Neki ljudi hodaju brzo čak i kada imaju dovoljno vremena. Dok se drugi lagano šetaju, oni gotovo nesvesno ubrzavaju korak. Da li to govori nešto o njihovoj ličnosti? Istraživanja pokazuju zanimljivu povezanost između tempa hodanja i pojedinih osobina, ali stručnjaci upozoravaju da se nečiji karakter ne može pročitati iz brzine koraka.
Možda i vi poznajete nekoga ko uvek ide nekoliko koraka ispred društva, čak i na putu do prodavnice ili tokom obične šetnje. Takva navika može delovati kao znak energije ili odlučnosti, ali razlozi zbog kojih neko hoda brzo mnogo su složeniji.
Šta je pokazalo istraživanje na više od 15.000 ljudi?
Naučnici Janik Stefan (Yannick Stephan) i saradnici analizirali su podatke iz pet velikih istraživačkih uzoraka sa više od 15.000 odraslih osoba, starih od 25 do 100 godina. Njihov rad objavljen je onlajn 2017, a u časopisu Social Psychological and Personality Science 2018. godine.
U većini analiziranih uzoraka brži hod bio je statistički povezan sa većom savesnošću, ekstraverzijom i otvorenošću za iskustva, kao i sa nižim neuroticizmom — osobinom koja opisuje veću sklonost negativnim emocijama i zabrinutosti. Kod dela ispitanika te osobine bile su povezane i sa sporijim opadanjem brzine hoda tokom starenja.
Važno je razumeti: ovo su povezanosti u grupama ljudi, a ne pravilo koje važi za svakog pojedinca. Istraživanje ne dokazuje da određena osobina ličnosti uzrokuje brz hod niti da brzi hodači imaju sve navedene osobine.
Četiri osobine koje su naučnici povezali sa bržim hodanjem
1. Savesnost i organizovanost
Savesnost obuhvata odgovornost, samodisciplinu i sklonost planiranju. U istraživanju je bila povezana sa bržim tempom hodanja. Ipak, osoba koja voli red i organizaciju ne mora nužno da hoda brzo, baš kao što brz korak ne dokazuje da je neko posebno disciplinovan.
2. Ekstraverzija i energičnost
Ekstraverzija se odnosi na društvenost i sklonost aktivnom uključivanju u svet oko sebe. Istraživači su uočili vezu između izraženije ekstraverzije i veće brzine hodanja. To, međutim, ne znači da introvertne osobe hodaju sporije.
3. Otvorenost prema novim iskustvima
Radoznalost, interesovanje za nove ideje i spremnost da se isprobaju drugačije stvari deo su osobine koju psiholozi nazivaju otvorenošću. I ona je u istraživanju bila povezana sa bržim hodanjem, ali mehanizam te veze nije utvrđen.
4. Emocionalna stabilnost
Niži neuroticizam, odnosno manja sklonost intenzivnoj zabrinutosti i emocionalnoj uznemirenosti, takođe je bio povezan sa bržim hodom. To nikako ne znači da osoba koja hoda sporije ima psihološke probleme, niti da je svako ko žuri emocionalno stabilan.
Da li su brzi hodači ambiciozniji i samouvereniji?
U popularnim tekstovima često se navodi da brz hod odaje ambicioznost, odlučnost, samopouzdanje ili izraženu potrebu za uspehom. Takva tumačenja zvuče privlačno, ali za njih nema jednako snažnih naučnih dokaza kao za četiri osobine koje su proučavane u pomenutom istraživanju.
Čovek može hodati brzo zato što je tako navikao od detinjstva, voli dinamičan ritam ili jednostavno ima duži korak. Neko drugi može hodati sporije zato što razgovara sa prijateljem, uživa u okolini ili oseća umor. Nijedan od tih izbora nije dokaz nečijeg karaktera.
Na brzinu hodanja utiču i zdravlje, godine i okruženje
Brzina hoda zavisi od brojnih činilaca: fizičke kondicije, zdravstvenog stanja, godina, povreda, dužine koraka, obuće, terena i trenutnog raspoloženja. Različito hodamo kada idemo na posao, šetamo sa decom ili uživamo u prirodi.
Zbog toga nije korisno procenjivati sebe ili druge na osnovu jednog ponašanja. Ni brz ni spor hod sami po sebi nisu znak da sa osobom nešto nije u redu. Ako se brzina hoda naglo i neobjašnjivo promeni, naročito uz slabost, vrtoglavicu ili probleme sa ravnotežom, to je pre razlog za zdravstvenu procenu nego za psihološko tumačenje.
Šta možemo da zaključimo?
Brz hod može biti jedna mala naznaka nečijih navika i temperamenta, ali nije test ličnosti. Nauka nam govori o prosečnim povezanostima, ne o tome da se čovek može „pročitati“ na ulici.
Zato, ako ste među onima koji uvek idu brže od drugih, nema potrebe da se menjate samo zbog toga. A ako više volite laganu šetnju, ni to ne govori ništa loše o vašoj motivaciji ili karakteru. Važnije je da se krećete na način koji odgovara vašem zdravlju i životnim okolnostima.
Izvori:
