savremene stavove o ljubavnim vezama.
Ili ćemo se vezati pa izgubiti slobodu, ili ćemo biti slobodni, “dobro se zezati” ali… biti sami i odreći se bliskosti.
Oni koji izaberu vezanost za drugu osobu zadovoljavaju potrebu za ljubavlju i pripadanjem, ali tiho, u nekom udaljenom delu svog bića, čeznu za delovima sebe kojih su se odrekli.
Oni koji izaberu slobodu žive život skoro pa punim plućima. Ostvaruju se na raznim poljima, “svoji” su, nesputani…. I oni u nekom skrovitom delu sebe čeznu za toplinom ljubavi i bliskog odnosa.
Kao što vidimo, ni jedni ni drugi nisu zadovoljni u potpunosti. I to nezadovoljstvo prevazilazi nivo koji može da prođe bez posledica po celo biće, njegov razvoj i kvalitet života.
Stanje u kom prema nekom cilju ili želji istovremeno osećamo i privlačnost i odbijanje se zove ambivalencija. Ilustracija tog pojma je Buridanov magarac, koji je stajao između dva identična plasta sena, nije mogao da odluči prema kom da krene i na kraju je umro od gladi.
Kako u savremenom svetu izbeći zamku umiranja od emotivne gladi između dva podjednako važna plasta sena- pripadanja i slobode?
Stav da moramo da biramo između ljubavi i slobode je istinit samo ako ga u svojoj privatnoj filozofiji prihvatimo kao takvog.
To nije apsolutna istina, nije neki fizički zakon, poput zakona gravitacije.
Prirodne zakone ne možemo da menjamo, stavove možemo.
Kako sačuvati slobodu u ljubavnoj vezi?
Dobra vest je da postoji način.
Loša vest (za one koji žele promene preko noći i dobitak bez ulaganja) je da je potrebno uložiti energiju i vreme u proces promene stava.
Rešenje leži u tome da se vezanost za drugu osobu zameni povezanošću sa drugom osobom.
Kada smo povezani s nekim, mi ostajemo svoji. Štaviše, biti svoj, biti svestan sebe i svojih potreba je neophodan uslov da bismo se povezali s nekim. Na taj način dozvoljavamo i drugom da ostane svoj i slobodan u ljubavi s nama.
Kako se povezati s nekim?
Evo nekoliko ideja:
- obraćajte pažnju na drugu osobu (kako izgleda danas? umorno, zabrinuto, srećno, tužno….),
- razgovarajte (iznosite svoja mišljenja, saslušajte tuđa, dozvolite i sebi i drugom da mislite drugačije i da ta mišljenja izražavate slobodno…),
- slušajte,
- govorite o sebi,
- delite svakodnevna događanja, utiske i razmišljanja sa drugim, svakodnevica je ono što čini život.
Erih From je rekao da je zrela ljubav kada kažemo “potreban si mi zato što te volim”, a ne “volim te zato što si mi potreban”.
I dodao je da je ljubav “aktivna briga za život i razvitak osobe koju volimo.”
